Не дај се Буковицо, чувајте нам Кистање!

Кистање. Прелијепа је то варош, смјештена недалеко од древног манастира Крка. Духовно је то уточиште православном живљу на овим просторима. Налазило се Кистање некако кроз историју, на вјетрометини, на раскрсници путева, ломиле су се овдје царевине и краљевине, али је Кистање издржало све олује. Опоравља се Кистање, од свих, полако али сигурно, вели један од првих повратника у срце Буковице, Небојша Штрбац, присјећајући се тих дана, од прије скоро двадесет година.

“Па да вам кажем, ја сам се вратио 12 септембра 1999. Ево већ 20 година има. Било је тешко. Мало је било повратника, поготово младих људи. Довољно говори податак да је тада било четверо српске дјеце, мојих двоје и двоје од једног пријатеља. Биле су веома видљиве посљедице рата. Данас је стање пуно, пуно боље него тада. Имамо примања, запослење, Ја конкретно радим у комуналном и како тако успијевам солидно живјети с породицом. Није лоше” каже Штрбац.

Међу онима који су једва дочекали да се врате на кућни праг је Борислав Шарић, замјеник општинског начелника. Немогуће је ријечима описати како је то све прије двадесетак година изгледало, вели Шарић напомињући да Кистање данас брзо граби напријед.

“Прије шест година имали смо буџет три милиона, овогодишњи је двадесет и девет. Имамо властитих прихода, на зависимо о буџетским средствима. Мучи ме једино да ли ћемо до љета идуће године моћи запослити петнаест људи. Радних мјеста ће бити, али је питање да ли ћемо имати стручног кадра” каже Шарић

Има овај крај перспективу кажу у општини Кистање. Сагласан је се са овим и наш саговорник Небојша Штрбац, који напомиње да овај крај има огромне туристичке потенцијале. Још недовољно искориштене.

Ова прелијепа варош на Преображење живне. Само током нашег боравка у Кистањама, промовисана је монографија НК Буковица, а организатори су уз помоћ гостију из Крагујевца Горњег Милановца и Драгачева, приредили богат културно умјетнички програм. Све се чини како би Кистање током Преображењских свечаности било то што заправо и јесте: духовни, културни па и спортски центар Срба на овим просторима., рекоше нам у Просвјети. Покренуто је и КУД Буковица, које данас окупља и његује обичаје овога краја, И све се то преноси с кољена на кољено, збори Растивоје Безбрадица, први човјек Просвјете у Кистањама.

Недалеко одавде је и манастир Крка. Духовни је то центар Срба православних у Буковици, па и шире. Уочи Преображења пред зидинама манастирским срећемо необичног путника. То је Жељко Рашуо. Кренуо је вели на пут .

“Кренуо сам полако пјешке из Срба на Острог. Идем полако, не журим, кад год стигнем, вели Рашуо.

Управо тако. Када у Буковицу дођете, журити немојте. Станите, осмотрите, духовног се мира нагледајте. На сам дан Преображења господњег, овдје у порти манастриској, у присуству бројних вјерника, Свету архијерејску литургију послушајте. И вјером се окријепите. Ове године, литургију су служили епископи, далматински Никодим и средњезападноамерички Лонгин, заједно са свештенством Епархије далматинске. У веома надахнутој бесједи управо Епископ Лонгин говорио је о томе како никада не смијемо заборавити мјесто одакле смо потекли.

Управо Манастир Крка је мјесто српске саборности, мјесто које окупља, мјесто којем се радујемо. Доласку у манастир на Преображење понајвише се радују вјерници, мјештани, они који овдје крух свој зарађују и дјецу прехрањују, ту су и они који током љета, родну груду обиђу, а које је живот у туђину послао, па и сви они који у манастир као посјетиоци дођу.
Тако је наш саговорник стигао из далеке Америке. Родом је из Голубића. Вели, синовац му је свештеник што је био мотив више да дође у манастир Крка. “И наш свештеник у Сан Дијегу је овдје завршио школу” додаје, истичући да редовно већ седам осам година долази у Кистање на Преображење.

Кистање и манастир Крка на Преображење окупе, саборују. Центар су живота, обнове културне и духовне овдје у Буковици, вели Ања Шимпрага замјеница жупана Шибенско-Книнске жупаније.

“Прилика је ово да се окупимо, скупимо, са пријатељима видимо. Да се мало и заборави на проблеме са којима се суочавамо. Иначе овај крај има огромне могућности, још неискориштене туристичке потенцијале, ту је НП Крка, туристи се све више повлаче у унутрашњост и ту је наша перспектива. Овдје се људи доста баве и пољопривредом, подстицаја има, на свим нивоима, тако да је ситуација сада пуно боља него прије неколико година”, каже Ања Шимпрага напомињући да се из Србије вратила 1999. у родни крај, завршивши овдје школу, факултет у Загребу, а све у жељи да и сама онолико колико то може, помогне своме народу на овом простору.

Кистање има душу, има нешто у себи што те тјера да се овдје опет вратиш. Осјети се то једноставно у ваздуху, у води, у камену, у кршу, у сваком грумену земље ове, зборе нам у Торбицама, које оживе сваког љета тих дана око Преображења. Окупе се веле, родбина, рођаци и пријатељи како би се љепоте буковачке наслушали и нагледали. Школа у Торбицама је коначно спашена од пропадања, захваљујући понајвише Душану Торбици. Драго је и тета Милки што је то тако, радни вијек је у овој школи провела, а све путнике намјернике, пријатеље и познанике, овог љета на кућном прагу са осмјехом дочекала. Ипак све на крају почиње и завршава ту испред цркве Светог Ћирила и Методија у центру Кистања. Уз Буковачку младост, пјевачку групу из Крагујевца, Црнућанке и Драгачевске трубаче.

Диван је то тренутак којег дуго памтите, веле, а све то вас тјера да вас путеви и Путокази поново доведу управо овдје да се духовног мира наслушате и традиције нагледате. Зато, Не дај се Буковицо, чувајте нам Кистање.

Преузето са: banija.rs

Нема коментара

Напишите коментар