Крсна слава у Сремчици: Патријарх Иринеј служио литургију на Тројичиндан
Патријарх српски Иринеј служио је 4. јуна 2017. године, на празник Силаска Светог Духа на Апостоле – Педесетницу, свету архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Сремчици, која је највеће приградско насеље српске престонице.
Унапријед најављено присуство патријарха Иринеја утицало је и на велики број вјерника који су се овом приликом причестили. У свом обраћању испред храма патријарх је подсјетио на вријеме у коме су идеологија и тадашња партија били увјерени да живота за цркву нема, како у Србији, тако ни у великој Русији.
– Жива црква опстаје док год је у нама љубав Христова – поручио је патријарх Иринеј не кријући задовољство због присутва великог броја дјеце коју је уз благослов даривао иконом Светог Нектарија Егинског који се славио наредног дана.
На слави Сремчице окупило се неколико стотина мјештана и вјерујућег народа, Након литије пресјечен је и славски колач, а кум овогодишње славе била је породица угледног домаћина Милана Инђића. Дио славског колача предат је слиједећем домаћину славе Мирку Стаменковићу.
Кум Милан Инђић родом из Кључа
– У Сремчицу сам дошао 1995. године заједно са мајком Дренком и од тада је то мој дом. Без мајчине подршке и помоћи у свом животу сигурнo не бих постигао онолико колико јесам. Рођен сам у мјесту Коријеново (општина Кључ), да би се 1987. године преселио у Кркојевце (општина Сански Мост). Ту ме је дочекао ратни период, па сам учествовао у Oдбрамбено – отаџбинском рату – прича Инђић у коме се буде успомене на оца Милована.
– Мој отац је такође био борац који је 1995. године нестао. Десет година касније захваљујући ДНК анализи успјели смо да га идентификујемо у масовној гробници код Бихаћа. Достојно смо га сахранили овдје у Сремчици, а по традицији мој син је наслиједио име Милован – прича Инђић који још има супругу Гордану и кћерку Јелену, а за кумство славе подршку му је дао и рођени брат Раде који је за ову прилику дошао из Њемачке, гдје иначе живи.
Милан Инђић је у Сремчици познат као грађевинац, а захваљујући његовој фирми једноставног назива “Милан зидар” никле су многе куће и здања по Сремчици. Једна од њих је и ловачки дом, a овогодишњи кум славе у оквиру Ловачког Удружења “Кошутњак” секција Сремчица обавља и функцију ловочувара.
Милан Инђић је показао спремност да помогне и ствари од јавног значаја. Фудбалском клубу „Липовица“ је више пута донирао спортску опрему и организовао превоз. Такође ОКУД „Миломир Петровић“ је помогао кроз извођење грађевинских радова у њиховим просторијама.
Кум славе се, како то и налажу обичаји, потрудио да домаћински угости патријарха Иринеја, као и око 500 вјерника који су остали на славском ручку.
ОКУД “Миломир Петровић” броји 250 чланова
Патријарх Иринеј је у пратњи многобројног свештенства и замјеника предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодрага Линте са великом пажњом пратио богат програм ОКУД-а “Миломир Петровић” из Сремчице.
У пространој црквеној порти смијењивале су се бројне поставе овог фоклорног друштва на чијем је челу предсједник Синиша Недељковић.
Од њега смо сазнали да у оквиру ОКУД-а постоје четири ансамбла који укупно броје око 250 играча.
– Окупља се омладина из цијеле Сремчице, а осим традиционалног наступа за Тројичиндан, сваког фебруара поводом рођендана друштва имамо и велики годишњи концерт. – рекао је Недељковић и навео да друштво које је основано 1969. године има своје просторије.
– Велику захвалност дугујемо нашем проти Мирославу који нам несебично излази у сусрет – истакао је Недељковић и додао да друштво не би било препознатљиво без породице Џагић.
– Без брачног пара Ненада и Данијеле рад нашег друштва не би могао да се замисли. Велику захвалност дугујемо Радулу Ристићу и великом добротвору Гордани Мелентијевић – истакао је Недељковић, који је рекао да се у овом периоду друштво спрема за турнеју по Шпанији.
Славонац Тадић пола вијека у Сремчици
Сремчица је препознатљива као мјесто које су населили Срби са простора Хрватске, БиХ, Космета као и осталих крајева бивше Југославије. Један од људи који се у Сремчицу доселио 1968. године је Обрад Тадић који је данас предсједник Организације инвалида рада Чукарице и Сремчице.
– У Сремчицу сам дошао 1968. године из села Кућанци које је рођењем прославио наш блаженопочивши патријарх Павле. Ово село се до распада бивше земље налазило у саставу општине Доњи Михољац – прича Тадић који је свој дом изградио са супругом Јеленом, која је родом из Лике и са њом подигао синове Далибора и Дарка.
