Из штампе изашао нови јубиларни 40. број часописа Глас Холмије

 

“ГЛАС ХОЛМИЈЕ“ ЈЕ ОД ЛОКАЛНОГ ПОСТАО УГЛЕДНИ ЧАСОПИС РЕГИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА

Ево већ осам година од како излази часопис “Глас Холмије“ у издању Српског историјско-културног друштва “Никола Васојевић“ из Берана.

О самој концепцији часописа, будућим плановима и тешком положају овог Српског часописа у Црној Гори говорио је његов главни и одговорни уредник Горан Киковић, професор историје, аутор осам књига, наглашавајући да је “Глас Холмије“ за осам година постојања и рада од локалног часописа постао регионални часопис који је пронашао духовну насеобину, не само у срцима Васојевића него и свих људи који желе да се на прави начин суоче са нашим културним и традиционалним вриједностима. За наш часопис знају сви Срби са обје стране Дрине, Саве и Дунава.

Са правом можемо рећи да часопис “Глас Холмије“ из дана у дан завређује све већу пажњу читалаца, иако су бројни скептици мислили да часопис неће заживјети и да нема своју будућност. Но, очигледно да су се преварили јер, како рече умни Васојевић и Србин Вук Караџић: “Народу се на силу може узети све, али му се на силу ништа не може дати“.

Киковић нам је рекао да примјерак часописа кошта 2 евра или 250 српских динара, што значи да се до сада самофинансирају од сопствене продаје и наравно помоћи донатора и спонзора. “Ми у редакцији часописа спроводимо сопствену независну српску уређивачку политику коју је Издавачки Савјет часописа усвојио још на Савиндан 2013. године јер, је Савинадан крсна слава “Глас Холмије“ – казао је главни и одговорни уредник “Гласа Холмије“ историчар Горан Киковић, објашњавајући да “овај часопис има своју културно-просвјетитељску мисију у садашњости и будућности и брана је фалсификатима дукљанско-монтенегринском прекрајању историјске истине“ као и да “садржаји часописа остварују како информативну тако и научно сазнајну и васпитну функцију и снажна су брана актуелној, агресивној ревизији континуитета српско-црногорске историје и ослободилачке борбе наших предака“.

“Једно од главних средства којим остварујемо свој циљ је управо овај већ афирмисани часопис “Глас Холмије“. Да је тако, потврђују заступљене рубрике сваког броја часописа из свих области друштеног живота, а то су: историја, светосавско православље са духовним храмовима, обичаји, традиција, етнологија, књижњеност, умјетност…. Ту су ликови знаменитих и заслучних личности из Васојевића, интервјуи, сусрети са пјесницима и књижевницима, представљање нових књига, критички осврти, актуелности и други садржаји. Часопис “Глас Холмије“ је отворен за све заинтересоване сараднике који своје радове могу слати на овдје назначену електронску адресу urednikglasholmije@gmail.com. Из ових разлога поручујем – читајте “Глас Холмије“, у њему ћете наћи много чега корисног, занимљивог и вриједног за сазнавање о битисању српства на васојевићком простору – у прошлости и данас, нарочито о овом другом које, нажалост, актуелна власт Црне Горе скоро три деценије систематски угрожава.

У издавачком савјету часописа Глас Холмије су угледне личности у свим сверама живота и дјеловања. У издавачком савјету су:

академици, професори, Универзитета,генерали, књижевници, публицисти, пјесници, професори, љекари…Све је ово заслужио Глас Холмије својом часном борбом за историјску истину, и борбу за српски језик и ћирилицу.

„Часопис шири поруке: будимо своји на своме, чувај своје, поштуј туђе. Ми у овом часопису афирмишемо све наше људе, а било их је доста у Васојевићима, свих профила, који су нас задужили својим стваралаштвом“, истакао предсједник Издавачког савјета часописа “Глас Холмије“ Бранислав Оташевић, додајући да уредништво настоји да се између корица овог часописа нађе све оно што завређује пажњу са жељом да, између осталог, као „будни хроначари свога времена, одбранимо српски језик и ћирилично писмо, које је вјековима постојало на ‘светим водама’ Лима“.Зато ћемо и у наредном периоду подржавати све оно што уради екипа уређивачког колегијума на челу са уредником Гораном Киковићем.

