Конференција Удружења “Корени“ одржана у Новом Саду

Дана 03.10.2019. године у Мастер центру Новосадског сајма одржана је конференција Удружења “Корени“ чији је циљ био упознавање јавности са активностима и плановима удружења у наредном периоду. Конференцију су одржали председник удружења Стојан Стевановић, председник Извршног одбора удружења Милан Гутић, председник Скупштине удружења Миша Ћирић и члан Извршног одбора и државни секретар Бранислав Блажић.

Предсједник извршног одбора Удружења “Корени“ Милан Гутић, подсјетио је присутне да је наведено удружење основано у јулу 2019. године као Удружење матице, дијаспоре, Срба у региону и пријатеља Србије. Према ријечима Гутића, основна замисао удружења је повезивање матице и дијаспоре засновано на четири стуба: привредно-економска активност; култура, наука и образовање; спорт; духовност и заштита националних интереса. Када је у питању повезаност матице и дијаспоре, Србија се налази у незавидном положају и “Корени“ су се појавили као цивилни сектор који жели ту ситуацију да поправи:

-Имамо контакте од управе за дијаспору и Србе у региону до појединаца, као и сву подршку. Ми нисмо политичка организација, али ако је борба за свој народ у питању онда ћемо бити и политичка организација, рекао је Гутић.

Присутнима се обратио предсједник скупштине удружења “Корени“ Миша Ћирић:

– Ја сам Ваљевац који је послије школовања у Београду, кренуо путем Америке, Канаде и Кине и вратио се у родну земљу гдје има сина. Разлог мог приступања удружењу “Корени“ је тај што, путујући по свијету и бавећи се економском дипломатијом видио сам да сваки народ може да опстане уколико се удружују све снаге: знање, култура, историја, традиција, економија, новинарство, хуманитарна подршка, медији и сви други аспекти ждруштвеног живота. У прошлости је било неколико неуспјелих покушаја повезивања матице и дијаспоре и дјеловало је да је то немогуће. Међутим, ја сам срео пријатеље, како у Цириху Стојана Стевановића, тако и државног секретара, затим Милана и њихова иницијатива која се зове “Корени“ мене је убиједила да не треба одустати, него што више нас да се окупља, удружује, да једни другима помогнемо осмјехом, стиском руке, знањем, финансијама, повјерењем. Све то када саберемо представља искорак у свијет који се данас у свему дружи и повезује. А у новом добу у економији, један постулат гласи: “Ко се не умрежи, одува га свјетска економска сила“. Зато ја вјерујем да у култури и традицији постоји снага за економију, а све остало да прати то, објаснио је Ћирић своју идеју и разлоге приступања “Коренима“.

У наставку конференције, Милан Гутић нас је подсјетио стихова Душка Радовића у којима се говори о коријенима, а који представљају идеју водиљу истоименог удружења:

– “Не критикујте дјецу, нису они тражли да се роде, то сте ви жељели, не очекујте да испуњавају ваше жеље, помозите дјеци да преживе живот у животу и свијету, дјеци треба створити крила и коријене, крила да високо лете, а коријене да се имају гдје вратити.“

Потом, Гутић је додао:

– Овде је један од људи који је много чинио за свој народ и чини и данас и увијек је био спреман, да не гледајући на околности уложи и заложи себе. Неко коме смо озбиљно дужни као успјешна организација јер бавити се оваквом ствари је питање и државности. Као одговорни људи имали смо контакт са државом, а један од људи и пријатеља је и државни функционер, господин и пријатељ Бранислав Блажић.

Блажић се присутнима обратио слиједећим речима:

– Однос матице и дијаспоре је питање које траје и прелазило је историјски кроз разне испите. Било је ту периода када се створило неповјерење, данас се ми налазимо у позицији да тај однос видимо као будућност ове земље и питање опстанка Србије. Четири милиона наших људи је у расејању, имамо негативан наталитет, према томе једна озбиљна држава и озбиљни људи морају размишљати како виде своју земљу за 30, 40 година. Ми је не видимо без дијаспоре. Ми је видимо само заједно, али видимо и како да креирамо те односе. Управо у овом удружењу ја сам препознао људе од искуства, знања, искрености и поштених намера који стварно желе да учине нешто што другима није пошло за руком. Питање овог односа није само национално, већ и државно јер за нас су људи у расејању сви они који су са ових простора и који су, да ли због економских, политичких или других разлога морали тамо да оду. Ми их желимо овдје, ово је њихова кућа, они овде морају наћи све оно што је потребно да наставе да заједно са нама граде земљу коју толико воле и која им толико недостаје. Због тога, моја је жеља да будем управо та веза између цивилног сектора и државе и да у томе посредујем колико могу, рекао је Блажић.

