Обновљено Удружење Граховљака и пријатеља Босанског Грахова сабрало земљаке на завичајној вечери у Београду

Након неколико година паузе поново је организовано завичајно вече Граховљака у Београду у организацији Удружења Граховљака и пријатеља Босанског Грахова. Око 350 земљака окупило се 24. марта у ресторану „Балашевић“ у Раковици, а према ријечима организатора још толико њих је нажалост остало без жељене улазнице.

Програм вечери почео је пјесмом Лазе и Гоција „Лети птицо, лети и пожури, лети право Момчиловој кули, поздрави ми ко што нико није град Грахово, мјесто најмилије“, што је било довољно да се пробуди носталгија за родним крајем.

Гостима се на почетку обратио домаћин вечери Војислав Галић који је пренио поздраве предсjедника Удружења Бранка Тривана који није присуствовао дружењу из оправданих разлога.

Галић се извинуо свима онима који су остали без карте и најавио да ће ово дружење постати традиција и да ће убудуће обезбједити већу салу и да ће бити мјеста за све Граховљаке који буду жељели доћи.

Он је упознао окупљене земљаке са радом и активностима обновљеног Удружења Граховљака и пријатеља Босанског Грахова које је од децембра прошле године кренуло са радом.

„Циљ нам је да што више млађих људи укључимо у рад удружења, како би се упознали, дружили и ујединили око идеје да помогнемо нашем завичају, а и једни другима, гдје год да смо. У протеклих три мјесеца успјели смо да прикупимо средства за 150 новогодишњих пакетића за дјецу Грахова и да купимо хармонику за школску фолклорну групу у Грахову. Покренули смо акцију за помоћ малом Драгану Владушићу из села Тишковац код Грахова који живи са мајком и нема струју у кући. Тренутно радимо на томе да овој породици набавимо агрегат“, рекао је Галић захваливши се свим донаторима који су помогли ове активности и на крају позвао је присутне земљаке да се учлане у Удружење у што већем броју и да се укључе у заједничке активности.

Новости из Грахова пренио је начелник општине Босанско Грахово Душко Радун истичући да се након ратних година, лутања у избјеглиштву и повратка, живот поново вратио у Босанско Грахово.

„Ситуација у Грахову ни данас није лака. Разни фактори утичу на лоше услове живота. Чињеница да живимо у кантону са већинским хрватским становништвом не даје нам могућност да сами одлучујемо о бољим условима живота на нашим вјековним огњиштима. Сматрам да ружну прошлост требамо оставити иза себе и гледати у будућност. Ситуација се доста поправила у последње двије године и доказали смо да великим трудом можемо пуно постићи. 2015.године били смо без доктора у нашој општини, без апотеке, ветеринара, без воде добар дио године, без уличне расвјете, рачун општине био је блокиран, а дуг општине узносио је 3,5 милиона КМ. Све то је данас иза нас“, истакао је начелник Грахова и овом приликом посебно се захвалио Удружењу Граховљака из Београда и Младену Зељковићу који су помогли оживљавање КУД-а „Грахово“ после 23 године.

Говорећи за „Српско коло“ Душко Радун навео је да се општина Грахово простире на 780 км квадратних и да је једна од територијално највећих општина у БиХ.

„ То је погранична општина, становништво се није у потпуности вратило послије рата. Зими имамо око 1500 људи, а љети је то око 3 000 људи на територији општине од чега је 95 % српско а 5 % хрватско становништво које се углавном бави пољопривредом и сточарством. Некада је Општина Грахово била једна од најразвијених, гдjе је долазило преко хиљаду људи из околине да раде у нашим фирмама, прерађивао се тресет , радила је Шумарија… Имамо огромно шумско богатство и највеће налазиште тресета на Балкану“, објаснио је начелник Општине.

Према његовим ријечима за сада је направљен велики помак.

„Дуг општине је смањен, град има освјетљење, улице су очишћене од смећа, завршен је пројекат водоснадбјевања, повећана су издвајања за школе, стипендирају се студенти, а у плану је обнова зграде Основне школе, поправка фасаде, крова и обнова фискултурне сале за шта је Влада Републике Србије омогућила средства. Такође дио средстава од донације Владе Србије издвојићемо за обнову Дома културе „Гаврило Принцип“, испричао је Радун који је на челу Општине Грахово двије године.

Када је култура у питању Радун је најавио да ће се у Грахову, родном мјесту српског хероја Гаврила Принципа, од 28. до 29. априла одржати манифестација „Принципови дани“ поводом обиљежавања стогодишњице његове смрти.

Присутне земљаке на скупу је поздравио и народни посланик Миодраг Линта у име Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије истичући посебно задовољство што је међу својим Крајишницима.

„Сви ми заједно чинимо један крајишки корпус, а то су људи који су поносни, који никада нису били кметови, који су се борили за своју слободу, а међу њима посебно напомињем јунаке попут Голуба Бабића и Гаврила Принципа“, навео је Линта.

Он је затим упознао присутне са пројектом регистрације некретнина у Федерацији БиХ. То практично значи да пола милиона протјераних Срба, као и Срби који су свој завичај напустили прије рата треба да пријаве своја права на куће, станове, зељиште, шуме, пословне објекте и др. у нову земљишну књигу. Линта је истакао да се детаљне информације о наведеном пројекту могу наћи на сајту Савеза Срба из региона, као и у мјесечном листу „Српско Коло“ који је подијељен током вечери свим заинтересованим земљацима.

У остатку програма Завичајне вечери Граховљака, наступило је културно-умjетничкo друштвo „Грахово“ са играма из Крајине и Србије и са пјесмом „са Косова“. Tакође представили су се и ветерани КУД-а из Дрвара и Грахова. Свој наступ имао је и познати гуслар Владо Руњо, а стихове о завичају рецитовао је познати Граховљак Миле Принцип.

Професор Марко Шегрт који сваке године организује школу математике у Грахову за основце овом приликом уручио је диплому најбољој ученици за ову годину, Дејани Дамјановић.

Дружењу су присуствовали и предсједник Удружења Огњена Марија Ливањска Никола Петровић, представник Удружења Дрварчана Никица Грубор, предсједник Удружења Срба из српских општина у Федерацији БиХ Драган Дивијак, предсједник Удружења Граховљака из Бања Луке Милорад Бабић, предсједник Удружења Козарчана у Београду Срдић Рајко, представници Удружења Петровчана Драган Латковић и Душан Роквић, начелник Сјеверно-банатског округа Никола Лукач, предсједник Удружења Бирач Дрина Драго Ашћерић и многи други истакнути гости и пријатељи Удружења.