Хрватска практично укида могућност уписа у књиге држављана по поријеклу?

Приједлог Закона о измјенама и допунама постојећег Закона о хрватском држављанству, које је сачинило Министарство унутрашњих послова Републике Хрватске, доноси нове главобоље припадницима српске националне мањине, који се налазе у избјеглиштву, расути по цијелом свијету.

Наиме, предлаже се ограничење могућности стицања хрватског држављанства поријеклом малољетне дјеце рођене у иностранству, чији је један од родитеља хрватски држављанин.

Према овом приједлогу да би се стекло држављанство неопходно је настањење у Републици Хрватској и одобрен боравак у трајању од три године непрекидно до подношења захтјева. Тиме се практично укида могућност уписа те дјеце у књиге држављана Републике Хрватске по поријеклу, који је прописан у члану 5. постојећег Закона о хрватском држављанству.

 

Кључан је Члан 5.


У образложењу приједлога наведеног Закона за измјену постојећег члана 5. Закона о хрватском држављанству наведено је слиједеће: „Предлаже се измјена члана 5. Закона како би се стјецање хрватског држављанства поријеклом дјетета рођеног у иностранству, чији је само један родитељ у тренутку његовог рођења хрватски држављанин, везало за повратак у Републику Хрватску, регулиран боравак и живљење у Републици Хрватској. Осим тога, с обзиром да то дијете, у правилу, већ има држављанство другог родитеља, оваквим се ограничењем стјецања хрватског држављанства избјегава појава вишеструког држављанства“.

Као разлог зашто су кренули у измјене Закона МУП се позива на Програм Владе Републике Хрватске 2016-2020. и то у контексту демографске обнове.

План је да се са измјенама Закона крене у задњем кварталу ове године, дакле, на јесен.

 

Усамљен глас заштитнице грађана


На овакав приједлог измјена Закона о хрватском држављанству, једино је реаговала заштитница грађана Ловре Видовић. Нико други од многих који се баве заштитом и промоцијом људских права у Републици Хрватској није се огласио. Није било ни слова коментара на предложени текст измјена Закона о хрватском држављанству од Владиног уреда за људска права и права националних мањина, Савјета за националне мањине, локалних координација за људска права, а није стигла ни једна примједба или приједлог невладиних и мањинских организација или независних стручњака.

Према мишљењу Ловре Видовић овим се приједлогом измјена Закона о хрватском држављанству не намјерава рјешити дугогодишњи проблем националних мањина који имају чврсту везу с Хрватском, а који годинама не могу остварити хрватско држављанство.

Заштитница грађана у свом коментару подсјећа да је вишекратно кроз редовне годишње извјештаје Сабору указивала на потребу олакшаног пријема у хрватско држављанство особа које су рођене на подручју Републике Хрватске или које имају дуготрајан боравак у Републици Хрватској или имају ужу родбинску повезаност с хрватским држављанином, а које нису хрватске националности.
Ловре Видовић упозорава да је након измјене Закона о хрватском држављанству из 2011. године, када је прописан услов да особе рођене у Републици Хрватској морају имати одобрен и стални боравак, дошло до значајног отежавања могућности пријема у хрватско држављанство, о чему свједоче и бројне притужбе грађана.

Заштитница грађана подсјећа да је у Уставу Република Хрватска дефинисана као национална држава хрватског народа и држава припадника националних мањина, којима се гарантује равноправност с грађанима хрватске националности и остваривање националних права у складу с демократским нормама ОУН-а и земаља слободнога свијета.

Видовићева подсјећа и на извјештаје Европске комисије за борбу против расизма (ЕЦРИ) у којима се поставља питање стицања хрватског држављанства особа које нису хрватске националности које су некада дуго живјеле у Хрватској, а сада су у статусу повратника или су чак читаво вријеме у Хрватској, а да још увијек нису стекле хрватско држављнство. ЕЦРИ је упутио позив Хрватској да подузме све потребне мјере како би ријешила те проблеме.

 

МУП: Примили на знање


Због свега, Видовићева тражи да се у најављеним измјенама ријеши питање олакшаног стицања хрватског држављанства на равноправној основи, како за припаднике хрватског народа тако и за припаднике националних мањина, особе без држављанства и особе којима је одобрен азил.

Одговор МУП-а на ове приједлоге и анализу заштитнице грађана Ловре Видовић написан је у свега пет ријечи „Коментар се прима на знање“.

Шпиро Лазиница,
правни савјетник ХЦИТ-а Нови Сад

 

Олакшице само за етничке Хрвате

Смјернице будућих измјена Закона о хрватском држављанству које предлаже МУП објављене су на платформи е-Савјетовање. Из приложене табеле у којој је укратко објашњено зашто се и у којем смјеру жели ићи с новим прописом, видљиво је да МУП најављене измјене везује искључиво за олакшавање и убрзавање стицања хрватског држављанства само за етничке Хрвате и да рјешавање других питања будућим измјенама нису планирали. Као разлог зашто су кренули у измјене Закона, МУП се позива на Програм Владе

Републике Хрватске 2016-2020, и то у контексту демографске обнове.

Занимљиво је да, упркос ‘демографским мотивима’ на које се позива МУП, у објављеном документу није наведен ни приближни број грађана на које би се нове одредбе могле односити. У дијелу који се односи на утврђивање социјалних учинака будућег прописа стоји да би ти учинци на демографски тренд и миграцију становништва били – мали.

Дакле, МУП најављује измјене, позива се на демографску политику, а у закључку – признаје да ни то неће бити нека продуктивна демографска мјера.

Што се тиче учинка на заштити људских права, МУП не наводи чак ни да су они мали него да их уопште – нема.

– Закон о измјенама и допунама Закона о хрватском држављанству уређује питања стицања хрватског држављанства поријеклом и прирођењем и престанка хрватског држављанства, па стога нема учинак на људска права“- званично је образложење хрватског МУП-а.

Нема коментара

Напишите коментар