Линта: Жртва мајора Тепића и војника Мирковића мора остати трајно у српском сјећању

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да српски народ никада не смије заборавити жртву и херојски чин мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су прије 35 година положили животе бранећи војничку част,  заклетву и свој народ. Одлука мајора Тепића, родом из Козарске Дубице, да жртвује сопствени живот представља један од најснажнијих симбола војничке храбрости у новијој српској историји. Уз њега је остао и млади Стојадин Мирковић из околине Ваљева, који је, упркос наређењу да се повуче на безбједно мјесто, остао уз свог старјешину и подијелио његову судбину.

Припадници хрватских паравојних снага су, након петнаестодневне блокаде, 29. септембра 1991. године напали све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, међу којима и касарну „Божидар Аџија“. Тога дана у касарни и оближњем војном складишту „Беденик“ исписана је једна од најтрагичнијих, али и најсвјетлијих страница српске војничке историје. Мајор Тепић је дигао у ваздух складиште са 170 тона експлозивних средстава и себе, јер није хтио да дозволи да огромне количине оружја падну у руке хрватских паравојних снага и буду искоришћене против његових војника и српског народа.

Наша је дужност да његујемо културу сјећања на мајора Милана Тепића, војника Стојадина Мирковића и све друге српске хероје. Њихова имена морају остати трајно записана у српском националном сјећању. Младе генерације треба да уче о њиховој храбрости кроз школске уџбенике, документарне и игране филмове, изложбе, споменике и називе улица. Култура сјећања није гледање у прошлост ради прошлости, већ чување истине и идентитета једног народа.

Хрватске паравојне снаге су након предаје касарне, починиле ратни злочин над припадницима ЈНА који су се предали и били заробљени. Међу убијенима су били пуковник Рајко Ковачевић, потпуковник Миљко Васић и капетан прве класе Драгиша Јовановић, док су касније страдали и други заробљени припадници ЈНА. За наведене злочине над заробљеним припадницима ЈНА још нико није осуђен што потврђује етнички карактер хрватског правосуђа. Важно је нагласити да је у то вријеме ЈНА била једина легитимна и регуларна војска у међународно признатој СФРЈ.

У Београду  29. септембар 2026. године

Информативна служба
Савеза Срба из региона