Линта и Марковић посјетили Српску кућу у Подгорици
СИМБОЛ ОДНОСА СРБИЈЕ ПРЕМА СВОМ НАРОДУ
Отварањем ове институције, српске организације, интелектуалци, умјетници, књижевници и други ствараоци, су добили простор у коме на квалитетан начин могу да представе остварења и достигнућа српског народа у Црној Гори. Зграда у којој је смјештена „Српска кућа“ налази се у центру Подгорице, а средства у износу од 3,7 милиона евра за њену куповину издвојила је Влада Србије. У оквиру куће, у завршној фази су радови на уређењу просторија за пресељење Српског радија и телевизије. У једном дијелу, свој простор је пронашао и информативни портал ИН4С, а на два спрата и сутерену, налази се низ мултифункционалних сала за одржавање изложби, округлих столова, конференција за медије, док се дио њих може користити и за једнократно издавање, као један од могућих додатних средстава за финансирање ове установе. Актуелна власт, као и све остало што има српски префикс, није добро дочекала, тако да се ново руководство на чијем се челу налази Емило Лабудовић, одмах по отварању, нашло у спору са државом око повраћаја ПДВ-а у износу од 470 хиљада евра, а о томе би требало да расправља и Управни суд Црне Горе.
Приликом недавне посјете Подгорици Миодраг Линта, предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону, и члан Одбора Александар Марковић, посјетили су Српску кућу у којој их је примио извршни директор Емило Лабудовић и његов замјеник Радосав Јокић. Била је то прилика да домаћини упознају представнике Скупштине Србије шта је урађено у посљедњих 20 мјесеци од када је ова установа основана и шта је потребно још учинити.
НЕДОСТАЈУ САДРЖАЈИ ИЗ СРБИЈЕ
„Ми смо, прије свега, изузетно захвални Влади Србије и њеном односу према проблему са којем смо се сусретали као српски ствараоци у Црној Гори. Већина наших удружења се окупљала по неким подрумима, гаражама и да није било Митрополије црногорско-приморске, која је за веће скупове отварала своје просторе, ми се фактички не бисмо имали гдје састати. Добили смо овим здањем једну крунску адресу, један простор широм отворен за све ствараоце, институције, удружења, односно све облике културног и интелектуалног стваралаштва Срба у Црној Гори. Ова кућа, по мени, има и много важнији значај, јер она представља симбол односа Србије према свом народу у Црној Гори. Када ми ускоро истакнемо натпис да је то српска кућа, ставимо српску заставу, јер на то имамо право, видећи то, сваком Србину, овдје, ће бити широм отворено срце и имаће спознају да Србија као наша матица, што је за нас Србе неспорно, а у најмању руку као сестринска држава, води рачуна о нама“, рекао је Емило Лабудовић, додајући да је ово највећа донација, од краља Александра, уложена од стране Србије у Црну Гору.
Друга велика ствар је у томе што се овај репрезентативни простор од три хиљада шесто квадратних метара налази у центру Подгорице и тиме још више добија на значају. Влада Србије за ово здање издвојила је 3,7 милиона евра, а недавно је помогла са још 100 хиљада евра, како би се покрили неки дугови и уредио овај простор.
„Ми наравно имамо отпор званичне државе у фукционисању Српске куће као фирме. Он је некад директан и отворен, али је више прикривен. Непосредно након куповине, марта 2017. године, када смо исплатили фирму која је газдовала овом зградом, припадао нам је повратак ПДВ-а у износу од 470 хиљада евра. Од тих средстава смо планирали да се опреми Српска кућа и да се иницијално помогну значајније српске организације, да се постави неки фундамент на коме би оне почеле да функционишу и да се то касније дограђује. Међутим, држава не жели да врати та средства, ма колико закон био на нашој страни. Ми смо због тога покренули спор пред Управним судом Црне Горе, у чији позитиван исход сумњамо“, наставља своју причу Лабудовић.
Лабудовић сматра, да осим тога што би се овдје исказали програми тамошњих стваралаца, с друге стране, увидјели би и оно што им много недостаје. То су програмски садржаји из Србије и план им је да се што више таквих садржаја прикаже публици у Подгорици, а посредством Српске куће и у другим градовима у Црној Гори. РТС-у је понуђен простор за дописништво, а за све оне спремне за сарадњу на културном и умјетничком плану, врата овог здања су широм отворена.
