Miljan Ćeranić: Veseli se prahu Nemanjića

Pravoslavno sportsko društvo Sveta Srbija imajući uvek na umu živu scenu kada serdar Vukale naslonjen na mač pred narodom zbori: “Veseli se, prahu Nemanjića, Nemanjića i Grebljanovića, jer će vaše krune zasijati kako jarko sunce na istoku, znamena se vaša razvijati nad velike vaše razvaline, poteći će krvave rijeke od nečiste krvi agarjanske, oprat Srbu ljagu sa obraza. Otvor’te se, viteške grobnice, sama slavo, samo pribježište…”  Pesnički ovaploćenom slovu svetog Petra Lovćenskog Tajnovidca u jednako poznatom delu Šćepan Mali, ne nedostaje baš ništa što bi moglo da poveća razumevanje o tome ko i kako živi u hercegovačkim i crnogorskim brdsko primorskim krajevima. I još više o tome ko danas kliče Srpstvu, Kosovu braneći crnogorske svetinje Srpske pravoslavne crkve.

Osnivači klubova, koji su osnivači PSD Sveta Srbija, široj javnosti je poznato, upravo potiču sa durmitorskih vrhova pivskog i drobnjačkog masiva. Odista su te srpske visoravni Beogradu kroz PSD Sveta Srbija dale meru kojom se po prvi put uspostavila i zaživela Pravoslavna vera među sportistima i u sportu. Primeljeno smo pokazali kakav je obrazac vaspitavanja i rada sa sportistima postao primer svima koji su od drugih o nama i neposredno od nas čuli i videli. Mi u Beogradu živimo i radimo, ali ne zaboravljamo odakle su nam očevi. Na Miholjskoj Prevlaci, u Beranama, Podgorici… priređujemo tribine i predavanja sa tematikom rodoljublja, vere i porodičnih vrednosti u sportu. Suorganizatori smo obeležavanja manifestacija proslava jubileja Podgoričke skupštine, Mojkovačke bitke, Dana državnosti Srbije – Sretenja Gospodnjeg i Sabora pravoslavne omladine Crne Gore. U datom trenutku prihvatili smo se da predsedavamo odborom za obnovu i odbranu svetinja u našoj postojbini. Dugotrajne i mnogobrojne radnje, od kojih smo većinu naveli, po inerciji su dovele do pokušaja da nam se “stane u kraj” i da se obeshrabrimo i osujetimo u “svetosavskoj kolonizaciji  Durmitora” po nesojima koji nam ove etikete prišiše.

Avaj, između Rastislava deteta i Save monaha upravo se našao vezni Savin kuk. I našla se Savina voda, koju je štapom pokrenuo jer je tom zemljom upravljao i ostavio joj amanet Svetosavlja. Stoga durmitorske porodice slave Savindne kao krsnu slavu. A mi za ono što čuvamo i držimo moramo biti optuženi i postradani. Bogu hvala zaustavili smo otimanja i rušenja naših hramova koju su u samo nekoliko dana aprila meseca prošle godine bila pripremljena. Branili smo se pojanjem obnovimo nebesko hram Dubrovsko i krštenjima u crkvici svetog Petra Lovćenskog Tajnovidca na Miholjskoj Prevlaci u iste dane napada hordi koje se nazivaju crnogorskom crkvom i policije koja možda i pokajana kaže da nije znala gde i kuda ide. Ono što mi danas vidimo očnim vidom i osećanjima na Litijama je svetosavski narod koji je uspravio Srpstvo do pod nebesku zaštitu Svete Srbije. Uspravio Srbiju, Srpsku, Crnu Goru i i sve širom Srbadije!

Napaćeni smo i dovoljno iscrpljeni od šestoaprilskog, uskršnjeg, petoavgustovskog i svih daljih bombardovanja našeg naroda u kućama gradova i na poljima u civilnim kolonama. Zabranjenim toksikantima i kasetnim bombama.  A  svaka nas je muka prošla kada smo voljni stali da branimo Boga i Božije. Blagoslov nas obuze i kao miomiris i nežni ton raja se rasprostranjuje. Sada nečastivi duh lažnog mira drhti i ucenjuje. Čime bi nas sada mogao uceniti kada branimo pretke i potomke. Mi narod Božiji litijski smo istorijska kopča trenutka, večnost u izgradnji naših ličnosti. O tome  reče neki dan izuzetni dramski umetnik Ivan Vučković koji nas je podržao rečima “Gde da budem? Uspeli smo da ih iznenadimo kada su postali sigurni da Srpstvo odumire”.

U mnoštvu molebana i litijskih sabraanja dešava se toliko toga lepoga da nam mnogobrojni prijatelji svedoče da vrlo kratko spavaju kako bi ispratili sve zamoljeno, zapevano i zarečeno. Nešto moramo i mi izdvojiti u moru dobra, ali baš sa srpskog mora stiže. Gospodin Bato Carević, gradonačelnik Budve besedeći pred teško prebrojivim narodom literarno je opisao srpsko trpljenje, poštovanje prema onima koji nas tlače, ali i odlučnost sa kojom se branimo kada više nemamo kud i rekao “Kada Srbinu dogori, diglo se malo i veliko!”… “Potpuno sam lagan, smijte se!”… “Nemoj i nećemo i nikada se Srbin bojao nije”… “Srbin je human čovjek koji trpi svakoga ali kada ustane pobeđuje i nema šta da vas rastužuje!” i “Budimo gospoda kao što jesmo i ne mrzimo braću svoju jer će i oni doći do pokajanja!” U svim ovim neposrednim rečenicama, koje su simuntalno izvučene i prenesene kako bi prenele Duh sveti koji diše odbranom svetinja vidimo nadu i sigurnost.

Pravoslavno sportsko društvo Sveta Srbija je kao Božija crkva i njeni hramovi. Uvek je otvoreno za sve dobronamerne i prihvata ih, pa nije ni čudo da kod nas vežbaju naši sportisti mnogih nacija i vera. Tako je i sa okupljanjima za odbranu svetinja. Srpska crkva je okupila sve pravične, prava poštujuće i civilizovane ljude i građane.

Zato raduj se Životvorni prahu Svetoga Save, raduj se narodu nad kojim bdiješ, koga zastupaš svojom žrtvom. Tvoje mesto pored i pred Hristom je i naše mesto. na tom mestu ostajemo zajedno sa našim svetim moštima i oltarima. Svetinje ostaju Crkvi Božijoj.

 

Nema komentara

Napišite komentar