Одржан округли сто о положају Срба у Црној Гори: Нема опстанка без помоћи матице

Какав је положај Срба у Црној Гори, које су историјске околности и перспектива тих односа? Kолико Србија и Република Српска пружају подршку свом народу у Црној Гори?
На та и још многа друга питања покушали су на округлом столу, одржаном 6. новембра 2019. године у Дому Војске Србије,  да одговоре организатор проф. др Митар Ковач, проф. др Часлав Копривица, историчар и потпредсједник СО Беране Горан Киковић, из Митрополије црногорско-приморске протојереј Јован Пламенац, проф. др Дејан Мировић и др Александар Раковић.

Сви су се сложили да се мора више јавно говорити о проблемима. Власт у Црној Гори се опредијелила да по сваку цијену промовише нову нацију.

Како је рекао др Мирко Ковач режим у Црној Гори брутално спроводи антисрпску стратегију и то уз помоћ многих регионалних организација и водећих земаља Запада. С друге стране, власт у Србији и Републици Српској не чини довољно да на правим начин говори о проблемима у Црној Гори и да чини практичне кораке како би се ти проблеми рјешавали.

ПРОФ: ДР ЧАСЛАВ КОПРИВИЦА: Зета је прва српска држава

Копривица је навео да је веома важно да Срби у Црној Гори користе своја колективна права, што је дио ауторитета и структура у Црној Гори одбијао. Спорно је што се та колективна права сматрају као мањинска права, а Срби у Црној Гори се не осјећају као мањина.

– Ако се Срби одрекну колективних права, у условима у којима живе у Црној Гори немају алтернативни правни пут самозаштите. Разумијем понос који их спријечава да прихвате та права, али то их доводи до веома неповољне ситуације која их окружује-  рекао је Корпивица наглашавајући да је Зета прва српска држава.

– Првовјенчани није био Стефан, него Михајло из династије Војислављевића, који је сахрањен у првој српској престоници Скадар. Када је Свети Сава од римског папе тражио круну за свог брата, позивао се управо на круну Михајлову, тј. одатле би полазио континуитет рашкој круни. Постоји чак и претпоставка да су од једног огранка Војислављевића потекли Немањићи – наводи Копривица.

Историјска насљедница Зете – Црна Гора била је неуморна и у том погледу бескомпромисни државотворни актер српског обједињавања све до краја 1918. године.

–  То је била и остала њена трајна и историјска суштина. Управо у стољећима српског ропства Црна Гора је прва подигла заставу српског самоослобођења и тиме надахнула многе друге Србе.

Копривица сматра да се треба створити уједињена српска држава – Природна Србија, као једини прихватљиви оптимални оквир за дуготрајни опстанак Срба на њиховим историјским територијама.

– Реалност на терену када је ријеч о Црној Гори јесте да Срби треба да се изборе за своја права насупрот србофобним позицијама. Борити се кроз сва могућа права.

Киковић: Комунизам угушио српство у Црној Гори
Да су права Срба у Црној Гори угрожена потврдио је потпредсједник СО Беране, историчар Горан Киковић. Од Црне Горе као српске државе свега је остало око 28,37 посто који се изјашњавају као Срби.

– На првом попису из 1909. године Срба је било од 317.856 грађана 94,38 посто, а данас чине само 28,73 посто са интенцијом пада овога броја. Достојанствена Црна Гора је престала да постоји послије доласка комунистичког режима на власт 1945. године. Тада долази до покретања црногорског питања, а нова нација је рођена 1. маја 1945. године након објављивања текста о црногорском националном питању у листу Борба, аутора књижевника Милована Ђиласа. Од тада, па до данас траје убијање душе и националне свијести Црногораца – наводи Киковић.

Киковић је цитирао Дучића, Вјерујем у Бога и српство, и надовезао се да он вјерује у Бога и у српство у Црној Гори и да ће садашње стање да се промијени на боље.

– У земљама окружења постоји крађа српског језика, а да би се убиједили грађани Црне Горе како постоји такозвана црногорска нација ствара се црногорски језик, за који они тврде да постоји хиљаду година.

Киковић је табелом о броју запослених у јавном сектору предочио стање Срба у Црној Гори.

