И даље мали број пронађених тела несталих особа

Састанак Удружења Против заборава у Вуковару поводом Међународног дана несталих особа.

Поводом Међународног дана несталих особа – 30. августа у Вуковару су се састали чланови српског Удружења Против заборава. Била је ово прилика да се разговара о текућим проблемима, али и да се види која су могућа решења како би се коначно могло доћи до истине о страдањима Срба у протеклом рату.

– Помака по овом питању готово да нема, јако мало је ексхумирано тела, у протеклих годину дана тек њих осам. Све је некако на капаљку и штуро. Ми имамо двадесетак чланова у нашем удружењу, нису сви активни. Највише активних је у Вуковару и околини, нешто у Книну и Вариводама – истакла је председница Удружења Против заборава Марица Шеатовић.

Удружење Против заборава основано је са циљем да окупи чланове породице убијених Срба током протеклог рата како би заједничким напорима успели да дођу до коначне истине о страдањима њихових најмилијих, али и до проналаска тела несталих и насилно одведених лица.

– Ја сам супруга Саве Саркањца коме ће 2. септембра бити равно 30 година како је нестао. Након свега још увек се надам да ћу успети да га пронађем, да ће се јавити неко ко зна где се налази његово тело. Он је нестао на бенту испод Драве у Осијеку. Знам све о томе и ко га је превезао и ко је још био с њим и где је био затворен. Полиција је за цело ово време била само једном код мене, нашли су неке остатке, али то је било од прошлог рата, нису били од мога мужа – нагласила је Ваја Саркањац.

Мала очекивања од новог Закона
Овом састанку присуствовала је и саборска заступница СДСС-а Драгана Јецков као и заменик градоначелника Вуковара из редова српског народа Срђан Колар.

– Треба напоменути да по подацима Међународног црвеног крста највише се потражују из Хрватске, односно Срби из Хрватске. Оно што свакако треба рећи јесте чињеница да не постоји сарадња између две земље када је расветљавање случајева несталих у питању. Оно мало сарадње што је постојало више не постоји, потпуно је заустављено. Након 30 година имамо бројне застоје, а породице и даље са тугом чекају да сазнају где су тела њихових најмилијих јер они желе само коначан мир за своје настрадале, желе да пронађу њихове посмртне остатке – напоменула је Јецков.

Средином јула је изгласан Закон о цивилним жртвама рата који у наредном периоду треба да ступи на снагу.

– Велике наде полажемо у Закон о цивилним страдалницима рата који има својих недостата, али свакако да је цивилизацијски искорак који треба поштовати. Основна интенција тог закона је да све цивилне жртве рата на неки начин добију сатисфакцију и буду обештећене. Надам се да ће на тај начин породице бити обештећење ако се у оваквим случајевима уопште о неком обештећењу може и говорити када на овакав начин изгубите неког свог – истакла је Јецков док са друге стране чланови Удружења немају велика очекивања тим поводом.

– Искрено, немам никаквих великих очекивања од новог Закона о цивилним жртвама рата. Надам се да ће неко од наших чланова моћи остварити нека права. Превише је ту гласина да ће агресори добити права, а то нас јако вређа. Била сам и на састанку са министром Медведом и потпредседником Владе Милошевићем, добили смо одређена обећања, али видећемо кад закон усвојен и у реализацији. Понављам, лично немам неких великих очекивања – нагласила је Шеатовић.

Преузето са: СРБИ.хр