Његовање традиција свих ратова у Растини код Сомбора
Поносни на дједове солунце и очеве партизане
Растина је погранично село, на самој граници са Мађарском, удаљено 22 километра од Сомбора. Насељено је вриједним људима и добрим домаћинима крајишког поријекла.
Већ по пети пут у Растини 17.5.2019. организована је манифестација под називом Његовање традиција свих ослободилачких ратова у организацији СУБНОР-а, Мјесни одбор Растина на челу са Јованом Вукобратовићем.
Свештеник Мирко Божић је одржао парастос код оба споменика. Један споменик је посвећен жртвама Првог свјетског рата, док је други посвећен жртвама Другог свјетског рата. Прочитао је 11 имена бораца НОР-а, 136 имена жртава фашистичког терора и 178 имена солунских бораца, оснивача села Растина.
Овој манифестацији је присуствовао и помоћник градоначелнице Сомбора Душанке Голубовић, Иван Шимунов који је рекао како је СУБНОР Града Сомбора врло активан, а један од најактивнијих мјесних одбора је свакако одбор у Растини.
– Сваке године приликом обиљежавања значајних датума за овај мјесни одбор одазове се и делегација Града Сомбора. Активније организације на територији града Сомбора су поред Растине, Кљајићево, Колут и Бачки Брег – рекао нам је Иван Шимунов помоћник градоначелнице Душанке Голубовић и додао да Град помаже финансијски та удружења преко конкурса.
Посланица Скупштине АП Војводине Јованка Чолак дошла је у име Комунистичке партије и покрајинског одбора СУБНОР-а. Јованка Чолак је написала књигу о својој тетки Јованки Броз, Моја тетка Јованка Броз и ја.
– Првенствено сам посланик у Скупштини АП Војводине, члан сам Комунистичке партије и сарађујем са свим Удружењима СУБНОР- а на подручју Града Новог Сада. Бројне активности су Удружења на нашем подручју, од СУБНОР-а до Удружења Козарчана, ваздухопловаца, пензионера – рекла нам је Јованка Чолак и додала како град подржава њихов рад.
Секретар Савеза бораца Војводине Мирјана Михајловић је рекла како им је једини проблем финансирање, имају много активности, а имали би их још више да су средства већа.
– Највише радимо на његовању традиције свих ослободилачких ратова. Прије свега СУБНОР Војводине његује традиције Другог свјетског рата, али и свих ослободилачких ратова. Сваки датум покушавамо да обиљежимо и окупимо што већи број омладине. Сада смо велики број школа из Новог Сада укључили у наша обиљежавања и то нам много значи. У 38 општина и градова имамо формирана наша удружења, и сва та удружења имају своја мјесна удружења – рекла је Мирјана Михајловић.
Разговарали смо и са Душаном Вулићем, предсједником Удружење потомака и поштовалаца 1912-1918. Краљ Петар I из Алексе Шантића.
– Удружење смо основали 1997. године, и наши очеви заједно са нама. Они су осјетили потребу да кажу нешто о ономе о чему се дуго ћутало. Окупили су се људи из Растине, Алексе Шантића, Рате, Мишићева. Наредних година су нам се придружили и из Горње Рогатице, Бачког Соколца, Бачког Карађорђева, основали смо секцију у Бачкој Тополи, Сомбору и у Суботици. Тако да нас од фебруара мјесеца има 10. Покрили смо територијално Суботицу, Сомбор и Бачку Тополу – рекао је Душан Вулић и додао да су за ове 22 године постојања подигли и обновили споменике. Одржали су 1998. године славу за цијелу Југославију у Алекса Шантићу, а прошле године 2018. су прославили 100 година од завршетка Великог рата.
– Наши су били отерани у логоре у Мађарској у Барч и Шарвар, у Шарвару је подигнут споменик, а ми смо се мучили 6,7 година да подигнемо споменик и у Барчу. На ове просторе су долазили из Лике, Кордуна, Херцеговине, Босне, нешто из Далмације. Добијали су по 5 хектара земље, голи плац. То су била имања велепосједника још из Аустроуграске. Смјестили су их у шупе, помоћне просторије. Преживјели су прву зиму у земуницама, неки су се и враћали, све су то тешко подносили. Подизали су набијаче и оснивали породице. Дали су генерацију људи која је оплеменила ове просторе – рекао је Душан Вулић и додао да су те просторе почели досељавати 1921.
Душан Вулић нам је рекао да Растина има 330 становника, и овдје почиње прича о помирењу.
– Не бавимо се идеологијом. Мој отац је син Гаврила Вулића носиоца Карађорђеве споменице, а отац је 1941. године отишао у партизане. Како да се одрекнем ђеда који се бранио у вријеме краља или оца који је у вријеме Тита бранио своју земљу – нагласио је Вулић.
