Нa Павловдан у Кућанцима, родном селу патријарха Павла
Храмовна слава и празник Сабора Светих дванаест апостола – Павловдан, молитвено су прослављени и ове године, 13. јула у Кућанцима. Са вјерним народом овог села, поклоницима из Београда, који су дошли под окриљем удружења „Будимо људи“, свештенством и монаштвом Пакрачко-славонске и сестринске Епископије Темишварске, свету архијерејску Литургију служио је владика Пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк). У току свете Литургије преосвештени владика је ђакона Николу Петровића рукоположио у чин свештеника.
Чланови удружења „Будимо људи“, предвођени предсједником Владом Новаковићем, са којима је путовао и новинар Српског кола, пред новообновљену цркву Светих апостола Петра и Павла, стигли су први, чак и прије самих домаћина. Дочекала су их отворена врата парохијског дома, па су се сами послужили кафом и пићем, а врло брзо се појавио и предсједник Црквеног одбора у овом селу, Гојко Ћосић.
„Наша црквена општина Кућаначка је била велика, и по броју домова и становника. Сада је то све смањено. Многи млади су отишли преко хуманитарне размјене у току посљедњих ратних дешавања, а велики број њих се сада налази на раду у западној Европи. Тако да ми тренутно у Кућанцима имамо око 60 српских домова или нешто више од 150 душа“, прича за „Српско коло“ Гојко Ћосић и додаје да СПЦ у сарадњи са црквеним одбором управо ради на дограђивању парохијског дома, да је завршена обнова храма и да на откупљеном земљишту, на ком се налазила кућа у којој је одрастао патријарх Павле, треба ускоро да почну велики радови.
„То би требало да буде светилише, гдје би и сами мјештани Кућанаца од тога имали корист, прије свега, кроз развој туризма“, закључује Ћосић мада нам се чини да, бар када је у питању сређивање имања, није учињено много од прије три године када смо посљедњи пут били овдје.
Убрзо се појављује и отац Драган Гаћеша, овдашњи парох, који осим ове, опслужује још девет парохија, а сједиште му је у Слатини гдје са породицом живи у парохијском дому.
Од њега, у кратком разговору, сазнајемо да је до 1991. године овдје било десет свештеника и да је укупан број вјерника на том простору нешто већи од хиљаду и пет стотина. Углавном су то пензионери, земљорадници, а има и социјалних случајева. Индустрија и фабрике више не раде, па се људи сналазе радећи по пиланама и мањим фирмама, док је велики број њих нашао ново пребивалиште у земљама Европске уније. Отац Драган врши посљедње припреме пред литургију која ће се одржати у Храму Св. апостола Петра и Павла, гдје је крштен патријарх Павле, а кога је освештао 16. новембра 2019. године благопочивши патријарх Иринеј уз саслужење 12 владика.
У међувремену испред, слободно се може рећи мученичке цркве у Кућанцима, два пута страдале, најприје уништене у Другом свјетском рату, а затим миниране 1991. године, само након двије године (1989) од како је обновљена, почели су пристизати вјерници и црквени великодостојници. Ускоро је пред храм стигао и владика Јован, кога је дочекало свештенство и вјерни народ, тако да је света архијерејска Литургија могла да почне. Иако је био радни дан храм је био испуњен.
Свету архијерејску Литургију служио је владика Пакрачко-славонски Јован уз саслужење свештенства Епархије Пакрачко –славонске и Темишварске. Прије њеног почетка посебно је поздравио Јасмина Милића, бискупа Протестантске реформиране кршћанске цркве у Републици Хрватској, који је, како је владика рекао, чест гост на оваквим окупљањима, пожеливши му добродошлицу у наше и његове Кућанце.
Владика је затим истакао да ће у току свете Литургије рукоположити ђакона Николу Петровића у чин свештеника. „То је посебан благослов јер расте црква Божија његовим рукоположењем и сви заједно ћемо да се помолимо да му Бог да вредност апостолску, жртвеност и да испуњава своју свештеничку дужност на многаја љета“, истакао је владика да би касније током литургије извршио овај узвишени чин.
Посебан утисак на све присутне оставио је релативно велики број мале дјеце, које је владика Јован лично причестио.
Након причешћа, новорукоположени свештеник Никола Петровић извршио је освећење кољива и сјечење колача на радост свих присутних. Домаћин славе била је чланица удружења вјерника и поштовалаца блаженопочившег патријарха Павла „Будимо људи“, Лела Јанковић. Она је родом из Новог Брда на Косову и Метохији, а у Београд је дошла као дјевојчица. Домаћин наредне славе биће Владо Новаковић, предсједник поменутог удружења
По завршетку литургије, у парохијском дому, приређена је трпеза љубави. За време њеног трајања вођен је разговор о даљим активностима и сарадњи удружења са свештенством пакрачко-славонске Епархије око помоћи при обнови манастира Свете Ане код Бјеловара за које су сви пристигли из Београда, у складу са својим могућностима, одвојили одређена средства и предали свештенству Епархије.
