Линта запрепаштен трећим обијањем православних цркава у дрнишком крају током мјесеца марта

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта изражава запрепаштење најновијим обијањем двије православнe цркве у дрнишком крају тј. Црквe Св. Петке у Кањанима и Црквe Св. Јована у Миочићу који су се десили у ноћи између 22 и 23. марта 2017. године тј. свега дан након што су обијене, такође, двије православне цркве. Oво је треће скрнављење Цркве Св. Јована у Миочићу и друго скрнављење Цркве Св. Петке у Кањанима током мјесеца марта. Линта посјећа да полиција још увијек није открила налогодавце и починиоце 13 обијања православних цркава у дрнишком крају у претходних 10 мјесеци тј. обијање Црквe Св. Георгија у Кричкама и Црквe Св. Јована у Миочићу који су се десили у ноћи између 20 и 21. марта 2017. године као и пет православних цркава у дрнишком крају које су се десили у ноћи 6 или 7 марта ове године: црква Св. Јована у Баљцима, Црква Св. Луке у Штикову, Црква Св. Георгија у Кричкама, Црква Св. Јована у Миочићу и Црква Св. Петке у Кањанима. Такође, он подсјећа да нису откривени ни налогодавци нити починиоци 6 обијања православних храмова који су се десили током 2016. године и у прва два мјесеца ове године: Црква Св. Георгија у Велушићу (прољеће 2016., јесен 2016. и фебруар 2017.); Црква Св. Јована у Баљцима (фебруар 2016.), Црква Св. Недјеље у Развођу (љето 2016.) и Црква Св. Георгија у Кричкама (фебруар 2017.).

Линта позива наше Министарство спољних послова да упути најоштрији протест Министарству спољних и европских послова Хрватске да је неприхватљиво да се у 21. вијеку све чешће скрнаве православне цркве у једној од чланица Европске уније, као и да захтјева да хрватски надлежни органи у што краћем року пронађу и најоштрије казне налогодавце и починиоце овог злочиначког чина. Такође, Линта тражи да наше Министарство спољних послова апелује на Европску унију да пошаље јасну поруку хрватској предсједници и Влади да апсолутно није прихватљива толеранција према све отвореној рехабилитацији усташтва чији је циљ потпуна негација свега српског у данашњој Хрватској. Све више забрињава да Хрватска својим повратком у нацифашистичку прошлост постаје фактор нестабилности у региону. То је још једна потврда да је Европска унија направила велику грешку када је у своје чланство примила Хрватску која има етнички мотивисано правосуђе, државну управу и полицију и која се није суочила са својом злочиначком прошлошћу.

Информативна служба
Савеза Срба из региона