Линта говорио на трибини у Сомбору о Србима у региону

Завичајно удружење Коријени традиционално је по 11. пут организовало манифестацију Матица – дијаспора од 4. до 6. октобра у Сомбору.

Први дан је одржана јавна трибина у великој сали Жупаније под називом Перспектива Срба у региону, на којој је говорио предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта.

У Српској читаоници Лаза Костић представљена је изложба Наши крајеви – Бачка, Барања, Славонија, Лика, Далмација, Кордун, Мањача, те одржан округли сто Перспективе Срба.

Књижевни сусрети и дружење учесника манифестације и домаћина организовано је у Дому ученика.

Јавна трибина о положају Срба у региону

Модератор трибине била је предсједница КУД-а Вук Караџић из Чонопље Милка Боснић, која се на самом почетку питала шта ћемо оставити нашој дјеци, да знају ко су им преци.

– Готово да нема генерације која се није помјерила са свог огњишта, вољно или невољно. Наши преци, а сада и наша дјеца имају поглед само у једном правцу, Западна цивилизација и богатство живљења. Свако помјерање је уништавање нашег коријена, нашег идентитета. Шта значи за трећу генерацију рођених у Војводини бити Кордунаш, Личанин, Банијац или постати Бачванини, Сремац, Банаћанин. То су питања која нам се намећу, то је брисање сваке ћелије у мозгу нашег ДНК, и знак да су забране из Аустрoугарске царевине и даље на снази. Нема контакта расељених са родним крајем, нема контакта са фамилијом нити било каквог трговања и веза. Под тим условима и наши преци прихватише идентитет Крајишника, а модерним одијевањем и утицајем панонске и алпске зоне губимо највјеродостојнији идентитет, народну ношњу, обичаје и језик. Фолклористика то не прихвата јер свака шара украса на ношњи, пјесма, а посебно игра открива поријекло народа расељеног простора бивше нам домовине – рекла је у свом уводном излагању Милка Боснић.

Линта је говорио о неколико тема које по његовом мишљењу имају државни и национални значај

Протјерано 1.200.000 Срба

Питање положаја Срба у региону треба да буде дефинисано као једно од најважнијих државних и националних тема. У осам држава (Словенија, Хрватска, БиХ, Црна Гора, Македонија, Мађарска, Румунија и Албанија) региона гдје живи близу 2.000.000 Срба, од тога милион у Републици Српској.

– Наш народ доживио је током деведесетих година катастрофу библијских размјера. Са подручја бивше Југославије протјерано је преко 1.200.000 Срба, преко пола милиона са подручја данашње Хрватске, преко пола милиона са подручја данашње Федерације БиХ, и преко 200.000 Срба и других неалбанаца са подручја Косова и Метохије. Једини позитиван резултат у тим трагичним догађајима је стварање Републике Српске. Први пут у својој историји Срби западно од Дрине и Дунава су стекли крвљу и борбом своју државу – рекао је Линта и навео да само држава може бити гарант слободе српског народа.

Усташка идеологија у Хрватској

Линта се осврнуо на дешавања у Хрватској, односно на усташку идеологију којом се Хрватска води. Хрватски народ у значајној већини подржава ту идеологију, и није спреман да се суочи са својом злочиначком прошлошћу и да призна да је над српским народом почињен незапамћен злочин у НДХ.

– Видимо симболе који су у Хрватској постали сасвим нормални, усташко слово „U“, поздрав „За дом спремни“, усташка шаховница која почиње са бијелим пољем, злогласни узвик који сублимира однос према нашем народу „Уби Србина“ – рекао је Линта. Он је навео шест личности из времена НДХ и деведесетих година прошлог вијека који су идоли у Хрватској:  поглавник Анте Павелић, усташки викар надбискуп Алојзије Степинац,  командант злогласне Црне легије Јуре Францетић, Фрањо Туђман, генерал Анте Готовина и пјевач Марко Перковић Томпсон.

Марка Перковића Томпсона финансира хрватска држава. Његов последњи концерт који је био у Сплиту, поводом обиљежавања злочиначке акције Олуја, платили су му око 60.000 евра;  он је омиљени пјевач предсједнице Колинде Грабар Китаровић навео је Линта и нагласио:

– Мислим да није добро да наша држава ћути и то мирно посматра. Предлагао сам да наше Министарство спољњих послова свака три мјесеца прави свеобухватне извјештаје о стању националних и људских права преосталих Срба у Хрватској, Федерацији БиХ, у Црној Гори, и другим државама региона. Да те извјештаје преводи на енглески, француски, њемачки и да их пошаљемо сваком посланику у Европском парламенту, а има их 751. Сигуран сам да ћемо наћи бар неколико десетина посланика који ће говорити за нас, у наше име и свједочити о истини шта је данашња Хрватска – нагласио је Линта и додао да се ти извјештаји требају слати и у Ујединњен нације, Савјет Европе, ОСЦЕ, угледним свјетским интелектуалцима, свјетским медијима, владама евроспких држава и др.

