Јединствени под барјаком Српске Херцеговине: Одржан Први сабор херцеговачке омладине у Новом Саду

У име братских удружења скупу се обратио Божо Бобан Вукоје кога Херцеговци добро познају по бројним хуманитарним активностима, али прије свега по сјајним текстовима које објављује на свом Блогу једног Херцеговца у Београду.– Нема веће тијелу милине, ни срцу топлине него кад се свој око свога окупи. Ми смо свили наше душе под једним од највриједнијих, најчаснијих и најхрабријих српских барјака – под барјаком наше вољене Херцеговине. Истим оним барјаком којим су махали наши преци и дај Боже, каквим ћемо увијек махати ми и наши потомци… – рекао је Вукоје који наводећи особеност херцеговачке омладине у Новом Саду.

– Помно пратим и ослушкујем како куца то наше Херцеговачко срце широм Србије и слободно могу рећи да се у Новом Саду тим барјаком маше вриједније, срчаније и поносније него у било ком другом граду, укључујући и велики Београд који је сједиште већине наших херцеговачких удружења. Ови момци и дјевојке чине чуда. За разлику од многих, њима наша звијезда водиља, а знамо јој добро име – није то Даница већ Херцеговина, сија и дању и ноћу. Сија, пут им свијетли и води их сваког дана њиховог. Сија им подједнако и радним даном и празницима, а не као нама осталима само оним данима када бивају заказани састанци и сијела наших завичајних удружења. И будите сигурни, иста та звијезда сада може бити поносна на све нас што смо се у оволиком броју часно и сложно сабрали! – поручио је Вукоје.

Марко Брњош је у име организатора уручио плакету Трифку Ћоровићу оснивачу портала Слободна Херцеговина за несебичну подршку младим Херцеговцима у Новом Саду.

Ћоровић се захвалио на указаној пажњи и истакао да је у овом невитешком времену пуном лажи, фалсификата и неискрености, постало много важније мјерити значај и вриједност онога ко признање додјељује.

– Оно што издваја Србе Херцеговце у Новом Саду од осталих средина сте управо ви – омладина која је поносна на свој завичај и сваки камен земље Хумске. Због вас, ваше искрености и завичајне љубави коју ширите ово Удружење има, не само сјајну прошлост, него и велику будућност. Својом хуманошћу спасили сте многе људске животе. Можда неки не знају да је управо ова херцеговачка омладина у протекле три године у хуманитарним акцијама у Србији и завичају прикупила више од 650 доза крви – рекао је Ћоровић.

Он се захвалио младима што су се одазвали и љетошњем апелу Слободне Херцеговине и дошли у Београд да дарују крв за спас живота једне мајке троје дјеце.

– Данас сваки Херцеговац који се затекне у Новом Саду добро зна да ће у Радничкој 49 наћи своју завичајну кућу. Хвала вам што сте нас окупили и надам се да ће овај сабор херцеговачке омладине прерасти у традицију и сваке године бити све бројнији- завршио је Ћоровић.

Млада, а одавно призната пјесникиња Милица Радовановић својим стиховима опјевала је хероје и своје јуначко Невесиње и освојила многе престижне књижевне награде. Сада студент новосадског ФТН казивала је стихове своје пјесме Завичај.

Херцеговачка омладина поштује ону Његошеву „Без гусала разговора нема“, па је био и неизоставан наступ мајстора струна Петра Мишовића, члана ДГ „Свети Никола“ из Новог Сада.

Етно звуке пјесмом је донијела музички образована студенткиња Медицинског факултета Сара Хамовић из Требиња која је званично и најбољи студент међу члановима Удружења Срба Херцеговаца из Новог Сада. Мада је наступала на бројним фестивалима није крила да има већу трему пред својим земљацима.

Њој су се придружиле и чланице женске пјевачке групе Ратка Комненић, Стефанија Окиљевић и Љубица Капор.

Програм је водила Јана Бјелетић.

У наставку вечери услиједила је скоро петочасовна забава без паузе у којој се разноврсним репертоаром представио одличан млади састав „Колумбија бенд“.

Међу гостима био је примјетан велики број Херцеговаца из Гајдобре, а међу највеселијима је био легендарни Милан Бобот из Сечња који је и овога пута дао подршку младима.

Утиске након Сабора подијелили су најзаслужнији за успјех овог скупа Бојан Миленић и Марко Брњош који су мјесецима вриједно радили да би све протекло у најбољем реду.

Сама идеја о организовању Сабора младих потекла је од Марка Брњоша још 2017. године, али је до реализације морало протећи неко вријеме. Већ у марту су резервисали термин у ресторану „Рибарац“ у коме више од 20 година ово удружење организује дочек Српске Нове године.

– На самом почетку многи нас нису озбиљно схватили, било је много скептика и непосредно уочи самог Сабора. Можда је баш сумња у наше способности послужила и како додатна мотивација. Јеноставно, херцеговачки понос нам није дозволио да се поколебамо, мјесецима смо радили жестоку маркетиншку кампању и имамо разлог да будемо веома поносни на постигнути резултат – рекао је Миленић, који је иначе и осмислио културни дио програма.

– Било нам је веома важно да у програму учествују млади из нашег Удружења. Посебну радост нам је приредио земљак Момир Мишковић који је у својој радионици „Ситан вез МС“ у Руменци неколико дана уочи почетка Сабора завршио предивне херцеговачке ношње. У просторијама Удружења било је и неколико пјевачких проба – прича Миленић који најављује да ће у наредном периоду млади наставити са својим активностима, а као централни догађај до краја године предвиђена је и реприза представе „Нагледај се земље Херцеговине“ која ће бити одржана у амфитеатру новосадског Спенса 8. децембра 2019. године.

– С обзиром да се овакав догађај организује по први пут у Србији показали смо да креативна идеја и уложено знање и труд увијек дају резултат. Велики број учесника, који је премашио сва очекивања је само показатељ да идеја о скупу младих, школованих, сложних и племенитих Херцеговаца у Србији који његују традицију и обичаје има упориште и да је већ наш први Сабор омладине постао озбиљан догађај– са поносом истиче Марко Брњош.

Током саме вечери једна од најактивнијих чланица Удружења и годинама уназад најбоља студенткиња Удружења Милица Шиповац је на друштвеним мрежама уживо емитовала пренос који је за кратко вријеме прегледало на хиљаде земљака широм свијета.

Један од њих је и Милија Стојановић, који је такође својевремено проглашаван за најбољег херцеговачког студента у Новом Саду. Њега је након школовања животни пут одвео у Берлин одакле се у знак подршке својим земљацима јавио са фотографијом.

Слична подршка и поздрав стигао је и из Беча.