ИСТОРИЈА ГРАНДИОЗНЕ ЗАСТАВЕ: На Петроварадинској тврђави завијорио се барјак са натписом СРПСКА ХЕРЦЕГОВИНА

Захваљујући младима из новосадског Удружења Срба Херцеговаца данас се на зидинама Петроварадинске тврђаве завијорио српски барјак са натписом “Српска Херцеговина. Овај јединствени српски барјак величине је импозантних 42 метра квадратна, а са великом љубављу направљен је ручно на почетку новог миленијума.

 

ЗА ЗАСТАВУ СЕ НИЈЕ ЗНАЛО СКОРО 15 ГОДИНА


Предсједник комисије за рад са младима у Удружењу Херцеговаца Марко Никчевић рекао нам је да многи нису ни знали да ова застава постоји.



– У случајном разговору са Гораном Таминџијом, једним од момака из старије генерације који су учествовали у прављењу овог јединственог српског барјака, сазнали смо за заставу и пошли смо до оснивача нашег, иначе најстаријег херцеговачког удружења у Србији Пеја Бајчетића. Он нам је великодушно дао заставу уз поруку да српски барјак користимо онако како то доликује Србима из Херцеговине – рекао је Никчевић.

КРОЈИЛА СЕ НА КРОВУ СТУДЕНТСКОГ ДОМА БАЈИЋ 


Калиновчанин Миодраг Мико Сладоје испричао је за Слободну Херцеговину како је створена ова величанствена застава.

– Идеју за направимо заставу добили смо у соби број 9, на првом спрату студентског дома Бајић, негдје у љето 2000. године. Ту се окупљало друштво сложних момака студената из свих мјеста српске Херцеговине. Слога и братска љубав држала нас је заједно, без икаквих подјела и издвајања- прича Мико и објашњава да је веома брзо идеја реализована.



– Два студента архитектуре Ненад Драшковић и Синиша Ђоговић направили су идејни пројекат заставе. Купили смо материјал и због импозантне величине почели смо да је правимо на крову студентског дома Бајић – присјећа се Сладоје и додаје да се уз херцеговачку гангу застава правила до вечерњих сати. Након тога заставу су однијели  једној младој кројачици која је у рекордном року довршила шивење.

 

ЗАСТАВУ ОСВЕШТАО БИВШИ ДУБРОВАЧКИ ПАРОХ ОТАЦ РАНКО ГУЊИЋ


Херцеговци су потом барјак Српске Херцеговине као што то обичаји налажу однијели у Саборни Храм у Новом Саду.

– Дочекао нас је прота Ранко Гуњић који је освештао заставу. Занимљиво је да је он на службу у Нови Сад дошао управо из Епархије ЗХИП. Наиме, је у периоду од 1976. године до 1993. године био дубровачки парох – прича Сладоје и додаје да је застава у почетку красила студентски дом Бајић.

 

ПОДРШКА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ НА СП У ХОЛАНДИЈИ


– Заставу смо са поносом истицали и на неким важним спортским догађајима како у Новом Саду тако и по Србији. Могла се видјети за вријеме свјетског првенства у фудбалу у Белгији и Холандији или на Спенсу кад би играла наша репрезентација. Задњи пут застава је била истакнута у великој дворани Спенса на одбојкашкој утакмици наше репрезентације против Аргентине – присјећа се Сладоје и додаје да је негдје 2003 године предата Удружењу Срба из Херцеговине у Новом Саду.

– Ово је прилика да се стара гарда Херцеговаца, која је и кројила заставу, укључи у рад Удружења – закључује Сладоје.



Млади Херцеговци су овим симболичним чином завршили веома садржајну годину у којој су са великим успјехом у Новом саду и Херцеговини организовали хуманитарне акције прикупљања крви под називом “Пробуди хероја у себи”, као и помоћи ‘’Космету на поклон’’!

– У реализацији Програма ове године имали смо помоћ нашег Удружења као и од наших земљака и пријатеља. Програм рада за 2018. годину је богатији и захтјевнији, а поред финансијске подршке очекујемо још веће ангажовање младих – наводи Бојан Миленић, вишегодишњи члан Извршног одбора.

Херцеговци у Новом Саду су се својим активностима одавно потврдили као истински родољуби.

Гдје год сунце грије, љуби сваку стопу српске Херцеговине! – поручују Херцеговци са сјевера Србије.

Марко Никчевић/ Слободна Херцеговина

Нема коментара

Напишите коментар