Крајишник на голу Интера
– Да ми је неко прије само нешто више од годину и по дана рекао да ћу потписати професионални уговор са Интером, бити стални члан његовог младог тима, Примавере, да ћу имати прилику да играм и тренирам са таквим ведетама као што су Икарди, Кандрева, Миранда, Јоветић, а посебно са једним од мојих узора, Самиром Хандановићем, не бих му никад повјеровао. На моју срећу, нешто што ни у сновима нисам могао замислити, постало је стварност – каже за Српско коло осамнаестогодишњи Ђекић, репрезентативац млађих селекција Србије.
Владанова прича потврђује изреку да ако вјерујеш у своје снове, они постају остварљиви. Није „велики” Интер био његов циљ када га је мајка као седмогодишњака, да отац и не зна, одвела на први тренинг. Три године прије тога, а касније још двије, паралелно са фудбалом, тренирао је карате и стигао до црног појаса.
ЗВЕЗДА У СРЦУ
Љубав према фудбалу је превладала, нарочито након што га је Звездин ловац на таленте Томислав Милићевић скаутирао и одвео у наш најтрофејнији клуб.
– Није било лако ускладити школу, тренинге, утакмице, седам година носити се с теретом стандардног Звездиног првотимца, генерације ’99, на мјесту гдје се грешке виде и ријетко праштају, али вриједјело је – почиње Ђекић причу о својим почецима у нашем најтрофејнијом клубу, не заборављајући да истакне своје прве фудбалске кораке учињене у школама фудбала Перспектива и Алтина из Земуна.
Памти прво мјесто ове генерације, предвођене тренером Цвјетином Благојевићем, на јаком међународном турниру у Ђенови. Одбранио је два пенала и довео своју екипу до трона. Са пионирима Звезде освојио је првенство Србије, а остаће упамћено и прво мјесто на Турниру пријатељства 2015. у Бијељини, гдје је ова Звездина генерација, у конкуренцији најјачих кадетских екипа из бивше Југославије, без изгубљеног бода, освојила прво мјесто. Стигао је и позив за репрезентативне селекције. Деби на првој званичној утакмици репрезентације Србије у Бечу против Аустрије, освојен међународни турнир Све звезде у Москви, посебно су остали у Владановом сјећању. Добре партије на клупском и репрезентативном нивоу заинтересовали су скауте из више европских клубова.
– Између осталих, пратили су ме и скаути Интера мада ја то нисам знао. Пријало је кад су ме контактирали и позвали у Интерело. Нисам имао трему. Неколико тренинга и једна пријатељска утакмица били су довољни да ми понуде професионални уговор на двије и по године. Интер се не одбија. Наравано, прихватио сам. Без било каквих услова. Пошто сам био малољетан, потписао сам уговор заједно са родитељима, а да нисмо погледали ни шта у њему пише. Жеља за новим изазовима нема цијену, нити је у мојим годинама новац пресудан – зрело размишља овај младић.
НАРОДАН РАД И УЧЕЊЕ
Другог дана 2016. године потписао је уговор. Годину завршио са бројем један на леђима у младом тиму Интера. Импресивно и наизглед лако. А није било…
– У почетку заиста није било лако. Нисам знао ни ријеч италијанског. Имао сам срећу да сам у вили Интера, кући гдје су смјештени играчи до 17. године, срео сјајне младиће из Белгије, Емерса и Ванхаусдена, кадетске репрезентативце ове земље. Одлично су ме примили. Пошто добро говорим енглески, са њима сам комуницирао на том језику, али су они из сопственог искуства инсистирали да што више причамо на италијанском. Друго велико искушење била је школа. Сви полазници Интерове академије морају до 18. године да иду редовно у школу и то на италијанском језику. Савладао сам и ту препреку, можда и најтежу на почетку – сјећа се својих почетака у Интеру Ђекић, а док прича већ се помало осјећа „пјевљивост” италијанског језика.
Већ у марту дебитовао је за годину дана старију генерацију, ’98. годиште, против бразилског Палмеираса. Деби из снова. Сјајан противник, добра утакмица, одличне одбране. Препорука за велики међународни Ускршњи турнир одржан у Модени са истом овом генерацијом. Освојено друго мјесто и поред два одбрањена пенала у финалу. Ново искуство два мјесеца касније. Финални турнир кадетског првенства Италије. И опет друго мјесто. Све то наплаћено је ове године. Примавера Интера освојила је прво мјесто у италијанском прврнству, испред великана какви су Јувентус, Милан, Рома…
У ТИМУ СА ПРВОТИМЦИМА
– Све Интерове старије генерације укључујући и први тим, своје базичне висинске припреме спроводе на Алпима, у спортском центру Брунико. Прекрасан амбијент, ново искуство, паклен рад. Најљепше у свему томе био је мој прошлогодишњи деби за млади тим Интера. Појачани са првотимцима Банегом, Муриљом, Перишићем и Јоветићем, Примавера је играла утакмицу против Ал Ахлија, вицешампиона Азије. Пред почетак утакмице имао сам трему јер тешко је замислити себе у истом дресу са играчима које си до јуче гледао само на телевизији. Бранио сам добро и то ми је широм отворило врата младог тима – наставља Ђекић, а посебно издваја двије утакмице одигране за млади тим у прошлогодишњем првенству.
– После лошег старта и пораза од Роме, те утакмице биле су пресудне за нас. Поготово против Каљарија када смо од трећег минута губили 1:0, а само седам минута касније искључен нам је центархалф. Међутим, направили смо преокрет и на крају добили утакмицу 2:1. Бранио сам добро, а занимљиво је да сам и асистирао код другог одлучујућег гола. Ову утакмицу и тренер Примавере Стефано Веки оцијенио је као прекретницу сезоне. Добру партију пружио сам и против Аталанте, која има сјајну школу фудбала, када смо их побиједили 2:1 у гостима. Задовољан сам постигнутим, а свакако пријају и похвале изречене од водећих људи Омладинске школе Интера, као и најава продужетка уговора – наводи Ђекић о свом скромном доприносу, како каже, у освајању првог мјеста.
Јуриш на кров Европе
Ове године након базичних припрема омладинци Интера играли су на јаком међународном турниру у Ајндховену. Осим екипе Интера, учествовали су прваци Бразила и Аргентине, као и европски великани Борусија, Париз Сен Жермен, Манчестер јунајтед и други.
– Манчестер смо побиједили у групној фази резултатом 3:0, у полуфиналу је савладан ПСЖ са 2:1 и опет са играчем мање од пете минуте. А онда против, по многима најбоље екипе турнира, домаћина ПСВ Ајндховена, у сјајном амбијенту пред препуним трибинама 0:0 у регуларном току. Добили смо их на пенале 5:3 и освојили побједнички пехар – износи Владан своје утиске са недавно завршеног турнира, а нова доказивања тек предстоје, прије свега у Лиги младих тимова Европе с циљем да је освоје.
Не говори много о свом доприносу, каже то ће други да процијене, прије свих људи из клуба. И процјенили су. Након турнира у Ајндховену, неколико дана пред 18. рођендан, позван је на тренинг првог тима и нашао се у свлачионици и терену заједно са ведетама миланског великана под надзором новог тренера Спалетија.
Свакако успјех вриједан пажње који може овом младом момку, у чијим венама тече крајишка крв, може да буде само даљи подстицај за још већи рад и труд који ће се кад-тад вратити. Зашто не и на голу првог тима Интера, клуба који је званично рангиран на дванаесто мјесто у конкуренцији свих фудбалских тимова свијета.
Т. Ћоровић
(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)
