Културна заједница Крајине обиљежила 27 година од доношења Устава Републике Српске

Нека Република Српска живи вјечно


У просторијама РВМИ на Савском тргу Културна заједница Крајине је 7.3.2019. године обиљежила са многобројним гостима 27 година од доношења Устава Републике Српске, што чини сваке године.

Свечаност је почела са химнама Републике Србије и Републике Српске. Први се обратио предсједник Културне заједнице Крајине Жељко Кукић.

– Почели смо први када нико у Србији то није обиљежавао и драго ми је да неки слиједе наш примјер. Свака наша манифестација почиње са тужбалицом Ој Крајино.

Тужбалицу је извела женска пјевачка група Извор Културне заједнице Крајине.

Предсједник Скупштине општине Савски венац Немања Берић родом из Книна поздравио је присутне.

– Општина Савски венац подржава манифестације овог типа. Република Србија има паралелне односе са Републиком Српском, ми подржавамо политику Владе, нека Република Српска живи вјечно као и Република Србија, а ко зна можда некада и у некој заједници – рекао је Немања Берић.

 

Васкрсија Јањић: Енциклопедија РС


У име Републике Српске се обратио потпредсједник Академије наука и умјетности Републике Српске проф. др Васкрсија Јањић.

– Академија наука РС је најмлађа академија, прошле године је прославила 25 година постојања и свога рада. Данас имамо 30 редовних чланова академије. Трудимо се да свим силама помогнемо културном и образовном развоју Републике Српске. До сада смо имали 47 пројеката из различитих области, првенствено из народног стваралаштва. Одржали смо преко 100 различитих скупова и округлих столова и других манифестација – рекао је Васкрсија Јањић и додао да је посебно значајно да је Академија почела прије 10 година да ради један од највећих пројеката у свом развоју.

– То је енциклопедија Републике Српске. За сада су изашла два тома која су обухватила четири слова, мислимо да ће енциклопедија имати 5 до 6 томова. Ова енциклопедија је специфична, општег типа, обрађују се сва насељена мјеста у РС, а таквих има 2.722, о многима никада ништа није писано – рекао је академик Васкрсија Јањић.

 

Културно-умјетнички програм


Поред обраћања бројних гостију присутни су уживали и у традиционалним пјесмама и интрументима. Тако је Радислав Чејовић свирао гусле, Богданка Бајић читала стихове, свирао је и оркестар Славонија под управом Ивана Драгичевића и Мирослава Милановића, славонску самицу је одсвирао Миленко Рикановић из Смољановаца код Славонске Пожеге, Раде Вејновић свирао је личку тамбурицу, Боро Дрљача је између осталих отпјевао и своју прву пјесму стару 50 година Ој, ораје, ораје, женска пјевачка група Извор је отпјевала неколико пјесама.

 

Владо Батножић: Успјех Крајишке опере Седра


Почасни предсједник Културне заједнице Крајине Владо Батножић пожелио је срећу РС, и упутио присутне о доприносу Културне заједнице култури Крајишника.

– Прошле године смо написали прву Крајишку оперу Седра, која је успјешно изведена у Београду, Новом Саду и Бањалуци. Направили смо темељно дјело, ове године ће бити поново изведено у крипти Храма Светог Саве и вјероватно у Београдском драмском позоришту, а послије идемо у окружење – рекао је Владо Батножић и додао како опера приказује вјековно страдање српског народа.

Предсједник Владе Републике Српске Крајине у изгнанству Ратко Личина је упутио поздрав браћи из Републике Српске и пожелио им много среће.

Поздрави су упућени и генералу Ратку Младићу са жељама да дуго поживи и да га здравље послужи, а том приликом му је пјему посветио Жељко Кукић отпјевавши је са анасмблом Славонија.

Почасни предсједник Друштва књижевника Крајине Радомир Смиљанић је рекао да му је велико задовољство што може да поздрави колегу академика из Републике Српске.

– Република Српска је држава која има будућност, која поштује прошлост. Бори се за садашњост. Наш народ српски има један заједнички усклик који гласи: Пјесма нас је одржала, њојзи хвала – рекао је Радомир Смиљанић.

Предсједник Развојне академије Србије др Алек Рачић је рекао да слушајући излагања види да је велики проблем што Срби не живе у истој држави.

– Велики је проблем што је једна геноцидна творевина као што је НДХ добила сада и једну међународну ревaлoризацију кроз стварање Хрватске из СФРЈ. При чему се заташкавају сви злочини који је направила усташка власт. Током окупације Београда лешеви који су плутали Савом, од Јасеновца наовамо закопавани су код Небојшине куле, скоро 100.000 лешева Срба, Јевреја, Рома, Хрвата. Ми се залажемо да се направи спомен обиљежје – рекао је Алек Рачић и навео још неке активности којима се Развојна академија бави и позвао присутне да се укључе у ту борбу.

