Линта у Карловцу разговарао са Владиком Герасимом, како сачувати српску земљу у Хрватској
ЦРКВА ГАРАНТ ОЧУВАЊА СРПСКЕ ИМОВИНЕ
Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта, посјетио је 14. децембра 2018. године, епископа горњокарловачког Герасима у владичанском двору у Карловцу. Том приликом, разговарали су о тешком положају преосталих Срба у Епархији, као и изградњи православне цркве у Вргинмосту, за коју је, након посјете предсједника Александра Вучића овом крају, почетком године, средства обезбједила Влада Србије. На састанку се разговарало и о могућностима обнове православних светиња у другим дијеловима Епархије горњокарловачке, а посебна пажња посвећена је теми заштите пољопривредног земљишта протјераних Срба и других оштећених грађана који живе ван Хрватске.
Владика Герасим упознао је Линту и његове сараднике, са тренутном ситуацијом у Епархији Горњокарловачкој наводећи да се народ, а самим тим и СПЦ, налазе у доста тешкој ситуацији.
ОБНОВЉЕНА ЦРКВА У КАРЛОВЦУ
Ипак има и позитивних примјера као што је обнова Саборне Цркве Светог Николаја у Карловцу која је током рата два пута, 1991. године и 1993. године била минирана. Данас, ова црква, највећа у Епархији горњокарловачкој изгледа прелијепо, а ујутро и увече су свакодневне службе, док недјељом и празником свечаном литургијом начелствује владика лично. Осим цркве, у фази завршетка је и владичански двор, постављен је и видео надзор, јер је било неколико инцидентних ситуација, а на прољеће би требало да се постави и ограда, чиме би се овај православни комплекс у центру Карловца у потпуности ставио у функцију. Владика Герасим затекао је у Епархији 11 свештеника, данас их има више него двоструко, двадесет четири.
Линта је пренио епископу Герасиму поруку да ће одобрена средства Владе Србије за изградњу цркве у Вргинмосту бити додатно повећана, због подводног земљишта на којем би требало да се она гради. Очекује се да ће већ на прољеће бити и ударени темељи цркве, са пилонима, чиме се поскупљује њена изградња. Планира се да би са грубим радовима црква могла бити изграђена већ наредне године. Црква би имала 80 квадратних метара, док би звоник заузимао 20 квадратних метара. Слична црква оваквог типа изграђена у стилу грчке базилике већ постоји у Пули.
Линта је владику Герасима обавјестио да постоји иницијатива о обнови православне цркве у Перни, да је у изради њен пројекат, а била би изграђена на мјесту цркве из давне 1789. године. Слиједеће године обиљежава се 230 година од изградње прве светиње у овом селу. Парохија Перна обухвата села Перну, Пецку, Пољане и Црни Поток.
УСТУПИТИ ЗЕМЉУ ЦРКВИ
У наставку разговора, Линта и епископ Герасим, су се усагласили да наша Црква треба да има далеко активнију улогу у очувању српске земље на овим просторима.
„Од завршетка рата 1995. године, до данас, Хрватска је отела више од 800 хиљада катастарских парцела пољопривредног земљишта грађанима српске националности“, рекао је Линта и додао да би сваком протјераном Србину и сваком другом оштећеном грађанину требало пружити правну помоћ да своју земљу врати у посјед.
Линта је предложио да у случају да Срби нису у стању да обрађују своју земљу, јер живе изван Хрватске, треба им омогућити да је могу дати, ако желе, на коришћење, на одређени временски период, Српској православној цркви. На крају састанка, договорено је да Линта са овим приједлогом упозна и митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, као и и остале владике чија се сједишта Епархија налазе на подручју Хрватске, како би црквени великодостојници заузели јединствен став о овој проблематици.
Прије одласка из Карловца, владика је са Линтом и његовим сарадницима, обишао Цркву Светог Николаја, гдје су се гости могли увјерити да је она поново заблистала у пуном сјају.
Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ
ЕПИСКОП ГЕРАСИМ ХИРОТОНИСАН ОД СТРАНЕ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
Епископ Герасим (Поповић) рођен је 15. фебруара 1972. у Горњем Липљу код Теслића. Завршио је Богословију Св. Три Јерарха у манастиру Крки (1993), а потом Московску духовну академију (1998). Епископ далматински Фотије (Сладојевић) одликује га чином архимандрита. Као старјешина манастира Крка залагао се за обнову богословије у којој је и предавао од њеног обнављања (2001). Свети архијерејски сабор га је изабрао за епископа горњокарловачког дана 19. маја 2004, а хиротонисан је 25. јула исте године. Хиротонију је извршио патријарх српски Павле у манастиру Гомирје уз саслужење: архиепископа охридског и митрополита скопског Јована, архиепископа цетињског и митрополита црногорско-приморског Амфилохија, митрополита загребачко-љубљанског Јована, митрополита дабробосанског Николаја, митрополита пловдивског Николаја (Бугарска православна црква), епископа сремског Василија, епископа бачког Иринеја, епископа бихаћко-петровачког Хризостома, епископа осјечкопољског и барањског Лукијана, епископа средњоевропског Константина, епископа врањског Пахомија, епископа западноевропског Луке, епископа шумадијског Јована, епископа славонског Саве, епископа далматинског Фотија, епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, епископа западноамеричког Максима, епископа јегарског Порфирија, епископа умировљеног захумско-херцеговачког и приморског Атанасија.