Он каже да Срби из Хрватске у већем броју долазе почетком седамдесетих година што је, према његовом мишљењу, била директна посљедица застрашивања у периоду Хрватског прољећа који је био масовни националистички и сецесионистички покрет 1971. године. Пристигли Срби почињу да купују плацеве, граде куће, а након 1995. године и судбине многих протјераних Срба Сремчица постаје једно од већих насеља општине Чукарица која по задњем попису становништва званично броји нешто више од 21.000 становника.
– Тај број је далеко већи јер људи стално долазе, из разноразних личних разлога нису сви пријављени да живе на овој територији – сматра Тадић и наводи да се биљежи и константан раст наталитета, па тако двије основне школе у Сремчици “Вук Караџић” и “Душко Радовић” похађа скоро 2.000 ученика.
– Сваке године је све већи број малишана у дјечјем обданишту “Горица”- каже Тадић и додаје да највећи број становника данашње Сремчице око 41% чине људи који су се у њу доселили из разних дијелова Хрватске, 18% чине људи са простора БиХ, док се број људи поријеклом са Космета попео на 20%.
– Не постоје никакве подјеле међу нама. Без обзира како се зовемо и одакле смо стигли, данас сви живимо за бољу будућност наше Сремчице – каже Тадић који је најпоноснији на омладину.
– Наша дјеца се окупљају у ФК “Сремчица” и надомак су уласка у Српску лигу. Они који немају таленат за фудбал имају изванредни ОКУД “Миломир Петровић” – каже Тадић и напомиње да је најважније да су дјеца у прилици да буду на најбољи начин заштићена од пошасти новог времена.
Линта: Досељени и протјерани Срби препородили Сремчицу
Предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик Миодраг Линта сматра да је Сремчица један од примјера масовног досељавања Срба из Хрватске и Босне и Херцеговине и централне Србије од краја 60-их до краја 80-их година прошлог вијека. Они су својим радом започели процес претварања Сремчице из малог села у модерно насеље.
Линта је истакао да је нови вал досељавања проузроковала српска несрећа у ратним збивањима деведесетих година прошлог вијека. Наш народ са простора Хрватске, БиХ и Косова и Метохије доживио је велику неправду јер је био приморан да напусти своја огњишта односно куће и станове који су деценијама и вијековима стварани. Осуђени да се уздају само у себе и свој рад, српски домаћини са простора Хрватске, БиХ и Косова и Метохије тражећи нови дом за своје породице препородили су многе средине у које су дошли, а један од најбољих примјера је Сремчица.
Храм Свете тројице
Централно мјесто у животу Сремчице заузима величанствени храм Свете Тројице коју је пројектовала Љубица Бошњак. Планирана је да се гради још 1990. године, када је основана црквена општина у Сремчици. Радови су започети 8. јула 1999. године, а прва литургија служена је на Духове 2001. године у тада још незавршеном Храму. Двије године касније освештање храма извршио је патријарх Павле.
Храм Свете Тројице је подигнут највише залагањем покојног протојереја оца Милисава Вранића, као и оца Бранислава Стојковића. Такођер велике заслуге за подизање храма има Црквени одбор на челу са предсједником Томиславом Станковићем. Бивши и садашњи чланови Црквеног одбора који су допринијели изградњи храма су: Чедомир Ђорић, Ђорђе Кукањац, Дејан Јосиповић, Дејан Лончар, Драган Орловић, покојни Јован Пјешевац, Перо Ожеговић, Пантелија Јефтић, Светозар Јефтић, Радоје Давидовић, Слободан Калац и Златко Орловић.
Великим залагањем садашњег старјешине храма протојереја – ставрофора Мирослава Стикића 2003. године израђен је иконостас, трон, Христов гроб, пjевница и три тетрапода по благослову патријарха Павла. Дуборез је дјело Драгана Петровића, дуборесца из Вишњичке Бање, а иконостас је осликао хаџи Иван Нинсингер. Улаз храма краси мозаик Гостољубље Аврамово и Благовести Пресветој Богородици, чији је аутор Оливера Гаврић Павић.
При храму постоје два црквена хора и то мјешовити и дјечији. Диригенти су мр Марија Цветковић и Ивана Лукић. Крсна слава и заштитни покрковитељ нашег хора је Свети Василије Острошки чудотворац.
Основана је и библиотека 2007. године која данас броји преко 10 000 књига. Уз цркву је подигнут нови парохијски дом и капелица за паљење свећа. Око храма је добро уређена пространа порта у којој су и дечја игралишта. У цркви осим старјешине протојереја – ставрофора Мирослава Стикића служи и протојереј Деливоје Рајак.
Удружење „Егзодус деведесетих“
На подручју општине Чукарица дјелује Удружење „Егзодус деведесетих“ на челу са Вукашином Тишмом који има највише чланова управо у насељу Сремчица. То јасно говори да се у ово насеље у претходних 27 година населио велики број протјераних Срба.
Трифко Ћоровић / Српско коло
(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)
[inpost_fancy thumb_width=“220″ thumb_height=“220″ post_id=“8073″ thumb_margin_left=“10″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“220″ album_cover_height=“220″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1496909128307″]
