Годишњица рођења хероине: Диана Будисављевић анђео чувар српске дјеце

Акцијом хероине Дијане Будисављевић спрска дјеца су не само спасена сигурне смрти, већ су и сачувани и њихова вјера, идентитет и поријекло.

Дијана (Диана Обеxер) Будисављевић (1891 – 1978), по рођењу Аустријанка удата за српског хирурга Јулија Будисављевића, избавила је од сигурне смрти више од 7.500 српских дјевојчица и дјечака из концентрационог логора Јасеновац у Независној држави Хрватској, гдjе је убијено око 20.000 српске, јеврејске и ромске дjеце.

Подаци о тачном броју дјеце које је спасла у усташким логорима варирају. Говори се о бројци од 15.336 српске, јеврејске и ромске дјеце.

Сасвим сигурно је да је њена акција била једна од најтежих и најобимнијих хуманитарних акција у Другом свјетском рату, а уједно и највећи хуманитарни подвиг.

Током акције спасавања умрло је више од 3.000 малишана, док је више од 12.000 њих преживјело рат.

Рођена у угледној инсбрушкој породици Обексер, након удаје за љекара Јулија Будисављевића долази у Загреб. Домаћица посвећена дјеци и супругу у јесен 1941. у главном граду новопроглашене тзв. Независне Државе Хрватске сазнаје за логоре у којима су смјештене православне жене с дјецом.

Увјерена да њен живот није вреднији од живота недужно прогоњених, упушта се у један од најхуманијих подвига.

Акцијом хероине Диане Будисављевић спрска дјеца су не само спасена сигурне смрти, већ су и сачувани и њихова вјера, идентитет и поријекло.

Диана Будисављевић је водила дневник и картотеку све спасене дјеце, која је садржала њихове податке, фотографије и релевантна документа, како би се сачувао њихов идентитет и како би, њихове породице, могле да их пронађу по завршетку рата.

Акција спасавања српске дјеце из усташких логора у свом пуном обиму отпочела је после операције њемачких и снага НДХ у Босанској Крајини и на Козари, јуна и јула 1942.

Тада је цијела једна велика област, насељена готово искључиво Србима, уништена.

Послије ужасних покоља током саме операције, десетине хиљада особа свих узраста је депортовано у највећи концентрациони логор и логор смрти усташке државе, Јасеновац. Велики број заточеника је одмах убијен, док је један број мушкараца и жена упућен у логоре у Њемачкој или Норвешкој, директно или преко логора на Београдском сајмишту.

Прије депортовања од жена су одузета дјеца, чак иако се радило о сасвим малим бебама.

Тако се почетком љета 1942. у усташким логорима у Јасеновцу, Старој Градишки и околини нашло више хиљада српске дјеце одвојене од родитеља, међу којом је убрзо настао помор од глади и болести.

Једна велика група дјеце је усмрћена отровним гасом у логору Стара Градишка.

Потпуно уништење ових малих заточеника спречила је акција коју је водила Диана Будисављевић, тада већ са широким кругом сарадника.

Обилазећи логоре у коме су била заточена невина и немоћна српска дјеца добила је тифус, који је преживјела.

Диана је била рођака Јованке Броз, а умрла је у Инсбруку, у Аустрији 1978. године.. Јованкино девојачко презиме било је такође Будисављевић.

Дневник који је Дијана водила, објављен је у Загребу 2003. године, под именом „Дневник Диане Будисављевић 1941–1945“. Дневник је пронашла и очувала њена унука Силвија Сзабо, која од своје баке никада није чула ову причу.

Преузето са: ИН4С