Luka Ćelović Trebinjac – dobrotvor kakvog Srbija nije imala

Jedan od čuvenih Hercegovaca, i jedan od najplemenitijh Trebinjaca, Luka Ćelović Trebinjac, vrsni trgovac, član i pokretač Upravnog odbora Beograske zadruge, član Upravnog odbora Narodne banke Kraljevine Srbije, kasnije i član Upravnog odbora Narodne banke Kraljevine Srba, Hrvata i  Slovenaca, veliki dobrotvor, sav svoj imetak, zgrade sa 60 stanova, dvadesetak lokala, namenjene sve za rentiranje, ostavio je  Univerzitetu u Beogradu, za naučne potrebe i ciljeve univerziteta.

Kao jedan od najbogatijih Srba, tog vremena, pomagao je mnogima. Pored napornog rada, u kome je kako je govorio uživao,  uživao je i u pesmi. Voleo je srpsku pesmu a i sam je rado pevao. Imao je lep i mekan glas. Pesmu nije shvatao kao zabavu već je kroz nju video velikog podstrekivača nacionalne misli, za koju se borio kroz ceo svoj život.

Oko sebe je okupljao dobre pevače. Cenio je Mokranjca za koga je govorio da peva kao „heruvim„.

Dvadesetih godina 20. veka, pišu hroničari, bilo je pravo zadovoljstvo videti Luku u krugu mladih, poletnih pevača koji su dolazili da mu čestitaju krsnu slavi Svetog Stefana. Obično su stizali popodne i umesto čestitke zaorila bi se Lukina omiljena pesma„Hej trubaču s bujne Drine„. Posle kratkotrajnog prekida za večeru, pesma za pesmom je odjekivala do duboko u noć.

Pesma „Hej trubaču s bujne Drine„ za koju je reči napisao Vladislav Kaćanski, još davne 1875. godine, često se nazivala „Srpskom Marseljezom„ a bila je i neka vrsta himne bataljona 1300 kaplara.

Luka nije voleo da ide na važne prijeme i događaje i ako je uredno bio pozivan, jer su mnogi želeli da bude baš njihov gost. Njegovo jedino opuštanje posle napornog i odgovornog rada bilo je sa članovima  hora „Obilić„, koji je okupljalo najviše mladih ljudi.

Akademski hor „Obilić„ osnovan je 1884. godine na Univerzitetu u Beogradu, na tadašnjoj Velikoj školi.

S velikom radošću i uvažavanjem rada Akademskog pevačkog društva „Obilić„ Luka je na dan školske slave Svetog Save, 27. januara 1927. godine, osnovao fond za pomoć i rad ovog društva.

Luka Ćelović Trebinjac, malo školovan a više samouk, živeo je za Srpstvo, za slobodu svog naroda, za školstvo, nauku  i nacionalnu pesmu.

Kako je pisala „Politika`,` od 18.8.1929. godine, u izveštaju sa sahrane Luke Ćelovića Trebinjca,  pored mnogih istaknutih ličnosti Univerziteta u Beogradu, predstavnika dinastije Karađorđević, Beogradske opštine, Ratnih veterana, sveštenstva, sahrani su prisustvovali i članovi „Obilića„.  Kao počasna straža oko pogrebnih kola išli su članovi „Obilića„. A kada se kao poslednji od Luke oprostio prota Stevan Samardžić, uz opelo, dok je kovčeg s posmrtnim ostacima spuštan u porodičnu grobnicu na beogradskom Novom groblju, članovi hora „Obilić„ pevali su „Vječnaja pamjat„ svom velikom dobrotvoru.

„Politika„ je i u svom broju od 19.08.1929. godine pisala o Lukinom životu. Pored toga da je pomagao rad Doma slepih u Zemunu i Udruženja slepih devojaka u Beogradu, kao i mnogim drugim ljudima, navodi se da su žene u njegovom životu zauzimale vrlo malo mesta. Nikada se nije zaljubio, a kamo li ozbiljno. Čak nije moga da razume da se čovek može ozbiljno zaljubiti.

„Ima ozbiljnijih stvari u životu kojima čovek treba da se bavi„ govorio je on.

Kad bi mu po neki prijatelj zamerio što se nije oženio, odgovorio bi „Imaš pravo. I sam se kajem. Ali, da se opet rodim, opet se ne bih oženio„.

U zapisniku posle smrti, od stvari u njegovoj kući, u ulici Kraljevića Marka broj 1, u kojoj je živeo, upisani su samo trpezarijski sto sa šest stolica, komoda, dva kredenca, dva metalna kreveta, tri ormana, pisaći sto, drveni kofer i zavese.

Sve ostalo, svoje veliko bogatstvo, Luka Ćelović Trebinjac dao je u dobrotvorne svrhe.

Pripremio: Milivoje Mišo Rupić
Preuzeto sa: slobodnahercegovina.com

Nema komentara

Napišite komentar