Линта: Изјава Колинде да су Хрвати највише допринијели антифашистичкој борби безобразлук и лицемјерје најгоре врсте
Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта, оцјењује као безобразлук и лицемјерје најгоре врсте изјаву хрватске предсједнице Колинде Грабар Китаровић да је хрватски народ, сразмјерно броју становника, највише допринио антифашистичкој борби у Другом свјетском рату. Наведену тешку лаж Грабар Китаровић понавља сваке године по неколико пута за потребе међунарoдне заједнице, а у пракси води проусташку политику. Добро је познато да је хрватски народ до јесени 1943. године у великој већини учествовао у оружаним снагама нацистичке Независне Државе Хрватске и нацистичке Њемачке. То потврђују познати подаци о националној структури Првог и Другог хрватског корпуса у љето 1943. године. Први хрватски корпус је 27. јула 1943. године имао 6.230 бораца, од којих је Срба било 5.910 или 95 посто, а свих осталих 5 посто (Хрвата 305, Муслимана 10, Црногораца четири и Италијана један). Други хрватски корпус основан је у прољеће 1943, а 1. августа исте године имао је 9.408 бораца, од којих је било 6.639 Срба или 60 посто, а свих осталих 40 посто (2.508 Хрвата, 101 Мађар, 84 Муслимана и 77 осталих).
Линта истиче да је тек након капитулације Италије, а посебно током 1944. године, када је постало јасно да ће силе Осовине изгубити рат, почео масовнији прелазак Хрвата из усташких и домобранских јединица у партизане. И поред тога, уочи завршетка Другог свјетског рата, маја 1945. године, оружане снаге НДХ су бројале и даље око 200.000 војника у које су укључени и Хрвати и Муслимани из БиХ. И то без око 30.000 Хрвата који су служили у Оружништву НДХ или војној полицији и Хрвата који су учествовали у оружаним снагама Њемачке војске. Према подацима историчара Иве Годштајна на дан 30. новембар 1944. године у партизанима је било свега 73.000 Хрвата. Дакле, може се јасно закључити да је пред крај рата већина Хрвата и даље била у оружаним снагама НДХ тј. у усташама, домобранима, и војној полицији и мањи дио у њемачкој војсци, а не у партизанима.
Линта истиче да Колинда Грабар Китаровић и многи хрватски политичари, интелектуалци, црквени достојанственици и већина хрватског народа заборављају велику и неспорну истину, да без масовног учешћа крајишких Срба у партизанима и без Срба као конститутивног народа, Хрватска не би постојала. О признању учешћа Срба из Хрватске у НОР-у говори и одлука ЗАВНОХ-а од 14. октобра 1943, која у тачки 8 каже: „Нема, не смије и неће бити Хрватске у којој Србима не би била зајемчена пуна равноправност и једнакост са хрватским народом.“ На трећем засједању Завноха 9. маја 1945. године, док је рат још трајао, усвојена је Декларација о правима грађана демократске Хрватске у којој пише: „Хрватски и српски народ у Хрватској потпуно су равноправни.“ Ова одредба из декларације била је саставни дио свих устава Хрватске од 1947, па све до 22. 12. 1990. године. Проусташка власт на челу с Туђманом захвалила се крајишким Србима за стварање Хрватске у оквиру Југославије тако што их је избацила из Устава и протјерала са својих вјековних огњишта уз брутална убиства.
Информативна служба
Савеза Срба из региона
