Линта са сарадницима посјетио манастир Глоговац у Општини Шипово

 

СРЕДЊЕВЈЕКОВНА СВЕТИЊА

ЧУВАР СРПСКЕ ТРАДИЦИЈЕ ЈАЊА


Kада се крене од села Бабићи, старим путем према Шипову, након четири километра, стиже се до средњевјековног манастира Глоговац, посвећеног Св. великомученику Георгију, унутар чијих зидова се налази истоимена црква. Манастир је смјештен у прелијепом амбијенту кањона рјечице Глоговац, изграђен је у првој половини 14. вијека, а према историјским подацима, настао је као задужбина српског краља Милутина. 

У манастиру смо затекли монаха Стефана који нам је показао шта се све налази унутар ове светиње, а након тога смо се упутили ка цркви посвећеној Светом великомученику Георгију.  Од оца Стефана смо сазнали да су манастир запалили и порушили Турци 1463. године, а игумана Јоаникија набили на колац.

„Прошло је много времена док није први пут обновљен. То се десило тек у другој половини 19. вијека. Приликом добијања дозволе која је стигла из Стамбола, тадашњи везир Омер паша Латас, потурчени Србин,  не очекујући да ће обнова бити одобрена, љут због тога, нареди да манастир може  да буде подигнут на таквом мјесту одакле се неће чути црквена звона, а да светиња не буде већа од крзна воловске коже. Легенда каже да су се мјештани досјетили и од воловске коже направили опуту (канап), добијајући тиме на дужини темеља цркве. Након тога, саградили су цркву од ваганског камена, а већ раније је одлучено да се то уради баш у уској клисури мале ријеке Глоговац, гдје је некада постојао уништени средњевјековни манастир“, прича нам монах Стефан, у манастирском храму, који је дуго времена био средиште духовности локалног становништва.

„Друга обнова манастира је извршена након аустроугарске окупације између 1890. и 1892. године. Тада је око манастира подигнуто насеље које је постало управни центар Јањске висоравни. Почетком Другог свјетског рата, усташе су 1941. запалиле насеље и манастирски комплекс. На празник Покрова пресвете Богородице, 14. октобра 1942, усташе су запалиле и манастирску цркву. По завршетку Другог свјетског рата, комунистичке власти су уништиле остатке насеља и забраниле обнову манастира. Забрана је трајала до шездесетих година двадесетог вијека, када је дозвољено обнављање манастирске цркве. Обнова цркве је завршена у јесен 1966. године. Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, манастир је 1990. ушао у састав новоосноване Епархије бихаћко-петровачке“, наставља своју причу, монах Стефан, додајући да је до сада био сам овдје у манастиру, а да му је недавно дошао сабрат из манастира Завала.

Патријарх српски Павле је манастир освештао 1991. и том приликом је новоизабраног епископа бихаћко-петровачког Хризостома Јевића, произвео у чин архимандрита манастира Глоговац. Патријарх српски Павле је манастир посјетио четири пута, 1991, 1998, 1999. и 2005. године, као ријетко који, зато не чуди што је народном посланику Миодрагу Линти, отац Стефан предао баш његову слику.

Обнова манастира је извршена у периоду од 1999. до 2005. године. Од 2011. до 2016. године, настављено је уређење манастира изградњом конака, звоника, чесме, салетла и економског дијела. Код манастира Глоговац одржава се традиционална духовна и културна манифестација „Јањски сабор“, прве недјеље послије Духова.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

Коментари
  • Помаже Бог. Дали је отац Теофил још увек игуман манастира

    петак, 06. септембар 2019.

Напишите коментар