Вријеме да Скупштина Србије донесе Декларацију о осуди геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ

Крајње је вријеме да Народна скупштина Републике Србије  усвоји Декларацију о осуди геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ, као и да се оснује Меморијални центар српских жртава геноцида са Музејом и Архивом страдања, научно-истраживачким институтом и мјестом гдје би се приказивали аудио-визуелни садржаји. Тамо би долазили ученици из основних и средњих школа да се упознају шта се дешавало њиховим сународницима током Другог свјетског рата.

– Нажалост, у Србији немамо улицу која се зове Улица јасеновачких жртава. Знамо да је ријека Сава симбол тог геноцида,  којом су пливали лешеви српских логораша. Нисмо дио обале Саве назвали нпр. Обалом јасеновачких жртава. Док с друге стране Хрватска свим силама и средствима покушава да Јасеновац прикаже радним логором, а усташки концентрациони логор Сисак кроз који је прошло преко 7.000 српске дјеце, дјечјим прихватилиштем.

Линта је навео да сматра да је комунистички режим у уме братства и јединства –маргинализовао геноцид над српским народом и на неки начин поново убијали мученике који су страдали у монструозној творевини званој НДХ.

Основати Министарство за Србе у региону

Линта се посебно заложио да се оснује Министарство за Србе у региону. Данашња Влада и предсједник Вучић учинили један важан искорак, и пружају конкретну помоћ нашем народу у Хрватској, Федерацији БиХ,  Републици Српској, Црној Гори и др.

– То није довољно, требало би да имамо једно министарство са озбиљним буџетом, неколико десетина озбиљних и одговорних људи који би се свакодневно систематски бавили пружањем помоћи Србима у региону. Важно је да учинимо све као држава да наш народ не нестане са тих подручја. Нека они буду наше карауле, свјетионици које ми подржавамо и помажемо на разне начине.

Основати Центар за истраживање рата

Проблем постоји и у вези са карактером рата. Нема дана ни недјеље, а да хрватски политичари не понављају безочну лаж како су Србија и Срби агресори, а Хрвати жртве. Или бошњачки политичари на челу са Бакиром Изетбеговићем који стално понављају безочну лаж како су Србија и Срби тобоже извршили агресију на БиХ.

– Ми ћутимо на те тешке лажи. Размишљамо да нема потребе да износимо истину јавно јер знамо шта је истина. Потребно је да костантно боримо за истину о карактеру рата и да упознајемо међународна јавност о узроцима рата. Узрок рата није била Србија и српски народ. Узрок рата у Хрватској је усташки режим Фрање Туђмана који је хтио да створи етнички чисту Велику Хрватску. Узрок рата у Босн ии Херцеговини је била идеологија Алије Изетбеговића која је формулисана у Исламској декларацији, а циљ је био формирање једне исламизоване, унитарне БиХ која би била заснована на шериатском праву гдје би Срби били грађани петог реда.

Наша јавност има песимистичан став у вези са борбом за истину. Уврежен је став да је свијет неправедан и да неће бити много користи од борбе за истину.

– И у томе свијету постоје снаге и организације, угледни људи који истину поткрепљену чињеницама и конкретним информацијама уважавају, и о томе ће јавно говорити. Не смијемо чекати да то неко учини умјесто нас.

Хрватски сабор је донио Декларацију о домовинском рату по којем су Срби злочинци, у БиХ се  пропагира да се у Сребреници догодио геноцид.

– Ми морамо да се захвалимо Русији што је 2015. ставила Вето на Сједницу Савјета безбједности када је по Великој Британији Србија требала да буде проглашена геноцидном и српски народ геноцидним народом.

Линта је нагласио да би требало да се оснује Центар за истраживање рата и ратних злочина који би се бавио тим стварима. Важно је да се јасно каже да се у Сребреници ниеј десио никакав геноцид већ је тамо био један у низу ратних злочина каквих је било широм бивше Југославије. Ако постоји догађај који је најближи дефиницији геноцида онда је то злочиначка акција Олуја – рекао је Линта.

