Oбиљежено 77 година од формирање Првог хрватског корпуса и формирања 6. Личке, 7.Банијске и 8. Кордунашке дивизије (22. новембра 1942. године)

У Дому РВИ Београд, 23.11.2019.године, пред више од 100 присутних, одржана је Свечана сједница поводом обиљежавања Дана формирања Првог хрватског народноослободилачког ударног корпуса и Дана формирања 6. Личке, 7. Банијске и 8. Кордунашке дивизије, које су прије 77. година и чиниле наведени корпус.

Наведену свечаност – активност, као дио програма „КО ИСТОРИЈУ ЗАБОРАВЉА, ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА“, којег самостално, у сарадњи са УДРУЖЕЊЕМ БОРАЦА ОСЛОБОДИЛАЧКИХ РАТОВА, ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА 7. БАНИЈСКЕ НОУ ДИВИЗИЈЕ и УДРУЖЕЊА БОРАЦА КОРДУНА, 8. КОРДУНАШКЕ НОУ ДИВИЗИЈЕ, РАТОВА 1990–1999. И ЊИХОВИХ ПОТОМАКА, реализује Удружење бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. Личке пролетерске дивизије Никола Тесла и 35. Личке ударне дивизије, чију реализацију, за период април 2019/март 2020. године, је подржао град Београд, Секретаријат за социјалну заштиту.

Свјечану сједницу је отворила предсједница Удружења Марија Обрадовић. Она је овом приликом саопштила и тужну вијест да је преминуо борац Милан Шашић. Чиме му је одата почаст минутом ћутања као и осталим умрлим борцима НОР-а, који су нас напустили.

Гости Свечане сједнице били су, представник Републичког СУБНОР-а Србије Душанка Лукић Хавелка, представник Градског СУБНОР-а Београда, генерал Владимир Брдар, предсједник Секције Прве пролетерске НОУ бригаде и ОО СУБНОР-а Савски Венац, пуковник Зденко Дупланчић, представници Удружења бораца 8. Кордунашке дивизије из Кљајићева, на челу са Слободаном Михајловићем, предсједник Завичајног клуба Кордунаша Слободан Шарац, предсjедник Удружења бораца Републике Српске 1990–1995. Милан Гаћеша, предсједник Савеза резервних војних старјешина генерал Петар Тркуља, представник ОО СУБНОР-а Земун, Бранко Миланковић и многи други, међу којима и Миодраг Линта, Народни посланик и предсједник Одбора за дијаспору и Србе региона, у Скупштини Р.Србије.

Вељко Жигић, замијеник предсједнице Удружења 6. Личкe Maрије Обрадовић и одговорно лице за реализацију Програма рада и активности Удружења, прочитао је пригодан реферат.

У двоипогодишњим даноноћним борбама и маршевима за остваривање улоге и задатака Корпуса, у антифашистичкој НОБ-и, хиљаде младића и дјевојака Баније, Кордуна, Лике, Горског котара и Приморја, Жумберка, Покупља и Посавине, Цазинске Крајине итд, изгубило је своје младе животе и то од Петрове и Зринске горе и Плитвичких језера до Дрвара, Неретве и Сутјеске, Мославине и Билогоре, Метлике, Жумберка и Илирске Бистрице, а десетине припадника Корпуса проглашени су народним херојима. Многи су постали генерали народне војске, а у послијератном периоду високи државни званичници. Због тих и бројних других ратних заслуга Корпус је, као што је већ речено – проглашен ударним. С обзиром на све то, ми, борци, потомци и поштоваоци НОР-а, 6. Личке. 7. Банијске и 8. Кордунашке дивизије имамо пуно разлога да данас с поносом и великом захвалношћу обиљежавамо 77 годишњицу формирања Првог корпуса НОВ Хрватске, односно, Четвртог ударног корпуса НОВ Југославије, односно да са великом захвалношћу, али и са нескривеним поносом обиљежавамо 77. годишњицу формирања 6, 7. и 8. дивизије.

Партизански одреди или НОП (Народноослободилачки партизански) одреди Југославије су били војно-територијалне формације које су чиниле почетни облик оружаних снага Народноослободилачког покрета. Послије стварања Народноослободилачке војске Југославије, новембра 1942. године, и даље су задржани као облик војне формације. Њихова основна снага је била у територијалном дjеловању, за разлику од бригада, које су биле покретне војне формације.

Дивизије су биле тактичко-оперативне јединице Народноослободилачке војске Југославије, способне за самостална дејства или у саставу оперативних група, корпуса и армија.

Почеле су се формирати према наредби Врховног штаба НОВ и ПОЈ од 1. новембра 1942. године, када су формиране – Прва и Друга пролетерска и Трећа ударна дивизија. Тада је развој Народноослободилачке борбе достигао такав степен да је постало немогуће на дотадашњи начин руководити бригадама, батаљонима и партизанским одредима. Формирањем дивизија и корпуса омогућено је започињање битке за стратегијску прекретницу на југословенском ратишту.

