ИНТЕРВЈУ Срђан Јеремић: Велики успеси за ЗВО у години кризе
Иако је 2020. била година обележена првенствено здравственом, а следом тога и економском кризом може се рећи да је за Заједничко веће општина она по много чему била успешна па чак и успешнија од свих претходних. О томе смо разговарали са председником ове институције Срђаном Јеремићем.
Велики новогодишњи интервју са председником Заједничког већа општина Срђаном Јеремићем.
Претходна 2020. година није баш најбоље започела, спопало нас је нешто што нисмо очекивали, али су се Заједничко веће општина и општине у његовом саставу, бар у оном првом делу епидемије коронавируса добро снашли. Па да овај разговор започнемо тиме. Каква је ситуација данас?
– Околностима које су настале са појавом овог новог вируса морали смо да се прилагодимо и у смислу организације нашег рада, али и у смислу да помогнемо припадницима наше заједнице у мери у којој нам је то ситуација дозвољавала. Већ почетком марта наши волонтери, који су претежно запослени у ЗВО-у, излазили су на терен и пружали помоћ људима у потреби која се састојала од снабдевања потребним намирницама, доставом лекова, средстава за хигијену и сл. Поред тога и сами смо припремили велик број хуманитарних пакета са прехрамбеним и хигијенским потрепштинама које смо дистрибуирали нашим, углавном старијим и немоћним сународницима. Сви којима је таква помоћ била потребна и који су испуњавали критеријуме које смо одредили јављали су се на наш телефон и ми смо им ту помоћ испоручивали. Здравствене мере током тог првог таласа биле су много строжије, људима је кретање било много ограниченије па је и наша помоћ била потребнија, а ситуација је сада много повољнија, мере су ипак блаже и људи толико не зависе од помоћи неког трећег. Ипак, ми смо оставили могућност да се наши људи и даље јављају на наш телефон, а организовали смо још једну туру помоћи коју смо поделили сунаодницима који живе у обе наше жупаније.
Заједничко веће је прошле године обезбедило и само издвојило никад већа средства за образовање, и то на свим нивоима. Како сте у томе успели, одакле средства?
– У праву сте. Претходне године нам је то заиста била централна активност и трудили смо се да покријемо све сегменте образовања, од предшколског до високошколског и били смо веома успешни. Током 2020. године имали смо две активности усмерене према нашим вртићима којима смо најпре донирали дидактички материјал, а онда смо и васпитачима омогућили одлазак на семинар у матичну државу и то је пракса са којом ћемо наставити и убудуће. За наше основне школе претходне године смо обезбедили највећу помоћ од када ова институција постоји. Уз помоћ Владе АП Војводина обезбедили смо финансијска средства у износу од 3,4 милиона динара (око 227.000 куна) која смо утрошили за набавку радних свески за све ученике који у ове две наше жупаније похађају наставу по моделу А, а са Владом Војводине потписали смо и уговор вредан пола милиона динара и тим новцем купили смо 188 школских торби за све ђаке прваке у настави по А моделу, а уз помоћ града Суботице и властитим средствима обезбедили смо пакете школског прибора и то за ученике у све 23 школе у којима се обавља било који од ова три модела наставе на српском језику ( А, Б и Ц модел ). Било је ту и новогодишњих пакета за све ученике од првог до четвртог разреда, а сада ће ти пакети бити за све ученике од првог до осмог разреда и то у сва три модела, значи око 1650 пакета. Донирали смо и лектире за све основне школе које раде по моделу А. Жао ми је што због овог вируса нисмо успели да пошаљемо децу на једнодневне излете у матичну државу с чиме смо започели претпрошле године, али се надам да ће нам текућа година то дозволити јер заиста желимо да наши људи осете добробити и користи од тога што се њихова деца школују на српском језику.
Шта је са средњошколцима и студентима?
– И ту смо направили доста. Омогућили смо бесплатне читанке за српски језик за ученике 1. и 2. разреда за све ученике у А моделу, а када је о студентима реч настављамо оно што смо започели 2019. године, односно са једнократним новчаним помоћима. За академску 2019/20. годину ту помоћ у износу од 2.000 куна примило је 35 студената као и за ову 2020/2021. годину, а ове године ће број студената бити повећан на 40, а помоћ на 3.000 куна. То је јако лепо прихваћено и интерес студената је изузетно велик. Министарство науке и образовања Хрватске помогло нам је да израдимо велике плакате са азбуком које смо испоручили у све школе Вуковарско-сремске и Осјечко-барањске жупаније у којима се одвија било који вид наставе на српском језику. Нашим учитељима и професорима српског језика омогућили смо учешће на зимском семинару у Београду, а уз помоћ Министарства науке и образовања Хрватске проводимо и један пројекат за ученике из основних школа у Трпињи, Маркушици и Негославцима везан за медијску културу и писменост. Предавања се обављају у сарадњи са Техничком школом Никола Тесла у Борову насељу. Тај пројекат је због здравствене ситуације тренутно обустављен, али чим нам услови дозволе биће настављен.
Ради се о заиста значајним средствима, можете ли нам рећи бар отприлике колика је то цифра 2020. године уложена у образовање?
– Тачну цифру знаћемо када будемо правили финансијски извештај, али верујем да се ради о суми већој од 700.000 куна.
Чвршћа веза са матичном државом
Успоставили сте сарадњу и потписали споразуме са разним институцијама и јединицама локалне самоуправе у матичној држави Србији. Колико је то помогло?
