Обиљежен Међународни дан несталих у Скупштини града Београда

 

Слава жртвама страдалим у вихору безнађа


Међународни дан несталих обиљежен је 30. августа  Академијом у Скупштини града Београда  у организацији свих српских удружења несталих са простора бивше Југославије, уз помоћ и подршку Владе Републике Србије и Међународне комисије за нестала лица Црвеног крста Србије. Према подацима Међународног комитета Црвеног крста још 10.167 лица се води као нестало, од тог броја, трећину чине Срби. Преко 3.900 несталих лица је српске националности.

Зашто Република Србија још увијек нема закон о несталим лицима пита се проф. др Душан Челић предсједник Координације српских удружења несталих лица са простора бивше Југославије. Може ли се сазнање истине о несталим и досезање правде за почињене злочине посматрати као хуманитарно и цивилизацијско питање изван дневно политичких интереса, маркетинга политичара, јефтиног патриотизма и инструментализације жртава.

– Од 3.900 несталих лица српске националности у Хрватској је 1.722 нестала лица, у БиХ односно Републици Српској 1.602, на Косову и Метохији 570 Срба. Још увијек се не зна судбина око 330 бивших припадника ЈНА у сукобима 1991. и 1992. на подручју тадашње СФРЈ – рекао је Челић и додао како изражавају незадовољство због застоја у тражењу и идентификовању несталих.

– Недопустиво је да данас у Хрватској након 24 године од рата постоје гробнице и гробна мјеста, најмање 34 верификованих (неспорних и за Хрватску), са лицима српске националности која нису ексхумирана.

Челић се осврнуо и на чињеницу да су суђења за ратне злочине почињене над Србима у Хрватској завршена, а да заправо нису ни започела.

Како може да нема човјека, како може неко да нестане и да се за њега или њу не зна 20 или 28 година, пита Јелена Стијачић шефица Регионалне делегације МК Црвеног крста.

– Да се не пронађу посмртни остаци, да нема трагова, свједока, ничега. Зато је данашњи дан прилика да се сви појединачно као представници локалних и међународних институција запитамо, да ли смо учинили све што смо могли и морали, да овај број буде мањи.

У протеклих годину дана пронађена су, идентификована и враћена породицама 134 посмртна остатка у региону. Ако се настави овом динамиком, рекла је Стијачићева, требаће бар још 75 година да се пронађу сви нестали.

Генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир Милановић навео је да претходно изнесени подаци о броју несталих су потребни како би илустровали величину трагедије. Међутим, иза сваког броја налази се човјек, његов живот и породица, а то је оно најтеже.

– И ЈЕДАН да је нестао, тежина је за породицу, тежина је за заједницу.

Да је Србија одговорно приступила овом проблему као хуманитарном и цивилизацијском питању, рекао је генерални секретар Министарства спољних послова Вељко Одаловић. Скренуо је пажњу да надлежна тијела и органи на неким другим просторима не раде свој посао.

– Тијела се не налазе у Србији. Налазе се широм Хрватске, БиХ, и на простору Косова и Метохије. То је оно што упорно покушавају са тих простора да пребаце, тиме што оптужују надлежна тијела у Србији да не раде свој посао да би се стекао утисак да се сва тијела налазе у околини Београда, Ниша Крагујевца, али њих тамо нема! – рекао је Одаловић.

Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта, присуствовао је Академији поводом Међународног дана несталих лица и оцјењује да код власти у Загребу, Сарајеву и Приштини нема стварне политичке воље да се ријеши питање 10.167 лица који се воде као нестали на простору бивше Југославије.

– Главни разлог јесте чињеница да би ексхумацијом и идентификацијом свих  несталих лица пала у воду врхунска и безочна лаж о Србима као агресорима  и злочинцима с једне стране и Хрватима, Бошњацима и Албанцима као ослободиоцима и жртвама с друге стране. Наведену врхунску и безочну лаж близу три деценије понављају власти у Загребу, Сарајеву и Приштини и западни центри моћи. Због тога се прешућују, умањују и негирају српске жртве, а величају и преувеличавају хрватске, бошњачке и албанске жртве. Због тога се не не кажњавају наредбодавци и извршиоци бројних злочина над српским цивилима и ратним заробљеницима већ се славе као хероји. Због тога се хапсе, процесуирају и осуђују Срби и то најчешће без материјалних и конкретних доказа и чињеница – рекао је Линта.

Линта позива Европску унију, САД, Велику Британију, Њемачку и друге међународне организације и државе да прекину са политиком двоструких стандарда према простору бивше Југославије. Ако западни центри моћи наставе да воде политику двоструких стандарда питање несталих лица, као најважније, хуманитарно и цивилизацијско питање, неће бити ријешено у наредних 70 година.

Након Академије, породице несталих, заједно са говорницима и осталим гостима положили су цвијеће у Ташмајданском парку на Споменик жртвама страдалим у ратовима на простору бивше СФРЈ од 1991. до 1999. године.

Изложба под називом Емпатија изложена у Холу Скупштине Града Београда, окупила је умјетнике из Хрватске и Србије са факултета Примијењених умјетности у Београду и Ријеци.

ТЕКСТ И ФОТО: Драгана Бокун

Нема коментара

Напишите коментар