ПРВИ ХРВАТСКИ КОРПУС (касније Четврти хрватски корпус НОВЈ) формиран је 22. новембра 1942. године, наредбом бр. 95, Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита, као Први хрватски народноослободилачки ударни корпус. У његов састав тада су ушле све јединице на територији Хрватске, односно тек формиране јединице, Шеста личка, Седма банијска и Осма кордунашка дивизија, као и три партизанска одреда (Лички, Банијски и Кордунашки).

За команданта Првог хрватског корпуса постављен је Иван Гошњак, НХ, а за политичког комесара Већеслав Хољевац, НХ. Формирањем штаба корпуса, престао је да постоји Штаб Прве оперативне зоне Хрватске, пошто су његове функције пренете на штаб корпуса.

Октобра 1943. године за команданта је постављен Иван Рукавина. Наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ Први хрватски корпус преименован је 5. октобра 1943. у Четврти корпус НОВЈ! 09. новембра 1943. Шеста личка дивизија излази из састава Корпуса и улази у састав Првог пролетерског корпуса. 30. јануара 1944. из састава Корпуса излази и Тринаеста приморско-горанска дивизија, која улази у састав Једанаестог корпуса. Умјесто ње, 30. јануара 1944. у састав Корпуса улази новоформирана 34. жумберачка дивизија, а 8. фебруара и новоформирана.

У име Градског одбора Савеза бораца скуп је поздравио генерал Владимир Брдар и напоменуо да је на посљедњој сједници Градског одбора 6. Личка добила похвалу као једна од најбољих ратних јединица у Савезу бораца Београда.

Предсједник 8. Кордунашке дивизије, Ђуро Шкаљац је представио присутнима пуковника Мирка Цревара борца 8. Кордунашке ударне НОД.

– У Мирковој кући је формирана 8. Кордунашка дивизија – рекао је Шкаљац након чега је Цревар испраћен аплаузом.

Народни посланик Миодраг Линта је Први хрватски корпус назвао Први српски крајишки корпус.

– Према подацима угледног историчара јеврејског поријекла Иве Голдштајна који је професор на Загребачком универзитету у љето 1943. године Први корпусу НОВ је бројао 6.300 бораца. Од укупног броја бораца 5.900 су били Срби, или 95 %. Тај корпус је имао кључну улогу у спријечавању потпуног уништења српаког народа са тог подручја.

Линта је у наставку свог излагања поткрепио своје мишљење да је то Први српски корпус и чињеницом да хрватска предсједница Колинда Грабар Китаровић није отишла да положи вијенце погинулим партизанима који су 8.маја 1945. године освојили Загреб, него је отишла без дилеме у Блајбург.

– Отишла је у Блајбург да положи цвијеће усташким злочинцима, на таблу на којој врло јасно пише: „ У част и славу погинулој хрватској војсци, свибањ 1945. године“. Послала је јасну поруку ко су за њу прави борци за слободу, а ко су за њу окупатори. Тако и ми морамо ствари називати правим именом, бити поносни на наше претке који су дали велики допринос ослобађању простора СФРЈ од фашизма, а посебно од геноцидне НДХ.

Линта напомиње да су темељи хрватске усташтво, да је први задатак Фрање Туђмана био да Србе избаци из хрватског Устава, иако је јасно речено 1943/1944. године да Хрватска не може да постоји без Срба. Да Хрватска без крајишких Срба никада не би била Федерална Држава Хрватске као савезни дио Југославије и никада не би постојалау садашњим границама.

С обзиром да је на Свечаној сједници било присутно много бораца ратова 1990/99. године, који чекају коначан исход око доношења новог Закона о основним правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида и чланова њихових породица, Ђуро Шкаљац је замолио народног посланика Миодрага Линту да обавијести у којој фази је доношење новог закона.

Линта је навео да је јасно у својим говорима навео да су се крајишки борци часно и поштено борили. Да су узели оружје у руке само из једног разлога, да им се не понови 1941. година. И да је дубоко увјерен да у Новом Закону мора да стоји одредба да се свим припадницима војске и полиције РСК мора признати ратни стаж, за читаво вријеме рата у двоструком трајању.

– Више пута сам говорио на ту тему у Скупштини Србије, посљедњи пут прије неких 10 дана гдје сам поставио и посланичко питање министру Ђорђевићу и очекујем његов званичан одговор – рекао је Линта и додао да ипак сматра да је сада све на предјседнику Србије Александру Вучићу.

У културно забавном програму успијешно наступили су, чланови КУД „Петрова Гора – Кордун“, на челу са Стевом Бекићем. Изели су пјесму На Кордуну гроб до гроба (први глас Милица Костадиновић), Ој Банијо родна грудо моја (први глас Жељко Рабљеновић) ,ЖПГ Жито жањем и мислим на дику и Ори пјесма и коло се вије то су борци 8. Дивизије (први глас Драган Поштић).

Чланови мушке пјевачке групе ЗУГ „ЋИРО“ Личка Калдрма – Дрвар, на челу са Жељком Бурсаћем су отпјевали пјесму На Дрварске оштре кланице и родољубиве пјесме ил Лике.