Тужилаштво за ратне злочине треба подиже оптужнице за злочине над Србима

Линта се дотакао и Тужилаштва за ратне злочине које је од оснивања 2003. до данас подигло преко 180 оптужница. 161 против Срба, 2 против Хрвата, 2 против Муслимана и око 15 против Албанаца.

– И ми сада кажемо да нисмо ратни злочинци. Када погледамо рад нашег Тужилаштва за ратне злочине које је подигло преко 80 посто оптужница против нас Срба. По томе испаднемо заиста агресори. Неколико пута сам био и код садашњег тужиоца за ратне злочине Снежане Станојковић и бившег Владимира Вукчевића. Резултат тих састанака је нула. Инсистирамо да наше тужилаштво прикупља материјале, гдје би му овај Центар за истраживање рата помагао, да покреће истраге, подиже оптужнице, и да расписује међународне потјернице против свих оних који су наредили или починили злочине над нашим народом. .

– Срамно је да наше тужилаштво ништа није учинило на процесуирању злочина над српским цивилима и ратним заробљеницима 90-их година. Погледајте само велике злочине у БиХ више хиљада побијених Срба у Сарајеву, стравични злочини Петог корпуса тзв. Армије БиХ у западнокрајишким општинама од Гламоча, Дрвара, Грахова, Босанског Петровца, Мркоњић Града, Босанске Крупе, Санског Моста, Рипача код Бихаћа, Доњег Вакуфа, у Босанској посавини гдје је фактички Хрватска војска марта 1992. извршила агресију на БиХ и увезла рат у БиХ. Затим злочини Тузланска колона, злочини у Сарајеву над припадницима ЈНА 1992, небројени злочини снага Насера Орића у Сребреници, средњем подрињу, преко 3.500 Срба је стардало на томе подручју.

Питање Косова и Метохије је једно болно питање. Линта је навео да као држава требамо да инсистирамо на два документа. На поштовању Устава и Резолуције 12 44.

– Не требамо од тога да осутанемо. Дешавају се промјене на свјетском плану, јачају нове силе на челу са Русијом и Кином. Веома је важно издржати овај период. Добро је што наше Министарство спољних послова ради на томе да се смањи број држава које су признале лажну државу Косову – рекао је Линта и додао да је важан и повратак српске имовине на Косову и Метохији.

Српско село изумире

Све статистике показују да ми као народ нестајемо, тако да се Линта дотакао и питања бијеле куге.

– Сваке године се рађа 30.000 Срба мање. Србија се празни. Своди се на велике градове. Поразан податак је да у Србији има 4.700 села,а 1.200 је потпуно празно. Око 150.000 кућа је празно. Требало би да држава још озбиљније да размишља о оживљавању села.

Линта сматра да би се брачним паровима од 25 до 50 година требала дати земља, да им се  обезбједи механизација и почетни капитал. Оно на шта посебно обраћа пажњу, и што би по њему мотивисало младе да се врате, јесте питање гарантовања откупне цијене.

– Да буду сигурни да ће ове, и за три, пет година имати гарантовану цијену за своје пољоривредне производе, воће и поврће… Људи су у страху да ли да се почну бавити пољопривредом. И задруге су нам пропале.

Вратити повјерење дијаспоре

У дијаспори имамо 2.000.000 Срба и држављана Србије који живе у дијаспори, међутим везе матице и дијаспоре слабе.

– Мислим да би требали основати један сектор при Министарству спољних псолова који би се уз активну улогу  амбасада и конзулата бавио јачањем тих веза. Наша дијаспора има огроман економски, културни, научни, образовни потенцијал, али је изгубила повјерење. Треба наћи механизме како да се то повјерење враћа и да дијаспора буде један од фактора јачања наше државе.

Национално и културно јединство српског народа

Српски народ је подијељен по разним основама, тако да је Линта нагласио као посебно важно питање да се јача национално и културно јединство српског народа.

– Веома је важно да обје српске државе и Србија и Република Српска предузму низ мјера и активности за јачање јединства нашег народа. Да будемо поносни на своје име, свој народ, чувамо свој језик, писмо, крсну славу и своју вјеру. Често говорим и да је важно да се угледамо на наше претке и афирмишемо солидарност међу собом. Да афирмишемо концепт међусобном помагања, уважавања, поштовања. Јачајмо солидарност! Ако је свима око нас добро биће и нама као појединцу и порододици.