Јер како вријеме пролази и како се умножава број одштампаног тиража ‘Гласа Холмије’, све је веће задовољство читалаца, који се о часопису кажу да је добар и афирмативно говоре о њему. Истовремено, проширује се и сарадничка база, чиме не само да расте број културних, политичких и јавних дјелатника који се одазивају на позив да учествују својим прилозима у обликовању часописа, већ је и садржај текстова који се објављују сваким новим бројем видно квалитетнији,“ нагласио је Оташевић.

Оташевић је истакао да су многи прије нас указивали на потребу да учитељи и књижевници као чувари српског језика пазе на његову чистоту, особито да се клоне и у говору и у писању страних ријечи, онако како је још Немања упозоравао потомство – да је боље изгубити град него ријеч, што и овај часопис преферира.

Подсјећам и овдје на ријечи светог Стефана Немање који записа: ‘Народ који нема своје књиге и своја писма, својих књигописаца и књигољубаца, неможе се назвати народом. Кажем ти, мило моје, говорење је разговор са треном. Писање је разговор са вјековима. Писмена су најбоље зрње сјемено свакога народа. Клија са папира послије хиљаду година и расцвјетава се у глас и ријеч, слику и причу у мисао и чувства и у давне срца откуцаје’. И управо, међу овим корицама налази се богатство израза језичког подручја Васојевића и Светих обала Лима, те даље и шире нам отаџбине, тако да ће и они који се буду добронамјерно бавили писањем будућих речника бити у могућности да од заборава отргну многе овдје исказане и исписане ријечи и синтагме.

Он је истакао да је поносан и на рада издавачког савјета часописа чији је предсједник. Он је истакао да овај састав издавачког савјета обећава да ће “Глас Холмије“, трајати још дуго јер у његов састав су и млади људи који су већ афирмисани у својим срединама и у својој струци.

Састав издавачког савјета чине:
Бранислав Оташевић ,књижевник ,предсједник и чланови издавачког савјета:
Академик проф.др Јован Бабовић
Проф. др Голуб Јашовић
Др Срђан Лалић
Генерал др Лука Кастратовић
Др Радован Асановић
Давид Лалић,публициста
Миомирка Мира Саичић,пјесникиња
Миодраг Којић,професор
Зоран Вулевић, публициста и преводилац
Михаило Микан Перовић, публициста
Недељка Ђукић Боројевић,пјесникиња
Миличко Трифуновић, публициста
Веселин Џелетовић, књижевник.

 

Миличко Трифуновић, предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Беране

„Глас Холмије“ прихватио се одговорног задатка, чувања и заштите српске националне свијести у Васојевићима. Васојевићи заслужују да имају свој часопис, ради одбране свог индитета и традиције. Јер се последњих година из црногорске историје, црногорске свакодневнице, црногорске духовне и ехтатолошке азбуке избацује и перформулише све што је на српском језику написано и за српство урађено.

Са великим пијететом читам и разгаљујем душу Вашим часописом, јер је тематика фасцинантна, свака област је садржајна, заснована на историјским чињеницама, поткријепљена архивском грађом, научна, провјерена, и утврђена научном истином. Посебно ме одушевљава то што је уредник Горан Киковић, новинари и публицисти велики моји пријатељи и врсни познаваоци свог заната. Замјерам што лист није довољно публикован и није дошао у довољној мјери до читалаца, по мојем мишљењу маркетинг се мора боље одрадити. Читалац да би знао какав је лист мора га прочитати, а посао је издавача да то максимално одради. Слажем се да је то проблем материјално-финансијске природе ,да би се повећао тираж, и доставиле новине до читалаца потребне су веће паре. Али знајући како се часопис припрема и у којим условима настаје редакција и уредник Киковић имају моју пуну подршку.

 

Давид Лалић,пјесник и потпредсједник Српске народне одбране о 40. броју “Глас Холмије“

ГЛАС ХОЛМИЈЕ ЈЕ БРДО У НАШОЈ КУЛТУРИ ШТО НАЗИВ ХОЛМИЈА И ЗНАЧИ

Глас Холмије број 40. доноси и најновије вијести из области стваралаштва, које нијесу за један дан, које трају и које ће трајати, које се, дакле, прикључују традиционалним вриједностима.

