Обележевање 80 година од пробоја последњих јасеновачких логораша у Јасеновцу
Поводом 80 година од пробоја јасеновачких логораша 22. априла 2025. године у Манастиру Јасеновац литургију су служили Епископ пакрачко-славонски Јован, администратор Епархије загребачко-љубљанске Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило и Епископ дремвички Давид из Македонске православне цркве. Литургија је служена ради сећања на логораше, који су извршили пробој из логора смрти.
Пробој из логора Јасеновац 22.04.1945. године извршило је 600 од преосталих 1073 логораша заточених у Циглани. Након што су схватили да их чека сигурна смрт, одлучили су се на пробој, који је преживело само њих 90. Истог дана, пробој је извршило и 147 заточеника у Кожари, од којих је преживело њих 11.
У Манастиру Јасеновац се сваке године обележава овај дан. Јасеновац и дан данас одише духом страдалника и мученика логора смрти. Осим преношења живе речи о страдању у Јасеновцу, није било много опопљивих доказа о постојању логора смрти. Као да је неко желео да се изгуби сваки траг најмонструознијих мучења људи, које је забележено у европској али и светској историји. Међутим, та чињеница се променила захваљујући онима који се залажу да се овакав догађај не заборави и да се никад више не понови. Тако је у Јасеновцу отворена библиотека, која се налази у обновљеној згради некадашње Српске народне школе у непосредној близини места где је некада био концентрациони логор смрти. Циљ је да библиотека постане јединствени истраживачки центар на простору бивше Југославије где ће књиге о Другом светском рату, Холокаусту, геноциду, Диани Будисављевић и другим темама везаним за овај историјски период бити на расположагању истраживачима.
Поред библиотеке, 2017. године дошло се до важног откића у Јасеновцу. Наиме, на имању породице Клинцов отркивено је да су сачувана два објекта усташке болнице. Породица Клинцов је своје имање даровала Манастиру Јасеновац и ова два објекта су постала власништво Српске Православне Цркве. Ради се о објектима који су у периоду постојања логора Јасеновац коришћени као апотека, лабораторија и затвор за лекаре и медицинско особље. Наведени објекти су последњи сачувани објекти концентрационог логора Јасеновац. Усташка болница је формирана у новембру 1942. године за потребе лечења припадника усташкиих јединица стационираних у јасеновачком комплексу логора смрти, као и оних јединица које су биле задужене за заштиту логора. Потреба за формирањем болнице јавила се након великог прилива логораша 1942. године. Према речима историчара Драгослава Илића, сама болница се налазила ван зидина логора, у селу Јасеновац, на имањима породица Клинцов, Тривунчић и Мачкић:
- Саму болницу чиниле су пријемна амбуланта, болнички део за смештај болесника, операциона сала, соба за рендгеном, стоматолошка амбуланта, лабораторија, апотека са складиштем за лекове, купатило са парном станицом за дезинфекцију и затвор за лекаре и болничко особље. Болница је за то време и ратне услове била веома добро опремљена опремом и медицинским материјалом, док су комплетно особље болнице чинили логораши, истакао је Илић.
Оно што је значајно за постојање болнице је чињеница да је она била “прозор“ у спољни свет. Преко лекара и медицинског особља иза зидина логора, могле су доспети информације о животу у логору и поступању према логорашима. Међутим, то је имало за последицу ликвидацију комплетног особља болнице 1944. године када је откривена њихова веза са Народноослободилачким покретом.
Александра Мишић, кустос и историчар Музеја жртава геноцида, напоменула је да је у Београду отворена изложба “Јасеновац-трајна опомена“ поводом обележавања 80. година од пробоја последњих јасеновачких логораша. Изложба се састоји из два дела, а други део је њена ауторска целина која говори о деловању усташке болнице од 1942. до 1945. године. Тај други део изложбе ће након затварања у Београду бити прилагођен музеју у Јасеновцу у оквиру Манастира Јасеновац. Биће то стална изложбена поставка у простору који је некада био део комплекса усташке болнице:
- Сама усташка болница је био објекат за лечење усташа, њихових прододица и самих мештана. Оно што је за њу карактеристично је то што осим управника болнице, остали лекари су потицали од затвореника који су по струци били лекари. Већини њих су породице страдале у Јасеновцу или су одведене у логоре у Немачкој тако да су они били присиљени да лече џелате њихових најмилијих. Петоро њих је преживело. Страдање лекара усташке болнице је било у два маха, оба су се десила на јесен 1944. године. Замисао је била да се одстране сви лекари усташке болнице јер се болница налазила ван зидина логора и служила је као веза између логораша и спољног света. То је било централно место за размену информација, тако да је замисао била да се лекари из логора замене провереним лекарима усташама. Лекари нису учестовали у пробоју, јер су их усташке оружане снаге повукле са њима ради лечења и имали су намеру да их одстреле након доласка на сигурну територију. Међутим, пресреле су их јединице југословенске армије пред Марибором и тако је пет лекара усштаке болнице дочекало слободу, истакла је Александра Милић.
Епископ пакрачко-славонски Јован објаснио је постојање усташке болнице за време Другог светског рата:
- Налазимо се у изложбеној згради комплекса бивше усташке болнице логора Јасеновац. Ова зграда је постојала за време Другог светског рата и била је сасвим сигурно у комплексу усташке болнице. Она је откупљена недавно и ту ће бити изложена поставка о усташкој болници, која је једна нова тема јер је била потпуно непозната. Радећи на њеном историјату сазнало се да је основана 1942. године и радила је до априла 1945. године. Кроз њу је прошло више десетина Срба, Јевреја, неколико Хрвата лекара, фармацеута, ветеринара, медицинских сестара и медицинских техничара, који су лечили устшаке официре и усташке војнике и неке од важнијих логораша за које се сматрало да морају да преживе. Најчувенија жртва одавде је Мило Бошковић из Црнице, кога је убио лично командант логора Динко Шакић 1944. године због покушаја побуде и бега из логора. Због тога што је чино убио Мила Бошковића, Динко Шакић је изручен 1998. године из Аргенитне Републици Хрватској и суђено му је 1999. године, истакао је епископ Јован.
- Обележавање страдања пробоја последњих јасеновачких логораша и обележавања страдања су важна из једне реченице “Ко заборави на своје биће заборављен“. Ужасна догађања у НДХ између 1941. и 1945. године не могу и не смеју се заборавити, истакао је Давид Јаковљевић, председник Удружења Деца Јасеновца и председник Савеза Срба Француске из Париза.
Новинарка Српског кола
Драгана Шиповац
