Обиљежена слава Сремске Каменице – Мала Госпојина

У Сремској Каменици, поред Новог Сада, Светом Архијерејском Литургијом и резањем колача, обиљежена је 21. септембра слава Рођења Пресвете Богородице. Један од највећих хришћанских празника који се у народу још назива и Мала Госпојина.

Свечаном литургијом, у присуству великог броја вјерног народа и гостију, началствовао је епископ сремски Василије уз саслужење великог броја свештеника Епархије сремске. Кум овогодишње славе био је Игор Мировић, предсједник покрајинске Владе, a Мирко Цвијић је прихватио обавезу да то буде наредне године.

Послије Свете Архијерејске Литургије, на којој је вјерни народ приступио Причешћу, владика сремски Василије је пререзао славски колач.

Ректор Средње богословске школе Свети Арсеније Сремац у Сремским Карловцима протојереј Јован Милановић се обратио бесједом вјерном народу и поручио да свако рођење, свако ново дјете је знак милости и љубави Божје, знак је повјерења које Бог има према роду људскоме.

– Свака беба рођена знак је помирења између Бога и човјека. Доказ да све бива по вољи Божјој јесте и догађај који ми празнујемо данас. Догађај рођења Пресвете мајке Дјеве од старих родитеља Јоакима и Ане и њен долазак на овај свијет. Њени родитељи иако стари бивајући у немоћи када је у питању њено рођење, били су благословени и добили дјетенце које су посветили Богу на службу. Њена мајка се завјетовала, отац тај завјет подржао да ће њу када се роди посветити Богу. Та дјевојчица постала је знак пред Богом не само њених родитеља него цијелог човјечанства – рекао је отац  Јован Милановић.

Данашњи празник нас опомиње и подсјећа да је човјечанство принијело Богу као дар, присну дјеву која је постала знак и знамење наде, вјере и љубави, постала је знак и знамење спасења и почетак нашег духовног обновљења.

На ријечи оца Јована надовезао се и владика Василије потврђујући да се данашњим актом, рођењем Пресвете Богородице отвара  једна нова историја рода људскога, историја радости свакога живог бића, а поготово човјека као најсавременијег бића које је Бог створио.

– Одрастајући у кући својих родитеља, а касније су је дали у цркву и ту је дорастала до оне пуноте времена када се Свети Архангел Гаврило јавио њој и благовестио да ће родити самога Господа Исуса Христа. Свака би се дјевојка у том моменту помало уплашила, устремила, можда би и рекла зашто то баш мени, а Пресвета Богородица слушајући глас Божји рекла је, Нека буде воља Божја – рекао је владика Василије и додао да је Бог из љубави према људима  послао свога једногароднога сина да спасе овај род.

– Можете да замислите те радости родитеља, пресвете Богородице да се удостоји таквог чина и задатка у роду људскоме да донесе друго лице Свете Тројице на овај свијет који је спасио род људски.

Колико је Пресвета Богородица важна за хришћане говори и чињеница да обраћајући се Богу одмах послије молитве Господе Исусе Христе сине Божји помилуј нас грешне, кажемо Пресвета Богородице спаси нас. Та милост њена у читавом свијету има толику улогу и толику милост као свака друга мајка према своме дјетету, а она као мајка свију нас.

Владика се осврнуо и на стремљења да се црква обнови.

– Ова црква ће бити љепотица у Епархији сремској, и узор како треба спасавати културно благо православног народа.

Протојереј-стврофор Гавро Милановић старјешина Храма Рођења Пресвете Богородице у Сремској Каменици се захвалио куму Игору Мировићу на великој љубави коју је указао не само у протеколој години када је кум храма, већ много раније.

– Сигуран сам да ће та вриједност и љубав којом је ревновао до сада остати и у срцу његовом да ревнује и у будућем времену. Почитујући и ослушкујући дух наших парохијана Црквено-општински управни одбор на јучерашњи дан је засједао и донио одлуку да дамо признања за залагање како у духовном смислу, тако и у обнови наше цркве – рекао је отац Гавро Милановић.

Jереј Жељко Кусић је читао имена заслужних, а владика Василије је уручивао достојанства ктитора и грамате захвалности.

Достојанство ктитора овог светог Храма додјељено је предсједнику Покрајинске владе АП Војводине Игору Мировићу и Милошу Вучевићу градоначелнику Новог Сада.

Грамате захвалности су додијељене Владимиру Стојковићу члану Градског вијећа за комуналне послове Града Новог Сада, Дејану Мандићу начелнику Градске управе за грађевинско земљиште и инвестиције Новог Сада, Наташи Пришић координатору за унутрашњу контролу Електропривреде Србије – Београд, Далибору Рожићу члану Градског вијећа за културу Града Новог Сада, Срђану Кружевићу замјенику градоначелника Новог Сада, Драгани Милошевић покрајинском секретару за културу, Љубомиру Ласица предсједнику Савјета МЗ Сремска Каменица, Синиши Јокићу директору Градског завода за заштиту споменика културе, Одреду Жардармерије у Новом Саду, полицијском пуковнику Желимиру Мрдаљу начелнику Центра за основну полицијску обуку у Сремској Каменици, Јовици Будимиру директору Јавног предузећа ГАС Нови Сад, Зорану Вапа директору Завода за заштиту споменика културе и Владимиру Батезу покрајинском секретару за спорт и омладину.

Игор Мировић није крио задовољство достојанством ктитора, за Српско коло је испричао колико му овај храм значи чији је парохијан.

– Био сам у прилици да помогнем обнову храма, чинио сам то и на другим мјестима, али овдје сам имао додатну енергију, с обзиром да живим у Сремској Каменици. Ми смо заједно са управом храма на челу са протојерејем Гавром Милановићем и јерејем Жељком Кусићем и уз благослов владике, а уз помоћ Градске управе Новог Сада, Завода за заштиту споменика учинили све да у овој првој фази завршимо радове на унутрашњој обнови храма. Очекује нас и посао обнове иконостаса који ће радити наши најстручнији људи који су били ангажовани на обнови наше светиње манастира Хиландара. Ако Бог да када то завршимо приступићемо обнови парохијског дома и старе српске школе, а у будућности новог музеја, практично подунавског намјесништва.

Мировић је нагласио да је то подухват који траје дуго година и трајаће.

– Чини ми се да смо скупили много снаге и јединства и уз вјеру коју имамо да ћемо успјети то да обавимо. За мене је то била више дужност него обавеза, али сам се радовао са својим сарадницима свакој новој вести из Храма – рекао је Мировић и додао да је Храм стар 300 година и да сматра да  су успјели да буду достојни макар дијела онога што су им преци оставили.

Текст и фото: Драгана Бокун