Крајишке пјесме, игре и обичаји по четврти пут у Бусијама

Уочи Свjетског дана избјеглица који се обиљежава 20.6. Координација удружења избјеглих и расељених у Републици Србији организовала је 13.6.2020. године у Бусијама (општина Земун) четврту по реду манифестацију Крајишке игре, пјесме и обичаји уз подршку општине Земун, Представништва Републике Српске у Србији и СПЦ.

Годинама прије ове манифестације, такође поводом Међународног дана избјеглица на Бусијама организовао се Крајишки откос (2010–2016).

Циљ ове манифестације је сјећање на Крајину  и њене обичаје које су Крајишници донијели прије 25 година напуштајући своје домове у злогласној Олуји,  али и потреба да се младим генерацијама остави у наслијеђе чување традиције и успомена на родни крај.

Организатори су припремили богат културно-умјетнички програм и косидбу. Одржан је помен у Храму Светог Ћирила и Методија, положени су и вијенци на споменик испред цркве посвећен страдалим Србима.

Жељко Бурсаћ: Све су нам узели осим душе

Жељко Бурсаћ предсједник Удружења грађана Ћиро Личка Калдрма – Дрвар  је откивајући косу симболично отворио Бусије 2020, 25 пута је ударио у косу, као 25 година откако су Крајишници напустили своја огњишта.

– Узели су нам све што смо имали, али нам не могу узети душу, љубав према Крајини,  светосављу и православљу – поручује Бурсаћ који је уједно и организатор Косидбе.

Косачку здравицу је одржао Јово Вученовић, који је представио Бусије највеће избјегличко насеље у Републици Србији и пожелио срећу косцима.

– Догодине да нам трава роди и послужи овој згоди, чувајте своје здравље и срећу и да дочекате косидбу сљедећу, живи и здрави били и дуги низ година косили…

Након одржаног помена, вијенце на споменик страдалим Србима у ратовима деведесетих су су положили у име ГО Земун предсједник Дејан Матић и замјеник Дамир Ковачевић, у име организатора Милан Жунић, Ненад Абрамовић и Мирко Лужајић, вијенац су положили и представници Удружења Врбичана из Призрена Велимир Спасић и Радосав Ивановић.

Миле Јокић: Само сложни можемо опстати

Након полагања вијенаца присутнима се обратио протојереј-ставрофор Миле Јокић и благословио скуп, те нагласио да само сложни као народ можемо опстати.

– Шаљем вам благослов и нашег епископа сремског Василија, нашег душеводитеља. „Сачувајмо Студеницу и бисер Раваницу, сачувајмо крсну славу, Газиместан траву – на њој Лазар даде царску главу“. Са овим завјетом можемо изаћи пред Господа и Светог Саву, пред цара Лазара и Милоша.

Дејан Матић: Хвала вам за обичаје и културу

Предсједник општине Земун Дејан Матић наводи да је општина којом управља, поред Новог Сада на својој територији примила највише избјеглих и расељених лица.

– Трудили смо се да од првог дана будемо добре комшије, пријатељи, да вам помогнемо. И не само на Бусијама, него и у Грмовцу, Плавом хоризонту, Алтини, широм наше општине. Хвала вам за све обичаје и културу коју сте донијели.

Дамир Ковачевић: Бусије су васкрснуле као симбол српства

Замјеник општине Земун Дамир Ковачевић и сам је протјеран из Задра гдје је било 29.000 Срба, а сада их је само 1.000.

– Разлика између нас и Хрвата је што су они рушили наше цркве и куће, села, градове, од кућа села и градова, направили су њиве, а ми смо од њива направили Бусије које су васкрснуле и симбол су српства и десетине Бусија постоје у Републици Србији и Републици Српској.

Милан Жунић: Уздигли смо се упркос свим недаћама

У име Организационог одбора обратио се Милан Жунић предсједник Координације избјеглих и расељених у Србији и исказао је задовољство што су успјели организовати овај догађај, иако су имали мало времена због епидемије корона вируса.

– Ми прогнани и протјерани Срби из Хрватске, БиХ, Космета, постојимо, опстали смо и поново стасали и уздигли се, упркос свим недаћама.  Његујемо своје обичаје, и културу, са поносом на сваком мјесту показујемо своју културну баштину и традицију.

Богат културно-умјетнички програм

Послије официјелног дијела услиједио је културно-умјетнички програм на ком су наступали Вида Зец која  је отпевала Ој Крајино и пјесму о Косову, народни гуслар Ранко Бабић, пјесник са Косова и Метохије и аутор књиге Српско срце Јоханово –  Веселин Џелетовић.

Славуји са Бусија (Ђуро Клипић, Душко Брдар и Славко Милобратовић),

Удружење грађана Ћиро Личка Калдрма–Дрвар,  Удружење Славонија у срцу Београд, Удружење Перућичана из Војке,

Никола Ђапић и Крајишка група Плитвице (Јован Тричковић, Милан Широња, Милан Тинтор и Слободан Вујасиновић),

Женска и мушка пјевачка група ЗУ Банијаца, пријатеља и потомака Баније Београд и Раде Вејновић је свирао на личкој тамбурици.

На велико задовољство присутних група Коријени се појавила на бини у пуном саставу Нешо Вукас, Рајко Вуканац, Милан Рокнић Роко и  Бране Шушњар се вратио у групу што је код публике изазвало велики аплауз.

Организатори су се захвалили Општини Земун и предсједнику Дејану Матићу, спонзорима, Канцеларији Републике Српске у Београду и Млађану Цицовићу, СПЦ, старјешинству Храма Светог Ћирила и Методија.

Ненад Абрамовић, предсједник Удружења Завичај и члан Органзационог одбора је подијелио медаље учесницима културно-умјетничког програма као и свим косцима.

Први откос предсједника општине Земун

Косидбу је свечано отворио предсједник општине Дејан Матић који је косу подијелио са протојерејем ставрофором Милом Јокићем, њих двјица су начинили неколико откоса и поручили косцима да најбољ побиједи.

На првој парцели је косио проглогодишњи побједник Драго Богавац.

Прво мјесто освојио је Зоран Ракита. Друго и треће Ђуро Керкез и Небојша Спасојевић. Што се омладинаца тиче, прво мјесто је припало Милошу Шкорићу, а друго Стефану Керкезу најмлађем косцу. Најстарији косац је Слободан Пртина.

Након косидбе, Банијке које не само што лијепо пјевају, већ су и вриједне домаћице послужиле су косачки ручак. Па, су заједно са косцима уживале у укусној храни, а ваљало је косцима окријепити се уз чашицу домаће ракије.

Косили су и  Жељко Бурсаћ, Данко Бурсаћ, Мирослав Завишић, Драго Иванић, Неђо Керлец  (најтрофејнији косац, побједник Балкане, Петровца, Косидбе на Рајцу…), Зоран Керлец (прошлогодишњи побједник Косидбе у Сурдуку), Милан Паић из Сурдука, Милан Мрђа, Васо Кукољ, Бошко Миљуш, Стеван Бајић, Мићо Мрђа, једина дама Стоја Делић за коју колеге кажу да је одличан косац и добар пријатељ.

Текст и фото: Драгана Бокун