Глас Холмије хоће да Срби у Васојевићима, и ма гдје у Црној Гори, буду равноправни са онима грађанима Црне Горе који се не изјашњавају као Срби. Јер, Србима из Васојевића Црна Гора је отаџбина као што им је и Србија мајка.

Овај број часописа “Глас Холмије“ је лијеп и користан, а не само добронамјеран, израз културне иницијативе, коју ваља да поздравимо, да допринесемо и да јој пожелимо да се све више и све боље отјелотворује. Треба тежити најбољем, да би се постигло нешто приближно томе чему тежимо. А да би нешто било свјетско, мора прво да буде локално.

“Глас Холмије“ је успио да се избори за свој идентитет у своме мјесту, а затим да се клеше у конкуренцији на ширем простору. Изашло је већ 40. бројева овог часописа, и он полако улази у наше куће. Било би добро кад би ушао у сваку кућу, а то није немогуће. У томе имају удјела главни и одговорни уредник Горан Киковић и редакција, сарадници чаописа, али и читаоци. Ваља да подржимо овај израз могућности културних прилика из Васојевићког краја, тако што ћемо га читати, критиковати, али и похвалити – не треба да будемо као они који сто година стрепе, да се неко њихов не истакне како то виспрено саопшти књижевник Добрашин Јелић.

Лалић је истакао да је огромна зграда српске духовности и културе, дубоки су наши коријени, тако да редакција треба да се држи критеријума и правца којим се упутила и да не подлегне осредњим вриједностима.

Глас Холмије је брдо у нашој култури што назив Холмија и значи. Он то мора да буде, ако знамо из које основе израста, кад се само сјетимо ко је све и како је неимарио у области културе, историје и књижевности на просторима Васојевића и Полимља.

 

Милан Мане Цимбаљевић, пјесник о 40. броју “Глас Холмије“

“Глас Холмије“ је драгоцјен подсјетник, а за младе нараштаје специјални уџбеник историје…“.

Читајући историју и проучавајући је нисам имао толика сазнања, посебно о догађајима и личностима из завичајног поднебља док се није појавио Глас Холмије. Преко Глас Холмије сам сазнао много и допунио своје сазнање, што је врло интересантно за једног образованог човјека. Само да је то урадио овај већ афирмисани часопис заслужио је своје постојање у протеклих 38. бројева. Зато сам истом часопису посветио и једну моју пјесму.

Разговарајући још на почетку када се појавио први број са Гораном Киковићем, главним и одговорним уредником “Глас Холмије “, часописа за књижевност, историју и културу, упознао сам се са његовим чврстим ставом да ће овај часопис бити сервис истините презентације историјске и културне заоставштине нашег завичајног поднебља, без уплитања у дневнополитичке и политикантске игроказе свакодневнице, што ће му сигурно омогућити да завриједи поштовање не само лаичке, већ и стручне јавности, на свим просторима до којих допре.

И морам вам казати да се то чини од самог почетка. Уколико се таква уређивачка политика буде и даље његовала досљедно и континуирано, тиме ће се, вјерујемо, оформити и већа наклоност многих писмених људи из Васојевића, који имају широка и разноврсна интересовања, а своје стваралачке домете су крунисали у многим објављеним књигама, неким чак и капиталним, а уз такву ауторитативну политичку, културну и научну елиту увијек ће радо пристизати и млађи, па ће се сазнајно-васпитни као и научно-образовни смисао и значај таквог часописа из броја у број јасно профилисати као његова прва одредница врлине и квалитета.

Буде ли тако, мала и оважна редакцијска дружина биће не само охрабрена и мотивисана, већ ће бити и ојачана, јер ће јој се постепено придруживати и многи други, који до сада нијесу могли, знали или смјели да своје стваралачке интенције учине јавним. Овај је 38. број добро конципиран и садржајан је и са правом може да носи епитет да је Глас Холмије како је казао и публициста Михаило Перовић да “…онима који још држе до традиције и своје часне историје “Глас Холмије“ је драгоцјен подсјетник, а за младе нараштаје специјални уџбеник историје…“.