Угођај су, додатно, својим пјесмама употпунили млади 17-о годишњи гуслар Стојан Јанковић и позната етно пјевачица Светлана Спајић. Стојан је уз гусле отпјевао пјесму о животу благопочившег патријарха Павла, а Свјетлана Спајић пјесму розгалицу о познатом ускоку из Равних котара чије име носи овај млади гуслар.
Свештенство се упутило својим обавезама, јер како нам рече један од њих, сувише велики простор опслужују, домаћини остали да сређују просторије парохијског дома, а чланови удружења „Будимо људи“ упутили су се ка некадашњем имању на коме је одрастао патријарх Павле.
Ту су се, за успомену, фотографисали испред куће направљене умјесто брвнаре у којој је живио човјек по чему је ово село надалеко познато, као и испред бунара који је једини опстао у аутентичном стању још из тог времена. Прилику да овјековјечи успомену, баш на том мјесту искористио је и писац ових редова.
Још једна занимљивост везана је за двориште иза куће гдје се из земље издиже млади храст донесен 2014. године са Хиландара и овдје посађен. Славонска земља га је баш прихватила, као што је прихватала Србе чији су путеви, углавном до деведесетих, ту и завршавали и почели хватати чвршће коријење. Нажалост, много је коријења ископано, али она чије су жилице постале јаче, очврсле и дубоко се зариле у земљу, као Гојка Ћосића на примјер, остала су овдје. На срећу и добробит српског народа.
По обиласку имања Владо Новаковић нам прича да ће поједини чланови удружења већ на Преображење бити овдје, како би учествовали у ходочашћу од Кућанаца до манастира Ораховица, који је слиједећа дестинација ове групе. О томе ћемо оширније писати у посебном тексту јер то овај манастир заиста заслужује, као и његов настојитељ монах Павле (Радусиновић).
Наредно поклоничко путовање за чланове и пријатеље удружења „Будимо људи“ у Кућанце предвиђено је већ за Преображење, затим за Усековање, 11. септембра, када је рођен патријарх Павле, као и за 15. новембар, дан његовог упокојења.
Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ
ВЛАДИКА ЈОВАН
НА ПРЕОБРАЖЕЊЕ „ПОКЛОНИЧКИ ПУТ“ ДО МАНАСТИРА ОРАХОВИЦА
По завршетку литургије владика Јован је предложио да се на Преображење у част благопочившег патријарха српског Павла одржи „поклонички пут“ од Кућанаца, гдје би дан раније била одржана литургија, до манастира Ораховица, дуг 42 километра.Тим путем је, често као млад дјечак, ишао пјешке Гојко Стојчевић, како је његово свјетовно име, чиме је стицао своју побожност боравећи у том манастиру, гдје постоји и његова фотографија из тог доба. Питајући вјерни народ да ли може тако, а добијајући потврдан одговор, владика је закључио: „Не да може него-мора тако“.
РУКОПОЛОЖЕН НИКОЛА ПЕТРОВИЋ:
ЧУКУНДЈЕД ЦВЕТКО ПРОГЛЕДАО ПРЕД ПРЕСВЕТОМ БОГОРОДИЦОМ
Новопроизведени свештеник Никола Петровић, рођен је у Београду, гдје је завршио 14. Гимназију, Географски, а потом и Богословски факултет. Почетком јесени требало би да преузме дужност парохијског свештеника у Славонској Пожеги. Његова лоза вуче из Македоније, тачније старе Србије, а радо се поноси својим претком по којем је познат један велики кварт у Београду.
„Мој чукундједа је Цветко Јовановић, чувени рентијер поријеклом из Македоније, односно Старе Србије, родом из села Лабуришта код Охридског језера. Заиста један цијели крај данас у Београду се веже за његово име, прије свега, Цветкова пијаца. Међутим још једна интересантна ствар везана је за његов живот. Записао је његов савременик владика Николај. Цветко је рођен као слијеп и у манастиру Рођења Пресвете Богородице у Калишту, молитвом је свештениковом, пред иконом Пресвете Богородице, коју тамо зову „црна Богородица“, јер су је Турци више пута бацали у језеро, а она се враћала увијек на исто мјесто, пред њом прогледао“, казује нам занимљиву и пажње вриједну причу овај млади свештеник коме смо зажељели успјех у раду на новој дужности.
КУЋАНЦИ ПОСТАЈУ СРПСКО СВЕТИЛИШТЕ
На родном имању блаженопочившег патријарха српског Павла, почели су припремни радови за изградњу будућег комплекса који ће садржати реплику његове родне куће, музеј, цркву, амфитеатар и конак. Нова црква подигнута на имању, биће посвећена патријарху Павлу, а изградња комплекса треба да почне слиједеће године.
На имању које се простире на једном хектару багери су крајем октобра почели са радом и порушени су стари помоћни објекти и ограда, а остали су само кућа и бунар. Предвиђа се да ће постојећа кућа бити претворена у музеј, у који ће бити смјештена патријархова оставштина. На имању би, уз помоћ старих фотографија, али и сјећања мјештана, требало да буде изграђена идентична кућа као она у којој је живио тада Гојко Стојчевић. Ово имање, на вијест да га локалне власти дају на продају, купио је 2009. године Милија Костић, привредник из Чачка, и поклонио га Епархији славонској.