Крајишка српска академија науке и умјетности прославила славу Павловдан

Крајишка српска академија наука и умјетности (КСАНУ) је 13. 7. обиљежила славу Павловдан.

Домаћин који је водио програм и побринуо се да све прође како доликује је предсједник Извршног одбора КСАНУ Жељко Кукић.

На самом почетку сопран Тања Андрић је отпјевала химну Боже правде док је отац потпредсједник Извршног одбора магистар Дарко Кончаревић благословио скуп.

Предсjедник Академије проф. др Дејан Микавица каже да се у историји Крајине као српске земље, државе у држави, ништа није промијенило када су у питању кључне саставнице, када су у питању противници и када су у питању српски захтјеви. Исти су нам непријатељи били у 16. вијеку као што су и данас – Хрватски сабор, Мађарски сабор, Бечки двор, НДХ, комунисти…

– Увијек су Крајишници тражили слободу вјероисповијести, равноправност српског језика , равноправност језика и писма. Да ли су икада од поменутих противника ту аутономију добили, од 16. до 20. вијека? Нису добили никада! Једино што су Срби добили када је у питању наука од 16. до 20. вијека односило се само на црквено-школску аутономију.

Микавица наводи да се српска национална елита перманентно понаша инфериорно и снисходљиво вјерујући да у тој нацији може имати савезника, пријатеља, близак народ.

– И дан данас то препознајете кроз дјеловање аутошовиниста, тзв. другосрбијанаца… Сада када имамо своју државу најмање успјешно се против таквих боримо и наша национална култура и наука је највише угрожена. У Србији се угрожавају основни темељи националне културе. Државне институције се показују невољне да се томе супротставе.

И проф. др Слободан Реметић се слаже да је српски језик на удару. А сви проблеми српског народа од језика, писма до опстанка почели су онога тренутка када су се Турци повукли са Балкана.

– Тада је све дошло под утицај Ватикана. Језик је један од темеља, стубова идентитета сваког народа, па и српског. Морамо се тргнути. Ако не можемо спасити Крајину, можемо снимити на десетине сати како причају ђедови и бабе из тих крајева и сачувати наш говор.

Милош Ковачевић предсједник научног Савјета и доктор лингвистичких наука наводи да је циљ сваког српског непријатеља био да нас дијели. Када се погледа на историју српске књижевности видимо да се највећи национални писци и основне националне идеје нису рађале у Србији.

– Највећи писци биле су на периферији српства. Ту је Милош Црњански, рођен у Чонграду, Иво Андрић у БиХ, Владан Десница рођен у Хрватској. Зато је толики циљ Муслимана, Црногораца и Хрвата да се сам термин српски замијени термином србијански. Када се замијени тада све то што је највећа вриједност српскога остаје мимо Србије.

– Циљ наше Академије је да покажемо Влади да не може одлучити о нечему, о чему треба да одлучује народ. А народ је самим рођењем тај који одлучује. Хоћемо да покажемо да не може у српском језику Закон о родној равноправности који ништи српски језик јер га нико неће. Неће га ни жене. Србија као матица српског народа мора да заступа интересе свих дијелова српског народа подједнако. Када је на овогодишњем конкурсу требало додијелити паре за културне пројекте, најзначајнији културни пројкат из Крајине поднио је пјесник Ненад Грујичић. То је пројекат који је у Унеску о ојкачама. Влада није дала ни динара. Са образложењем да ће се то и тако и сачувати.

Боривој Рашуо министар за иностране послове Владе РСК се обратио у име Владе Републике Српске Крајине у изгнанству.

– РСК је настала у једном драматичном времену. Она је била израз жеље, хтјења, воље и настојања српског народа. Мисило сам да ћу бити стоти, двестоти, био сам међу првима, када сам се борио за Крајину. Данас Влада РСК нје призната ни у матичној држави свог народа у Србији. То говори да такозвана компромисна логика у вођењу српске политике, нарочито задње деценије, а богами и цио 20 .и почетак 21. вијека увијек ишла на нашу штету. Влада РСК постоји упркос свему и независно од свега, она није жеља политичког естаблишмента, она је потреба и воља и израз жеље српскога народа и у Крајини и изван ње.

Академији су присуствовали и Божидар Ђуровић будући члан Крајишке академије наука, књижевница Гордана Јеж Лазић, Светлана Круљ, проф. Радмило Маројевић, министар спорта Владе РСК Рајко Кесић, чланови Крајишке српске академије Срђан Капуран, академски вајар Мирољуб Стаменковић…