Маргита Лалић Терзић, угледни југословенски и српски дипломата, кћерка чувеног професора Универзитета и научника др Радована Лалића, чије име носи Народна библиотека у Беранама о нашем часопису Глас Холмије чији је редован читалац каже:

“ГЛАС ХОЛМИЈЕ, часопис за књижевност, историју и културу пружа комплексна сазнања о историји Црне Горе, посебно о племену Васојевића, значајним личностима које потичу из овог племена, тако да сећања на њих остају увек жива, а они отргнути од заборава. Томе доприносе и цитати из више књига све богатијег опуса историчара Горана Киковића, који се односе не само на најзначајније историјске догађаје, већ и на развој овог краја у целини. Осветљени историјски периоди постају јаснији и блиски читаоцима свих генерација и буде жељу за све већим сазнањима.

Интервјуи са савременицима, који су постали међународно признати стручњаци, њихова искуства, животни путеви и погледи , чине часопис интересантнијим,као и ауторска дела талентованих књижевника –песника.“


У НОВОМ ЈУБИЛАРНОМ 40 БРОЈУ ЧАСОПИСА ГЛАС ХОЛМИЈЕ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ СЉЕДЕЋЕ У САДРЖАЈУ:

РИЈЕЧ УРЕДНИКА

Горан Киковић-ИСТИНА О АУТОКЕФАЛНОСТИ ЦРКВЕ У ЦГ

ИНТЕРВЈУ

Горан Киковић са Жељком Чуровићем,предсједником СС из ЦГ

ПОГЛЕДИ

Зоран Вулевић – ПРАВДА – ПРОГНАНИ ПОЈАМ

ПОВОДИ

Академик др Миомир Дашић – СРБИ ВЕЋИНА У БУДИМЉИ 1455

Горан Киковић-ДОКУМЕНТА ГОВОРЕ ДА СМО СРБИ

Игор Радевић-ЈЕДАНА ЗЕМЉА А ДВА ГОСПОДАРА…

Проф.др Марко Кнежевић-ЕТНИЧКЕ ПРОМЈЕНЕ У ПЛАВУ

Др Батрић Бабовић-МУРИНО-ВЕРТИКАЛА ЦРНЕ ГОРЕ

Миличко Трифуновић-ЛАЗАР СЕКУЛИЋ СА ПОЛИЦЕ

ПУТЕВИМА НАШЕ ПРОШЛОСТИ

Радомир П. Губеринић – КНЕЗ НИКОЛА ВАСОЈЕВИЋ

ЈУБИЛЕЈИ

Горан Киковић- 150-ГОДИШЊИЦА ШКОЛСТВА У БЕРАНАМА

НАШЕ УМНЕ ГЛАВЕ

Никола Апостоловић- ПРЕДРАГ КАСТРАТОВИЋ

Зоран Зечевић-СИМО КАСТРАТОВИЋ

КЊИЖЕВНОСТ

Мр Радивоје. Д. Лабовић – КНЕЖЕВИНА ХОЛМИЈА

ПРИЧЕ ГЛАСА ХОЛМИЈЕ

Мишо Вујовић-ТИТО МЕЂУ ЦРНОГОРЦИМА

Давид Лалић-ЂЕ ФУКАРА БОЉА ОД ВИТЕЗА

СУСРЕТ СА ПЈЕСНИКОМ

Драгомир Дале Ћулафић-ПОЛИМЉАНКЕ

Милан Мане Цимбаљевић-КОМОВИ

Ратко Делетић-ПИСМО МИЛИЈАНИ ЂУКИЋ ГРЕГОВИЋ

Дарко Јововић-ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ

Милосава Мијовић-МАЈКА

Мр Слободан Чуровић-СРБОЗНАНКЕ

Никола Ненезић Чудесни-ХРИСТОВИШТЕ ГАЗИМЕСТАНА