ПРЕД ЗВАНИЧНИМ ОТВРАЊЕМ
У Српској кући тренутно има шесторо запослених људи. Сам Лабудовић је извршни директор, али како нам је рекао, нема плаћене доприносе. Запослен је домар, а по уговору о дјелу запослене су двије жене у администрацији и двије спремачице, а ту је и Радосав Јокић, замјеник директора задужен за правне послове.
Тренутно у Српској кући своје просторије имају Српски национални савјет, који ради на завршавању простора за Српски радио, телевизију, новине и свој портал и располагаће са око 300 квадрата. Ту су још Институт за српску културу на чијем челу је др Будо Алексић, Удружење књижевника Црне Горе, предвиђен је простор и за Матицу српску, затим за часопис Српски југ, док се у сутеренским просторијама налази портал ИН4С. У зависности од врсте активности и процјене оснивача, простор ће добијати свако онај ко својим дјелом и остварењима то буде заслужио, а покушаће да се избјегне да неко уђе у овај простор само да би био ту, рекао нам је Радосав Јокић.
Обилазећи зграду имали смо прилике увјерити се у заиста репрезентативне просторе, од изложбених салона до мултимедијалних сала за разне промоције и конференције. Стабилизацијом финансија стекли би се услови за пријем нових људи из културних дјелатности који би се бавили осмишљавањем програма, али за то ће бити потребно још времена. По обиласку изашли смо испред зграде и чули причу како руководству куће није дозвољено да постави своју рекламу, односно заставу на јарбол на њеном крову.
„ То су оне прикривене радње власти. Ми смо са „Хеленик петролеумом“, са којим дијелимо простор, имали договор да они на чело зграде поставе своју рекламу и име, док бисмо ми то урадили са друге стране зграде. Пошто нам то наравно дозвољава закон. Нажалост, само што је челник ове фирме усмено пристао на то, истог дана није нам дао писмену сагласност. Претпостављамо да му је неко сугерисао да изврши опструкцију. Тако да ми чекамо да се то врло брзо ријеши, а уколико се то не одобри, спремни смо да предузмемо одређене законске кораке, да се и њихова фирма скине, а и да позовемо Србе из Црне Горе да бојкотују куповину горива на њиховим пумпама. Надам се да до тога неће доћи, већ да ће се натпис са именом „Српска кућа“ ускоро наћи на врху зграде, као и српски барјак чиме бисмо, као што смо рекли на почетку разговора, разгалити срца сваком Србину кад то буде угледао“, закључио је Емило Лабудовић, позивајући нас на скорашње званично отварање овог културног комплекса.
На крају посјете, Линта и Марковић, поздравили су све оно што је до сада урађено и подржали предложене програме. Рекли су да ће у границама својих могућности помоћи у даљим активностима и да ће о свему извјестити ресорно министарство, Владу и кабинет предсједника Републике Србије.
ТЕКСТ И ФОТОГРАФИЈЕ: Жељко ЂЕКИЋ
ОСНИВАЧИ И ВЛАСНИЦИ
„Српска кућа“ Д.О.О је основана као привредно предузеће које је у власништву 27 српских интелектуалаца и националних радника из Црне Горе – академик проф. др Зоран Лакић, проф. др Божидар Бојовић, проф. др Ново Вујошевић, Ранко Јововић, проф. др Владимир Божовић, проф. др Драго Перовић, др Страхиња Булајић, др Момчило Вуксановић, др Будимир Алексић, др Вукић Илинчић, др Василије Радуловић, Славен Радуновић, Милутин Ђукановић, Новица Ђурић, Гојко Раичевић, Владислав Бојовић, Блажо Паповић, Веселин Ракчевић, Бећир Вуковић, Милорад Кадић, Перо Радоњић, Небојша Стругар, Наташа Јеврић, Жељко Комненовић, Горан Киковић, Драгица Перовић и директор Емило Лабудовић. Према ријечима Лабудовића, у статуту фирме стоји, да нико нема права изласком из предузећа затражити свој дио, као и да након његовог одласка не може неко да га наслиједи.
