Из Српске незадовољни радом Института за нестале БиХ
Република Српска трага за 1.652 нестала лица од којих су, више од хиљаду, цивили. Годинама упозоравају на застој у тражењу, али њихов апел, чини се, не долази до Института за нестала лица БиХ.
Док породице упозоравају да се мора ријешити питање рада Института за нестала лица БиХ, из ове институције траже политичку подршку од представника Европске уније и оснивање „Завода за судску медицину“ на нивоу БиХ.
У Институту се данас похвалише како раде без дискриминације и то у присуству европских представника. Затражили су и њихову даљу политичку подршку, не би ли остали до краја и, како кажу, обавили свој задатак. Очигледно су им засметали закључци Народне скупштине Републике Српске о враћању надлежности.
– Међу тих пет институција био је Институт за тражење несталих, дакле овај институт цијело вријеме ради без дискриминације, за све тражимо и проналазимо и Бошњаке и Србе и Хрвате и то би требало тако и остати – рекао је Мујо Хаџиомеровић, предсједавајући Колегијума директора Института за нестала лица БиХ.
Или тотална реорганизација Института или враћање на комисијско тражење као што је било прије 1.1.2008. године – став је институција Српске. Лазић пита зашто од тада до данас није нађено више од 265 тијела српске националности. На конкретно питање сноси ли Институт одговорност, добили смо опет одговор о недискриминацији као једном од кључних принципа и даљим намјерама.
Хаџиомеровић је рекао да су обишли мртвачнице у БиХ, између осталог, и у Бањалуци, те да је добио информације колико је идентификованих посмртних остатака, али да се њихова сахрана не обавља, наводно да би се тај број и даље водио у евиденцији да се трага за њима.
Лазић негира те наводе, те пита шта је онда Институт урадио по том питању, јер је то у његовој надлежности.
– Ако је тијело идентификовано, они би требало да ступе у контакт са породицом и да предају посмртне остатке – каже Лазић.
Управљачке структуре, несарадња, трошење средстава – бројна питања упућена су Институту из Републике Српске. Из Европске уније подржавају процес тражења.
Екатерина Дорондова, замјеник шефа Делегације ЕУ у БиХ, каже да је Европска унија распоредила три милиона евра помоћи за ИЦМП за пројекат који се тренутно одвија у БиХ. Осим тога планирана су и додатна три милиона евра за будући пројекат, као и 1,5 милион евра за регионални пројекат, дакле укупно 7,5 милиона евра помоћи од Уније.
Уз подршку раду Института, Дородонова је и за успостављање лабораторије за ДНК анализу на нивоу БиХ, за коју је већ издвојено 150 хиљада евра. На најаву могућности формирања Завода за судску медицину на нивоу БиХ оштра реговања борачких удружења из Српске. За њих је Хаџиомеровићева иницијатива недопустива. Предлажу да се на ентитетском нивоу формирају институције за тражење несталих.
Извор: РТРС