Милан Баришић потпредсједник Равногорског покрета је позвао на јединство, слогу и уједињење, братску љубав и договор.

Ненад Абрамовић предсједник Завичајног удружења Завичај је навео да је Република Српска крајишки недосањани сан.

– У темеље Републике Српске је много крајишке крви отишло – рекао је Ненад Абрамовић уз поруку да вјечно живи Република Српска и да се никада не заборави РСК.

Предсједник Коалиције удружења избјеглих Миле Шапић је напоменуо да је Коалиција једна од кровних организација избјеглих и прогнаних лица из Хрватске и БиХ. Нада се да ће многе активности везане за Србе преко Дрине испратити, као предсједник Коалиције и као члан редакције Српског кола.

Жељко Кукић је послије обраћања Миле Шапића напоменуо да се прије неколико дана састао са Миодрагом Линтом и Милом Шапићем, и апеловао и на остала удружења да је крајње вријеме да се сложе око битних питања за све. А нека лична разилажења да се оставе по страни, јер сви имају заједнички циљ.

 

Миодраг Линта: Међу нама нема непријатеља


На то се надовезао и народни посланик и предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије.

– У Србији међу нама нема непријатеља. Постоје људи који имају различита мишљења, и то је нормално. Битно је само да имамо добру вољу и спремност на компромис и да разговарамо и сарађујемо у свим оним областима гдје имамо зједнички интерес, а имамо их много – рекао је Миодраг Линта и надовезао се на повод обиљежавања овог скупа.

– Посебно желим да одам признање тадашњим српским политичарима који су имали визију и донијели историјску одлуку 24. октобра 1991. године да оснују Скупштину српског народа БиХ. Скупштина је донијела два историјска акта, први је Декларација о проглашењу РС 9.1.1992. године, а други је Устав РС доношен 28.2.1992. – рекао је Миодраг Линта и додао како је управо обиљежавање доношења Устава један од најјачих доказа против оних који говоре да је Република Српска настала у Дејтону 1995. године.

Послије излагања Миодрага Линте, Жељко Кукић је још једном позвао на саборност, на разум и мудрост. Затим је најавио Удружење Крајишника из Старе Пазове на челу са предсједником Светозаром Кличковићем са којим Културна заједница Крајине има изузетну сарадњу, а овом приликом су најавили да ће се у Старој Пазови 5.10. одржати Бећарац фест.

Момчило Диклић: Народ понижене мисли

Присутне је поздравио и историчар др Момчило Диклић члан Института за европске студије.

– Српски народ у Хрватској је у својој историји два пута дошао непосредно под хрватску власт и нестао. Онај дио који је остао, то је заправо понижени народ, или да позајмим израз од нашег Ђуре Шушњића, народ понижене мисли. Свака мисао, која није службена је понижена. Када је у питању однос према Србима она носи коријење у теорији др Анте Старчевића. Покушавам да се борим за истину, и то радим већ 30 година – рекао је Момчило Диклић и напоменуо да се морамо удруженим снагама борити за истину.

Зорислав Шимић предсједник Завичајног удружења Славонаца је поздравио скуп и позвао све на Славонско вече 23. марта у ресторану Холивуд.

Након Зорислава, Раденко Каралић из Удружења Козарчана је изразио задовољство што је присутан. Упутио је похвале Миодрагу Линти за његову борбу како у Скупштини Србије тако и писаном ријечју у Српском колу .

– Наше Удружење чини Градишка, Лакташи, Бањалука, Приједор, Козарска Дубица, Костајница, Нови Град. Ове године обиљежавамо 43. Сусрет Козарчана у Београду. Домаћин је ове године Козарска Дубица – рекао је Раденко Каралић и позвао све присутне прве суботе у јуну мјесецу на тај скуп.

Др Миодраг Матицки се захвалио што су га Крајишници прихватили јер је он из Вршца.

– Вукова задужбина, чији сам предсједник ,и многе друге установе су потписале да се треба заједнички борити за простор културе српског народа, а идеја је потекла из сарадње са Жељком Кукићем – рекао је Миодраг Матицки.

 

Подијељене захвалнице


На крају официјелног дијела Жељко Кукић је подијелио Захвалнице. Захвалнице су уручене Ивану Драгичевићу, Бранку Зрнићу, Здравку Врзићу, Богданки Бајић, Видосави Зец, Жељку Кукићу, Владици Радисављевићу, Миленку Рикановићу, Радомиру Смиљанићу, Влади Батножићу.

Жељко Кукић заједно са осталим члановима успио је да скупи бројне Крајишнике, и на тај начин показали су примјер саборности и могућности заједничке борбе и сложног рада у борби за истину, за развој културе, очување традиције и идентитета Срба из Републике Српске Крајине и Републике Српске.

Новинар Српског кола
Драгана Бокун

Нема коментара

Напишите коментар