Бранислав Блажић је објаснио да шема организације у будућности коју они виде може да обезбеди оно што се жели постићи, а то су далеко бољи односи матице и дијаспоре, далеко веће повјерење и подршка изузетних капацитета које наша дијаспора има:

– Како да дамо живот овој организацији и како да постигнемо нешто од интереса за државу? Држава не може направити те односе између дијаспоре и себе, због идеолошких разлога, то може само да уради цивилни сектор. То повезивање људи, та мрежа коју желимо да направимо биће у корист државе. Мрежа мора да крене од нас, од матице. Усвим градовима се морају формирати одбори, а у сваком граду треба да постоји канцеларија за дијаспору. Кућа у којој ће наши људи који дођу да обиђу своје или желе овде нешто да раде, доћи у своју кућу у којој ће моћи добити све што му је потребно око информација или подршке. Та канцеларјија је први корак. Слиједећа спона је наше инсистирање за формирањем Министарства за дијаспору. Министарство за дијаспору ће бити једна пружена рука поштовања и повјерења између сопствене државе и људи који су у расејању. Након тога, оно што је неопходно, односно слиједећа карика у ланцу формирања једне моћне организације у смислу сарадње између дијаспоре и матице, је да све наше амбасаде морају имати једног запосленог који ће бити задужен само за дијаспору. Његов ће бити задатак да сарађује са нашим људима, да разговара о њиховим проблемима и да нађе начин како да их укључи овде у земљу. Оно што слиједи је и измјена и допуна Закона о дијаспори који је потребно прилагодити новом времену у којем се данас налазимо. Ту би некако успјели организационо да заокружимо и да направимо непрекидну мрежу која ће постојати и онда ће људи сами међу собом налазити своје интересе и моћи да сарађују.

Присутнима се обратио предсједик Удружења “Корени“ Стојан Стевановић:

– Умрежити матицу и дијаспору је велики корак. У дијаспори, према незваничним подацима живи између 4 и 5,5 милиона Срба и све је више оних који одлазе. Циљ овог удружења је вратити људе из дијаспоре. Одличан примјер повезивања и функционисања матице и дијаспоре је у Лопарама. Повезали смо се и резултати су ту. Наш циљ је да на тај начин умрежимо и повежемо матицу и дијаспору на свим нивоима.

Мирјана Стојановић, професор из Бања Луке поздравила је присутне и скренула пажњу да у Републици Српској долази до одлива високообразованих лекара, инжењера и других стручњака и изразила је радост због постојања једног оваквог удружења какво је “Корени“ са спремношћу да предузме конкретне кораке у повезивању матице и дијаспоре.

За предсједника Градског одбора Нови Сад изабран је Зоран Колунџија, власник издавачке куће “Прометеј“:

-Знам да је ријеч дијаспора најзагонетнија реч која се користи у нашем језику. Закључак је да треба да се ради, треба да имамо добре идеје и да се на томе истраје. Ја сам уз моје велике обавезе ово прихватио са једним осјећањем патриотске дужности да, као што радим свој посао, помогнем и овде колико могу и помоћи ћу.

Идеја Удружења “Корени“ је да се направи 28 окружних одбора и градски у Београду. Такође, одлучили су да се то уради и у Републици Српској, Црној Гори, али и по свијету. Сви окружни одбори дужни су да то спусте на општински одбор, а свака канцеларија до насељеног места. Поред наведеног, план је и да се формирају регионални одбори са пријатељима из Мађарске, Словеније, Словачке, по угледу на регионални одбор српско-румунског пријатељства који је формиран у Кикинди.

Конференција је завршена стиховима које је говорио песник Благоје Баковић, након чега је настављено дружење чланова Удружења “Корени“ и пријатеља уз коктел.

Новинар Српског кола
Драгана Шиповац