Овој свечаности су присуствовали и гости из региона, па су дошле делегације из Трпиња, Борова, Белог Манастира. Из Барање је дошао Никола Опачић предсједник Удруге антифашистичких бораца и антифашиста Града Белог Манастира, члан предсједништва Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске, те члан Одбора за међународну сарадњу.
– Углавном се базирамо на обиљежавању значајних датума и догађаја из НОР-а, баштинимо све оно што је проистекло из Другог свјетског рата. Ове године обиљежавамо и славимо 75. година од Батинске битке. Ми на подручју Барање имамо одличну сарадњу са Амбасадом Руске федерације, Азербејџана, Казахстана, Републике Србије, захваљујући њима успијевамо да обиљежимо тако значајне датуме и манифестације – рекао је Опачић.
Батинска битка их повезује са Војвођанима јер је у ослобођењу Барање учествовала 51. војвођанска ударна дивизија.
У Растини је представљена књига Душана Н. Лукића (коаутор Бранислав Даниловић), Сомбор и Велики рат. Душан је велики заљубљеник у националну историју и велики локал патриота. Да многи дијеле ту његову љубав и страст доказује чињеница да је Велика сала Скупштине Града Сомбора била препуна приликом промоције његове књиге.
– Први пут да је на једном мјесту сакупљено много битних података везаних за Сомбор. Причу почињемо и са неколико година прије рата. Говори се о причи везаној за Велики рат на подручју данашње Србије заједно са повлачењем преко Албаније и о пробоју Солунског фронта, прикупљању солунских добровољаца по Русији. Наша села Растина и Алекса Шантић су настала тек од добровољаца. Онда смо ту исту причу провукли кроз Сомбор – рекао је нешто више о књизи Душан Лукић.
Оно што ову књигу чини посебном, и на шта је аутор посебно поносан је тај лични моменат.
– Приликом промоције сам рекао да ћу бити задовољан уколико само један човјек пронађе неког свог у књизи. Навео сам оптанте именом и презименом са члановима породице. Навео сам сва имена оснивача Растине и Алексе Шантића. Заљубљеник сам у националну историју у локално-патриотски простор, и у стварну причу која се десила.
Предсједник СУБНОР-а Сомбор Мјесни одбор Растина Јован Вукобратовић је исказао задовољство одазивом људи.
– Предлагао сам Мјесној заједници да обиљежимо и дан насељавања. Данас су нам приоритет борци Другог свјетског рата, за сеоску славу су нам приоритет борци из Великог рата. Чувамо сјећање и на једне и на друге, мени лично је на једном дједа, а на другом отац. Тако је код већине сељана – рекао је Јован Вукобратовић.
Поздравио је предсједника СУБНОР-а Града Сомбора Петра Грабежа, Ивана Шимунова помоћника градоначелнице Сомбора, Јованку Чолак покрајинског посланика, Мирјану Михајловић секретара Покрајинског одбора СУБНОР-а, поздравио је СУБНОР општине Апатин, СУБНОР Суботица, Удружење бораца Кљајићево, СУБНОР Сремска Митровица са Мјесним одбором Лаћарак, Војне пензионере Општине Сомбор, Савез бораца из Руме, Удругу антифашиста Борово, Удругу антифашиста Бели Манастир, Удругу антифашиста Општина Трпиња, СУБНОР Инђија, Бечеј, Србобран, Удружење бораца и потомака 8. кордунашке ударне дивизије Београд, Мјесни одбор СУБНОР-а Бачки Брег, Бачки Грачац, мајора Славка Ђипала комаданта одсјека Града Сомбора, поздравља Душана Вулића представника Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца са сједиштем у Алекса Шантићу.
Двије дјевојчице из Основне школе Лаза Костић су рецитовале, Миа Вукобратовић и Дајана Мајсторовић, припремила их је учитељица Мирјана Шолаја.
Програм је осмислила и водила Далиборка Терзија из КЦ Лаза Костић из Сомбора.
Како нам је рекао Душан Вукобратовић изузетну захвалност дугује и Богдану Влатковићу Баћи као спонзору ове манифестације, али и свих других манифестација у Растини. Богдан Влатковић има рибњаке на скоро 11 хектара окружене воћњацима и виноградима.
– Поред захвалности изузетном човјеку и домаћину, који је увијек спремна да помогне Богдану Влатковићу, морам да се захвалим и Вукашину Елезу на великом ангажовању око припреме и реализације програма – рекао је Вукобратовић и додао како се уједно и захваљује особљу око припреме домаће хране.
Госте је забављао Оркестар Брцини синови из Стапара.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