Служба предсједника Црне Горе – 15 запослених, 0 Срба

Заштитник људских права и слобода – 18 запосленик, 0 Срба

Управа за кадрове – 34 запослена, 0 Срба

Државна ревизорска институција – 44 запослена, 3 Србина

Генерални секретаријат Владе – 106 запослених, 0 Срба

Секретаријат за законодавство Владе – 21 запослен 0 Срба

При МУП-у 2.825 припадника, 149 Срби

Министарство просвјете – 54 запослених, 4 Србина

Министарство правде – 19 запослених, 0 Срба

Министарство рада и социјалног старања –  76 запослених, 0 Срба

Министарство науке – 19 запослених, 0 Срба

Министарство културе – 34, само 1 Србин

Министарство саобраћаја – 18 запослених, 1 Србин

Министарство одбране – 184 запослених, 14 Срба

Министарство вањских послова – 63 запослених, 1 Србин

Министарство за људска и мањинска права – 15 запослених, 1 Србин

Министарство здравља – 42 запослених, 1 Србин

Министарство економије – 89 запослених, 4 Србина

Министарство финансија – 125 запослених, 10 Срба

Уставни суд – 32 запослених, 1 Србин

Врховни суд – 46 запослених, 0 Срба

Управи суд – 21 запослених, 0 Срба

Апелациони суд – 27 запослених,  0 Срба

Привредни суд – 39 запослених, 1 Србин

Вијеће за прекршаје – 22 запослених, 0 Срба

 Пламенац: Пропала намјера Удбе да контролише митрополите
Протојереј Јован Пламенац говорио је о неповољном положају цркве у Црној Гори за вријеме комунизма, па је тако 20. маја 1947. године када је за митрополита црногорско-приморског изабран  викар Арсеније Брадваревић свештенство било подређено комунистичким властима. Свештеницима је био одузиман значајан дио имовине, остајали су без прихода, па су или одлазили из Црне Горе или су се запошљавали у јавним службама и предузећима да би прехранили породице.

– Митрополит Арсеније се потрудио да доведе цркву у Црној Гори у колико-толико добро стање, али комунистичке власти у њему су препознале опасност.  У монтираном процесу 1954. године осудили су га на 11 година робије, након двије године је пуштен из затвора, али му је забрањен улазак у Црну Гору – рекао је протојереј Пламенац.

Његов насљедник, Данило Дајковић, је за митрополита црногорско-приморског изабран од стране УДБЕ. Ипак,  ни он, наводи протојереј Пламенац, није поклекао пред комунистичким настојањима да у потпуности „сатру“ православну цркву у Црној Гори.

Број становника Црне Горе који су се 1991. године  изјаснили као Срби био је нешто више од 9 посто, док је 2003. године број Срба у Црној Гори порастао на 31,99 одсто, а оних који говоре српским језиком – 63,49 посто.

– Пораст броја Срба у Црној Гори био је аларм актуелном режиму да нешто хитно предузме у заустављању тог процеса. Услиједили су преименовање српског језика у црногорски, инжењеринг у историографији, протјеривање ћириличног писма, политика запошљавања у јавној сфери која ригидно фаворизује Црногорце у односу на Србе, без обзира на стручност – навео је протојереј Јован Пламенац.

Мировић: Србофобија се шири и према Србији

Проф. др Дејан Мировић се осврнуо на положај Срба у посљедњих шест година. Истакао је да је недопустиво да јубилеј 200 година од рођења великог српског пјесника и владике Петра Петровића Његоша у Србији није достојно обиљежен.

Осврнуо се и на 2015. годину у којој је представљен Први нацрт Закона о слободи вјероисповијести који је био врло лош за СПЦ у Црној Гори. Исте године Подгорица је гласала за улазак Косова у Унеско.

Наредни догађај којим је осликао односе Србије и Црне Горе догодио се 2016. године за вријеме Парламентарних избора у Црној Гори када долази до државног удара.

– Подигнуто је 13 оптужница међу којима је осам српских држављана укључујући генерала Жандармерије – рекао је Мировић који је тај судски процес описао као правни примитивизам гори од онога у Хагу.

Мировић је подсјетио да је Подгорица 2018. године гласала за улазак Косова у Интерпол, а да се исте године десио инцидент на обиљежавању стогодишњице Подгоричке скупштине.

–  Србофобија се проширила не само на српски народ и свештенство у Црној Гори, него и и на Србију. Матији Бећковићу и тројици српских интелектуалаца забрањен је улазак у Црну Гору. Прије тога је ухапшена Сара Видак. Парадокс је да је у исто вријеме у Србији на Коларцу наступала Црногорска филхармонија поводом дана државности Црне Горе – рекао је Мировић.

