Милутин Миланковић у Бечу: Мултимедијално предавање о српском научнику

У суботу, 1. фебруара 2020. године, у храму Васкрсења Христовог рођења у Бечу је одржано предавање Милутин Миланковић – Живот и дело.

Kолажни програм пројекта Милутин Миланковић – Живот и дело, који је представљен у Бечу, састојао се од предавања, пројекције филма и музичког дела, а удружење Милутин Миланковић из Београда пружило је присутнима детаљан увид у рад и достигнућа једног од највећих српских научника.
Милутин Миланковић рођен је 28. маја 1879. године у селу Даљ које се налази у Хрватској, а преминуо је 12. децембра 1958. године у Београду.

Био је грађевински инжењер, математичар, геофизичар, климатолог и астроном. Миланковић је такође поставио теорију о померању континената на Земљи, а творац је и најпрецизнијег астрономског календара. Због изванредних достигнућа у науци, по један кратер на Месецу и Марсу, као и један астероид, названи су по њему.

Предавање у Бечу је организовано у сарадњи удружења Милутин Миланковић из Београда и Просвјета Аустрија и уједно је завршна манифестација Светосавских свечаности у Бечу за ову годину.

Међу говорницима на предавању били су Славко Максимовић, председник удружења Милутин Миланковић, Срђан Мијалковић, председник Просвјете, а госте је поздравио и Милан Предојевић, председник Скупштине општине Инђија, који је најавио отварање културно истраживачког центра у Старом Сланкамену који ће носити име Милутина Миланковића.

Приказана је и кратка верзија играно-документарног филма „Kроз васиону и векове“, који је удружење „Милутин Миланковић“ представило на бројним предавањима у Србији и региону.

Љубомир Манасијевић певач, композитор и текстописац, уметник чија музика изражава српски дух, историју и културу, отпевао је неколико композиција између осталих и “Востани Сербие“, коју је компоновао на текст Доситеја Обрадовића.

Овом врстом мулти-медијалних садржаја и предавањима неопходно је да се укаже на Миланковићева научна дела и на што бољи начин прикаже Милутин Миланковић, који је имао светску славу, а у српском народу био помало заборављен.

Миланковић је објавио више од сто педесет научних радова и књига, а међу њима и оне које су имале за циљ популаризацију науке, попут „Kроз васиону и векове“, „Kроз царство наука“ и друге.

Његов највећи допринос науци је објашњење дугорочних промена климе на Земљи које су проузроковане променом њеног положаја у односу на Сунце. Наиме, објаснио је да су прецесија (кружно кретање ротационе осе), промена угла ротационе осе планете и ексцентрична путања Земље око Сунца, доминантни фактори промене климе. Те промене одигравају се у циклусима које је израчунао за протеклих 600.000 година и указао на наредни период. У научном свету ови циклуси се називају – Миланковићеви циклуси.

Текст преузет са: dijaspora.gov.rs

Нема коментара

Напишите коментар