Мирко Симоновић-НЕЗАБОРАВ

Љубивоје Ршумовић-ДОМОВИНА

Велимир Ралевић-НЕСТАЈАЊЕ

Милован Мркајић-КОСОВО

Сања Величковић-ПЈЕСМА ТАТЈАНИ

Недељка Неда Ђукић-СА КОМОВА ВИЛА

НОВЕ КЊИГЕ

Дамјан Ћулафић о књизи Дарка Јововића

ИЗ УГЛА КРИТИЧАРА

Дарко Јововић- О КЊИЖЕВНИКУ ВЛАЈКУ ЋУЛАФИЋУ

НАШЕ СВЕТИЊЕ

Бранислав Отшевић- ЦРКВЕ НА СВЕТИМ ВОДАМА ЛИМА

ИЗ ВАСОЈЕВИЋА ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА

Душан Поповић- ЛИНТА РАЗГОВАРАО СА КИКОВИЋЕМ

Станко Ивовић-КИКОВИЋУ УРУЧЕНА ПОВЕЉА РП

Миодраг Барјактаровић-ОСНОВАНО УДРУЖЕЊЕ КУЧА

Давид Лалић- СА СВЕЧАНОСТИ У ДАНИЛОВГРАДУ

Живко Бјелановић- ПИСМО МИЛОШЕВИЋА КИКОВИЋУ

Жарко Бојић-ОТАШЕВИЋУ “КОСМЕТСКА ЗВЕЗДА“

Драган Радић- БРАНИЋЕМО СВЕТИЊЕ КАО ОД ТУРАКА

Миличко Трифуновић- ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ 2019.

Миодраг Којић-ВЕСЕЛИН ЏЕЛЕТОВИЋ

Бранислав Оташевић- СИНИШИ ПЕТРИЋУ ПРВО МЈЕСТО

Новак Вујачић-ВЕЛИКА ВЕЛИКА СРПСКА РАНА

Горан Киковић- ЦРКВЕНО НАРОДНИ САБОР У ШЕКУЛАРУ

Горан Киковић-ЦРКВЕНО НАРОДНА СВЕЧАНОСТ У РОЖАЈУ

Зоран Лакушић-ПОРУЧЕНО -НЕЋЕМО ДОЗВОЛИТИ ПЉАЧКУ

Давид Лалић -НАРОДНИ САБОР У ЗАОСТРУ

ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ НАШЕГ КРАЈА Милутин Осмајлић-КОМАДАНТ МИЛОРАД ЈОКСИМОВИЋ

Зоран Зечевић -КОМАДАНТ МИЛИЈА ћЕРАНИЋ ТРАГОМ ЗАВИЧАЈНЕ ТОПОНИМИЈЕ Дарко Јововић – АНДРИЈЕВИЧКО СЕЛО БОЈОВИЋИ СЈЕЋАЊА Горан Киковић – ИЛИЈА ЂУРИШИЋ Брано Оташевић, – МОМИР БУЛАТОВИЋ ИСТРАЖИВАЊА

Горан Киковић-Краљ Никола Петровић и Васојевићи

Мр Салих Селимовић- У “САНЏАКУ“ НИСУ ВЕЋИНА БОШЊАЦИ Б. Субашић – ЗАШТО ЈЕ ЗАПАД СТАВИО ВЕТО СРБИМА НА МОРЕ Горан Киковић- ЖИВАЉЕВИЋИ АУТОХТОНО СТАНОВНИШТВО Милутин Осмајлић-ВАСОЈЕВИЋИ И КЛИМЕНТИ -Проф.др Марко Кнежевић-ПЛАВСКИ ЗАТВОР ДЈЕЧЈЕ СТРАТИШТЕ

Редакција ИН4С-ЦЕРСКА БИТКА-ПРВА САВЕЗНИЧКА ПОБЈЕДА

РАЗГОВОР СА ПОВОДОМ Горан Киковић са Вукашином Јокановићем Миличко Трифуновић са Вулком Шћекићем

О “ГЛАСУ ХОЛМИЈЕ “ НАКОН ЧЕТРДЕСЕ Т БРОЈЕВА ГОВОРЕ

Бранислав Оташевић, академик Јован Бабовић, Миличко Трифуновић, Давид Лалић, Милан Цимбаљевић, Маргита Лалић Терзић Давид Лалић – ДЕСЕТ ГОДИНА РАДА СИКД “НИКОЛА ВАСОЈЕВИЋ“ Давид Лалић – ГОРАН КИКОВИЋ ЗА ПОРТАЛ “СРПСКА ИСТОРИЈА“

ПРЕДСТАВЉАМО Филип Дошљак –ДАЦА МАРКОВИЋ ИЗ БЕОГРАДА

 

Нема коментара

Напишите коментар