Други нацрт Закона о слободи вјероисповијети који је публикован ове године оцијенио је као још гори од првог.

– Репресија над Србима настављена је изрицањем пресуда за државни удар, када је осам српских држављана оптужено на тешке казне затвора, укључујући и Мандића, и Кнежевића који су вође просрпских партија у Црној Гори – рекао је Мировић уз закључак да је у свим случајевима изостала снажнија реакција Београда.

Раковић: Ђукановић сљедбеник Анте Старчевића

Др Александар Раковић је навео да неповољну ситуацију за Србе у Црној Гори чини и међусобно лош однос  Митрополита Амфилохија и предсједника Србије.

– Нама такве подјеле не требају. Те разлике треба превазилазити и спустити тензије – рекао је Раковић и додао да српске политичке странке у Црној Гори морају да буду у срдачним односима са српским властима.

– Природно је да примарну заштиту могу да траже само у Београду, јер Бањалука већ има довољно својих проблема унутар БиХ- рекао је Раковић који се осврнуо и на сложено питање да ли је Црна Гора Србима матична држава.

– Историјска Црна Гора је матична држава Срба, али ова Црна Гора нема више ниједан критеријум, елемент и истакнути симбол државности који је имала Краљевина Црна Гора. То је била национална држава српског народа, а данашња Ђукановићева Црна Гора заснована је на србофобији – рекао је Раковић. Он је подсјетио да садашња химна Црне Горе црпи идентитет из књиге Црвена Хрватска.

– Ђукановић је конвертит. На његовом србовању позавидјели би многи почетком деведесетих година, а прошао је метаморфозу као Анте Старчевић. Морао је да уништи сав претходни идентитет који је имао и који га подсјећа ко је некада био – рекао је Раковић.

Он је показао забринутост предвиђајући да се коначни обрачун спрема.

– Нико не може да предвиди када ће се тачно десити, али обрачун нас очекује. Од нас зависи да ли ћемо бити дорасли да том изазову одговоримо. Имамо противника који је немилосрдан и бруталан. Не може да спроведе геноцид и етничко чишћење јер је преслаб, али је прешао на фазу Б, коју је прешао Павелић, Туђман. Циљ је да се број Срба у Црној Гори смањи испод 5 посто – рекао је Раковић тврдећи да је један црногорски функционер показао документ у коме је пројектовано како ће Срби у наредним деценијама бити сведени на маргиналну групу.

– Циљ је да се оформе двије већинске групе Црногорци и муслимани – закључио је Раковић.

КОВАЧ: НАЈОДАНИЈИ ТИТОВИ ПОДАНИЦИ  

Организатор овог догађаја др Митар Ковач каже да је страдање српства у Црној Гори дуго један вијек.

– Антисрпски карактер одлука АВНОЈА и стварање СФРЈ и Устава из 1974. су цементирале све одлуке из Другог свјетског рата, односно раскол између комуниста и потомака бораца Југословенске војске у отаџбини. Данас смо свједоци да актуелна црногорска власт не дозвољава било какав помен, или обиљежје које би подсјетило на постојање Југословенске војске у отаџбини на простору Црне Горе. Они то сматрају тероризмом – рекао је Ковач.

Он је навео да су црногорски кадрови у војсци, нарочито послије Другог свјетског рата, посебно били одани Јосипу Брозу. Отуда велики број народних хероја, генерала, далеко изнад процента становништва.

–  Многи учесници НОБ-а нису знали за стратешке замке Тита и његових сарадника, који су прије свега били из редова хрватског и словеначког народа. Велика грешка српских власти је што се након распада СФРЈ нису позвали на оно што је Србија унијела у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Ковач се осврнуо и на нечасно учешће Црне Горе за вријеме НАТО агресије.

– Црна Гора је признала Косово, обиљежила границу са Косовом и Метохијом без знања и сагласности власти из Србије. Интезивира сарадњу са Албанијом, не школује своје кадете и официре у српским војним школама, него то препушта државама региона прије свега у непосредној сарадњи са Хрватском и неким другим земљама – наводи Ковач.

Ковач је као посебан проблем истакао оспоравање права гласа држављанима Црне Горе, који живе у Србији, а нису пријављени у Црној Гори.

– Нема јаког покрета Срба из Црне Горе да оствари то право.

Округли сто одржан је под покровитељством Eвроазијског безбедносног форума.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун

 

 

Нема коментара

Напишите коментар