Недјеља на Духове у личком селу Плоча

У недјељу на Духове, након дуго година у личком селу Плоча које се налази у саставу општине Ловинац окупили су се мјештани, комшије и расељени земљаци да обиљеже славу Свете Тројице којима је била посвећена и некадашња сеоска црква.

Била је то прилика да се људи овог краја присјете времена у коме су се прије посљедњег рата традиционално људи окупљали у Плочи.

Ово село је свој највећи напредак доживјело након што је 1719. године озидана православна црква Светог духа – Тројице, када долази до значајно већег насељавања овог краја. Попис из 1847. године свједочи да је у овом селу живјело 1.301 православних Срба.

Колико је ово село било напредно говори податак из 1869. године, када је изграђена, основана и отворена основна школа у Плочи.

Свјесни свог имена Плочани су као српски добровољци дали велики  допринос у Првом свјетском рату. Многи се нису вратили, а они који су преживјели добили су ордење захвалних Карађорђевића. У периоду до Другог свјетског рата Плоча се развијала као аграрно село, са веома доста оваца, коза, говеда и коња. Уочи самог Другог свјетског рата Плоча је имала школу, цркву, жандармеријску станицу, два парна млина, три дућана, гостионицу, три шустерске радње, двије ковачке радње, пекарску радњу и кућу за свештеника.

Други свјетски рат донио је катастрофалне посљедице по Плочане.

Дан након празника Свете Oгњене Марије 1941. године усташе су у овом селу за непуна два сата немилице побиле више од  80 људи, међу којима је било жене и дјеце,  док су петнаестак сељана камионом одвели у Јадовно.

Због свог географског положаја Плоча је више пута пљачкана и спаљивана, а народ је био у збјегу по Личком средогорју. Сваки трећи становник Плоче активно је учествовао у НОБ-у. Током рата погинула су 94 борца, а живот у рату изгубило је 315 Плочана.

По ослобођењу село Плоча претворено је у згариште. Под комунистичким утицајем Плочани су врло брзо опростили гријехове и злочине својих комшија, а да ствар буде гора, поратних година (1949) до темеља је срушена и сеоска црква, чији је клесани камен послужио за подизање задружне зграде.  Ипак, скупови у недјељу на Духове остали су да живе међу Плочанима све до нестанка Републике Српске Крајине у чијем саставу је било и ово село.

Овогодишњи скуп је зато имао огроман значај. Захваљујући домаћинима Зорану Дукићу, Ђуки Штулићу и Микију Бркићу који су обезбиједили јело и пиће Плочани су се дружили присјећајући се неких бољих времена.

Како је за Српско коло испричао Милорад Ћалић Плочани су  формирали иницијативни одбор са амбицијом да сеоски дом обнове и у потпуности га ставе у функцију.

– Захвални смо представницима наше општине Ловинац који су помогли почетак обнове једног дијела нашег сеоског дома, али свјесни смо да су могућности локалне заједнице лимитиране. Зато се обраћамо свим људима добре воље, а посебно онима чији коријени воде одавде да према својим могућностима помогну да сеоски дом доведемо у пристојно стање – рекао је Ћалић.

Он је рекао да објекат нема струју, воду, али ни столарију, намјештај и остале ствари неопходне за његово функционисање.

Ћалић каже да ће ускоро бити отворен банковни рачун за акцију прикупљања донација.

Сређивање сеоског дома био би велики замајац у обнови живота овог села бурне историје и српских коријена.

Подсјећање на вријеме када је село након градње цркве доживјело свој највећи процват намеће и и обавезу исвету дужност потомака да обнове богомољу својих предака и на тај начин трајно сачувају коријене и српско име и презиме.   

                                                                                                                                                                 Трифко Ћоровић
Фото: Приватна архива

Нема коментара

Напишите коментар