Како би се ова претходно поменута питања ријешила Линта наглашава да Држава треба да ангажује успјешне младе људе, који своје личне интересе не стављају у први план, него заиста желе да дају свој допринос да Србија постане јака, модерна и самосвјесна држава.

– Држава у којој ће престати исељавање, у којој ће се развијати српско село и имати све јасне одговоре на питања о којима сам говорио у претходном периоду.

Да би ти млади људи стекли адекватно образовање и могли да раде на јачању националног и културног идентитета, морају да се образују из адекватних уџбеника, гдје наилазимо на чињеницу да нам уџбенике штампају издавачке куће на чијем су челу два Хрвата и Словенац.

– Некада је постојао само  Завод за уџбенке који је штампао све уџбенике за дјесу основних и средњих школа. Сада имамо још три издавача. Два издавача које воде два Хрвата један од њих је Анте Жужу, пријатељ покојног Фрање Туђмана и имате једног Словенца. Замислите да уџбенике за нашу дјецу и омладину штампају издавачи из Хрватске и Словеније.

На молбу Стојана Бербера да каже нешто о положају Срба у Црној Гори Миодраг Линта је навео да је њихов положај изузетно трагичан.

– Од намјештеног референдума из 2006. године од стране режима Миле Ђукановића, до данас се води отворена антисрпска политика. Крајњи циљ је да се на сваком попису становништва на 10 година смањи број Срба, а да број оних који се сада називају националним Црногорцима пређе 50 посто плус 1. Сада имамо потпуну забрану запошљавања у јавном сектору свих оних који се декларишу као Срби. У уџбеницима историје се врши потпуна ревизија, Србија се назива окупатором 1918. године. То је једна тешка борба на свакодневном плану – навео је Линта.

Линта је похвалио Демократски фронт на челу са Андријом Мандићем и Миланом Кнежевићем који воде тешку борбу и свакако да им треба још већа подршка Србије. Један од начина помоћи јесте израда извјештаја које је Линта навео у претходном свом излагању, гдје би се показало да се у 21. вијеку у Црној Гори гдје није било рата систематски крше права српског народа.

Линта упутио писмо за предсједника Вучића

У име породица инвалида и палих бораца јавила се Јадранка Шуица, интересовало ју је рјешавање питања статуса 20 породица који живе у становима чију је изградњу финансирала јапанска организација Јен. Нису добили ни рјешење да су власници, ни рјешење за могућност откупа. А порез на некретнину плаћају на своје име.

– Упутили смо писмо градоначелници Душанки Голубовић, и у Агенцију са молбом да ме прими на састанак. Чекам одговор. То је програм који је финансирала јапанска организација Јен и једним дијелом Национални-инвестициони план који је био при влади Србије. У 17 општина и градова од којих је Сомбор један град, је саграђено 318 станова и они су подијељени породицама палих бораца и породицама ратних војних инвалида. Одлуком Министарства за рад запошљавање и социјална питања то је препуштено локалним самоуправама да ријеше питање откупа. Прошли уторак сам био на састанку код предсједника кабинета, предсједника Вучића, Ивице Којића гдје сам говорио о протјераним Србима чији су станови изграђени од средстава Међународних организација да се помогне да коначно добију право откупа по прихватљивим цијенама. Упутио сам писмо за предсједника Вучића гдје сам навео проблеме 56 локалних самоуправа у Србији, да предсједник својим ауторитетом ријеши ово питање.

Присутне борце је наравно занимало и непризнавање бораца крајишника, гдје их држава признаје само до 27. априла 1992. године.

– Седам пута сам у Скупштини Србије говорио на ту тему и водим борбу са министром за рад и запошљавање, борачка и социјална питања Зораном Ђорђевићем да се свим крајишшким борцима призна ратни стаж за читаво вријеме рата у двоструком трајању.

Присутни су имали углавном коментаре зашто Србија не стане као држава иза питања расвијетљавања злочина прво из Другог свјетског рата, па и током деведестих. Многи су се жалили на немогућност добијања статуса борца, са надом да ће се ипак та промјена увести у нови Закон о борцима, до огорчености све већег броја напуштених села и сеоских имања. Тако да су подржали Линтин приједлог за оживљавање српског села. Многи су проблеми и питања, а било је премало времена да се на све одговори. Сви су се сложили да би добро дошла државна институција тј. Министарство за Србе у региону чији би се запослени сваки дан бавили рјешавањем тих питања.

Текст и фото:

Драгана Бокун

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Нема коментара

Напишите коментар