– Циљ свега тога и јесте био да се наша сарадња формализује и да се наши пријатељи на неки начин обавежу да нам помажу у складу са њиховим могућностима. Такви споразуми потписани су са општином Стара Пазова, градовима Суботицом и Новим Садом, а у припреми је и један такав протокол са општинама Љубовија и Инђија. Све ове јединице локалне самоуправе из Србије већ су нам значајно помогле и ми смо свима њима на томе веома захвални. У преговорима смо и са Мачванским округом тако да је сарадња са општинама и градовима у Србији све боља и свеобухватнија.
Каква је сарадња са државним органима Републике Србије?
– На изузетно високом нивоу. Прошле године смо добили знатно већа средства него свих претходних, а издвајања за наше иснтитуције су генерално сваке године све веће и већа. Мој апел на недавној седници Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине РС да изборне институције Срба у Хрватској ЗВО и СНВ буду ставке у државном буџету наишао је на одобравање и ја верујем да ће то бити озбиљно размотрено. То би нам донело одређену сигурност и стабилност јер тако нећемо у потпуности зависити од средстава која добијамо од наше државе Хрватске. Знамо да је било момената када смо били у немилости појединих хрватских влада и било би добро да не зависимо више од било чијег хира. Мислим да је интерес наше матичне државе да Срби остану на овом подручју и верујем да ће нам Србија помоћи и да ће стати иза нас још снажније иако је већ сада њена помоћ значајно већа него ранијих година.
И актуелна хрватска влада је доста повећала издвајања за Заједничко веће општина, зар не?
– Јесте и то треба поздравити и похвалити. То је добрим делом заслуга и клуба заступника СДСС-а у Сабору РХ и нашег потпредседника Владе Бориса Милошевића. Иако су многе ставке у буџету Хрватске 2020. године смањене то се није догодило када су у питању Канцеларија за људска права и Савет за националне мањине преко којих се мањине доминантно и финансирају, него су средства још и повећана. Ми смо много пута истакли да смо радом садашњег премијера Андреја Пленковића и његовим односом према проблемима мањина задовољни. Међутим, има још много нерешених проблема, од образовања, употребе језика и писма до пропорционалног запошљавања које треба решити на начин на који је то регулисано Уставом и законима, а било би пожељно да се коначно реши и статус ЗВО-а и СНВ-а.
Јесте ли већ разговарали о томе са премијером и члановима владе?
– Разговори се воде, а постоји и одлука владе из 2010. године којом се она обавезала да ће решити правни статус ове две наше изборне институције. Очекујемо да ће ове четири године бити године у којима ће се то коначно догодити. У крајњем случају ми не тражимо ништа више од онога што је већ договорено те 2010. године и као што желимо да будемо ставка у буџету Републике Србије исто тако желимо да наш статус буде јасно дефинисан и у буџету Републике Хрватске.
„Не требају нам закони који лепо изгледају на папиру, треба их применити и у пракси“
Успели сте претходне године и на пољу запошљавања.
– Срећан сам што могу да кажем да је сама наша институција у протекле три године повећала број запослених чиме смо постали много капацитиранији него раније. Са друге стране успели смо да добијемо пројекат „Желим-радим“ захваљујући ком смо обезбедили запослење за 23 особе од којих је 20 жена које раде на пружању помоћи старијим особама на подручју општина Трпиња, Негославци и Борово и града Вуковара док је троје њих запослено на административним пословима везаним за овај пројекат. Пет особа запослили смо на шест месеци кроз јавне радове на које смо такође с успехом аплицирали и планирамо на тај начин да и прошле године запослимо исто толико особа. Текуће године очекујем још више пројеката кроз које ћемо запослити још људи. Такође смо 2020. године успели да запослимо један мањи број људи у неким службама у којима имамо право на пропорционалну заступљеност, али смо и даље далеко од тога да можемо бити задовољни јер већина тих јавних служби не мари много за обавезе које с тим у вези произлазе из Уставног закона о правима националних мањина. То је нешто чиме ћемо се у години која је пред нама много више бавити јер је недопустиво да се и после 18 година од доношења Уставног закона о правима националних мањина он не поштује. Дакле, није довољно да све то лепо пише само на папиру, него све то треба да буде примењено и у пракси, што нажалост још увек није случај.
Имате ли на крају неку поруку за наше људе?
– Моја порука може да се сажме у неколико реченица. Може то некоме да звучи као фраза, али ја заиста мислим да Срби само ако су јединствени и сложни могу да остваре сва права која им закон дозвољава. Од наших подела корист имају само они који нам не желе добро, а штету има сваки Србин који овде живи. Не можемо и не требамо око свега да се слажемо, али око неког минимума питања од нашег националног интереса морамо имати неопходно јединство. Што се тиче Заједничког већа општина ми ћемо и даље настојати да што више хомогенизујемо нашу заједницу око свих битних питања за наш опстанак и идентитет, а такође ћемо настојати да помогнемо свима којима је потребна наша помоћ, наравно у складу са нашим тренутним могућностима. Пред нама је и попис становника који ће показати да нас је у Хрватској још мање и због тога се требамо још јаче држати једни других и међусобно се помагати. На крају, свим нашим сународницима и читаоцима портала Срби.хр желим срећну и успешну нову 2021. годину у нади да нам буде боља од ове коју испраћамо.
Преузето са: СРБИ.хр
