Ко у БиХ штити ратне злочинце од правде!?
Ко у БиХ штити ратне злочинце од правде!? Ревидирана стратегија, која подразумијева да се предмети ратних злочина процесуирају до 2023. године, скоро 20 мјесеци безуспјешно чека у Савјету министара. Иако је ресорни министар Јосип Грубеша раније најавио, стратегија ипак није уврштена у дневни ред ни данашње сједнице и то на изричито противљење замјенице предсједавајућег Савјета Бисере Турковић.
Партијски задатак Странке демократске акције – оспоравање ревидиране стратегије за процесуирање предмета ратних злочина, готово двије године беспоговорно извршавају страначки “војници“. Још од времена Семихе Боровац, бивше министарке за људска права, која је стратешки документ, на свом министарско-парламентарном путу, стопирала у љето, сада већ далеке 2018. године.
Стоперску палицу је касније предала бившем предсједавајућем Савјета министара Денису Звиздићу, а он је прослиједио страначкој насљедници у трочланом Колегијуму Савјета који о дневном реду одлучује – Бисери Турковић. Прије него је отпутовала у Вашингтон, гдје је на радној вечери о слободи вјероисповијести симптоматично говорила кроз призму ратних дешавања, али само у Сребреници, очекивано заборављајући све прије и послије јула ’95., Турковићева је без образложења, поново зауставила усвајање документа.
– Мислим да је то лоше из једног простог разлога што тај процес дуго траје, а сматрам да у БиХ треба учинити све додатне напоре како би били ријешени предмети ратних злочина – рекао је министар спољне трговине и економских односа Сташа Кошарац.
Ревидирану стратегију дугу годину усаглашавали су сви битни фактори – од струке до политике и ентитетске власти и невладиног сектора. И у њој као рок за кажњавање свих злочинаца – крај 2023. године. Пут пут су предвиђене казне за нерад и селективност тужилаца и судија! И надзорно тијело, као “осигурач“ неселективности. И пребацивање нижим правосудним инстанцама 200 мање сложених предмета, да би се растерећено бх. правосуђе,позабавило комплеснијим.
Зашто су, онда, бошњачки министри одустали од првобитно дате сагласности!? Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић има само један одговор.
– Очигледно Бошњаке више не занима процесуирање предмета ратних злочина јер највећи дио тих ратних злочина је остао непроцесуиран за злочине над Србима. Значи да Бошњаци искључиво желе да одрже лажну тезу о једним жртвама а другим злочинцима – каже Којић.
Подсјећамо, истовремено са “умишљајем“ о усаглашеној Стратегији бошњачка удружења тражила да баш они документ дораде да не би, по омиљеној им мантри, правосуђе “изједначило жртве и агресоре“. Да између осталог, по њиховим “мјерилима“ буду сачињене листе приоритета у кажњавању злочинаца! Министри су се бајковито и само вербално залагали за владавину права и успјешно процесуирање злочинаца, ускраћујући истовремено Стратегију као основни механизам “успјеха“.
Милан тегелтија, предсједник ВСТС каже да почиње да сумња у искрену вољу оних који, како истиче, продукују неусвајање ове ревидиране стратегије за процесуирање ратних злочина.
– Ја не могу да нађем други разлог, поготово што не дају образложење – истиче Тегелтија.
Ревидирана стратегија подршку је својевремено добила и од међународних организација у БиХ. На њено усвјање и што хитније заживљавање позвао је и ОЕБС. Тражио је од бх. тужилаштва да, зарад ефикаснијег рада, на ниже правосудне инстанце одмах пребаци 150 мање сложених предмета ратних злочина. Али узалуд!
– Стратегију су радили еминентни стручњаци из тога подручја, људи из тужилаштва и из правосуђа, тако да мислим да сада нисам у могућности да на било који начин радим било какве измјене – рекао је Јосип Грубеша, министар правде у Савјету министара.
Како год се заврши ова епизода из серијала пројектоване сарајевске правде, не треба заборавити да без ваљане стратегије, готово четврт вијека након рата, у бх. правосуђу чека око 500 неријешених предмета са око 4.500 некажњених, а познатих починилаца. И исто толико предмета по непознатим починиоцима.
Вест преузета са: rtrs.tv
