Линта: Колинда Грабар Китаровић током посјете Јасеновцу изрекла више увредљивих и срамотних неистина
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подсјећа да је хрватска предсједница Колинда Грабар Китаровић током посјете Спомен подручју Јасеновац, заједно са израелским предсједником Рувеном Ривлином, изрекла више увредљивих и срамотних неистина чији циљ је прекрајање историје из времена Другог свјетског рата. Прво, Колинда Грабар Китаровић је изјавила да је усташки режим донио у једнакој мјери страшна страдања Јеврејима, али и Србима, Ромима и Хрватима. У злочиначкој творевини НДХ извршен је незапамћен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима а над Хрватима није јер су масовно подржали оснивање НДХ. Стална музејска поставка у Спомен подручју Јасеновац приказује лажну слику некадашње фабрике смрти, а не приказује масовни злочин који су усташе починиле над Србима, Ромима и Јеврејима на најсвирепије начине.
Друго, Колинда Грабар Китаровић је изјавила да су се усташком режиму тобоже супроставили многи Хрвати чиме су Хрватску сврстали на исправну страну историје. Према подацима историчара уочи капитулације Италије у јесен 1943. године Срби су чинили значајну већину у партизанским јединицама. Након капитулације Италије када је већ било јасно питање побједника и послије Титовог обећања да ће амнестирати све припаднике квислиншких формација ако до 1.септембра 1994. године пређу у партизане велики број домобрана и дио усташа прелази у партизанске јединице. И поред прихватања домобрана и усташа у НОВЈ оружане снаге НДХ 1. априла 1945. године, по њемачким подацима, су бројале 183.000 бораца. Јасно се може закључити да ЗАВНОХ-а а тиме и данашње Хрватске не би било без масовног учешћа Срба у партизанском покрету и његових огромних жртава.
Треће, Колинда Грабар Китаровић је на лицемјеран начин покушала да стави знак једнакости између фабрике смрти Јасеновац и злогласне НДХ са грађанским ратом у Хрватској током деведесетих година прошлог вијека. Она је по ко зна који пут поновила бесмислену тврдњу да је Хрватска током деведесетих година била изложена агресији помињајући Шкабрњу, Вуковар и Сребреницу као мјеста трагедије. Срби на подручју данашње Хрватске током деведесетих година доживјели су бројне трагедије односно бруталне злочине од стране хрватских паравојних, војних и полицијских снага у десетинама градова (Загреб, Сисак, Задар, Госпић, Осијек, Вуковар прије и током рата…) и током и послије злочиначких војно-полицијских акција (Откос, Оркан, Папук, Медачки џеп, Миљевачки плато, Масленица, Бљесак, Олуја….). Такође, Срби на подручју западно-крајишких општина, у западној Херцеговини и Босанској Посавини су доживјели бројне злочине од Хрватске војске.
Четврто, Колинда Грабар Китаровић је изјавила да је савремена Хрватска тобоже утемељена на антифашистичкој борби и Домовинском рату. Тачно је да у Уставу Хрватске пише да је њен темељ антифашизам. Међутим, у стварности антифашизам је мртво слово на папиру. Темељ савремене Хрватске је антисрпство и обновљена усташка идеологија. Домовински рат је по свом карактеру био агресивни и освајачки рат у којем је Туђманова Хрватска напала Југославију и Србе у Хрватској с циљем стварања етнички чисте Велике Хрватске по узору на НДХ.
Информативна служба
Савеза Срба из региона
