Oдржана годишња скупштина Удружења пензионера из Хрватске

Дана 16. децембра 2016. године одржана је редовна годишња скупштина Удружења пензионера из Хрватске у просторијма Управе за дијаспору и Србе у региону у Београду. Пристунима се обратио предсједник Удружења Јован Каблар који је говорио о мјерама и активностима које је удружење предузимало у претходном периоду. На скупштини су били, између осталих присутни, савјетник предсједника Владе Србије Владимир Божовић, директор покрајинског Фонда за пружање помоћи избјеглим, прогнаним и расељеним лицима Бранислав Швоња и предсједник Коалиције удружења избјеглица Миле Шапић. На скупштину је позван и народни посланик Миодраг Линта који због обавеза у Народној скупштини није могао да буде присутан. Извјештај о раду Удружења пензионера из Хрватске у протеклој 2016. години поднио је предсједник Главног одбора проф. Миле Рајчевић.

Свој рад у 2016.години Удружење је наставило са реализацијом предвиђених активности утврђених на изборној скупштини Удружења, те програма рада и закључака донесеним на прошлогодишњој Скупштини и наставили са активностима потраживања заосталих, неисплаћених пензија и отклањања других спорних питања везаних за права с наслова радног односа и минулог рада који својим грађанима оспорава Република Хрватска. Чињеница је да су пензије стечено и неотуђиво право које спадају међу најзначајније од стечених права и представљају једини извор средстава за живот пензионера.

Овај проблем доспјелих а неисплаћених пензија хрватских пензионера, који су за вријеме грађанског рата у Хрватској били под заштитом, односно контролом снага Уједињених нација, датира од друге половине 1991.године. Сви досадашњи покушаји, да се дође до одрживог и прихватљивог рјешења и пензионери обештете – да им се исплате неисплаћене пензије, остали су безуспјешни. У Хрватској, која је била под заштитом снага УН до егзодуса 1995. године било је 57.500 пензионера.

Удружења пензионера из Хрватске

Према подацима Комерцијалне банке у Београду 54.000 грађана прима пензије из Хрватске. Свима њима је хрватски Мировински фонд једностраном одлуком обуставио исплату пензија одмах почетком оружаних сукоба, односно у другој половини 1991.године. Обустава је трајала док није потписан Споразум о нормализацији односа између СРЈ и РХ 1996. године, а тада су се створили какви такви услови за одлазак у Хрватску и за обнову примања пензија која је почела да тече од 1997.године сукцесивно, али само од дана подношења захтјева, па убудуће. Истовремено је обустављена исплата пензија и корисницима који су пензије остварили у РХ, а који су живјели у СРЈ.

Обустава исплате пензија је извршена чак и у случајевима оних пензионера који су пензије примали преко банковних штедних књижица или поштанских текућих рачуна. Парадокс је ишао дотле да су пензије биле уплаћене на текуће, поштанске или банковне рачуна, а да се послије вршио поврат новца пензионом фонду по његовом налогу, а претходна стања рачуна су се брисала. Има случајева да су хрватски пензионери којима је била обустављена исплата пензија, отишли у треће земље, узели њихово држављанство, затражили ретроактивну исплату пензија и остварили то право. Према процјени Удружења обустављена је 81 пензија по пензионеру. Пензионери, који су избјегли у Србију из Хрватске у току рата 1991.-1995. године примали су аконтацију по уредби Владе Републике Србије до 01.маја 2003.године. Аконтација је износила око 40% од износа пуне пензије. Коначан обрачун и исплата до пуне пензије никад није обрачуната нити исплаћена.

Удружења пензионера из Хрватске 2

У циљу рјешавања проблема доспјелих неисплаћених пензија покренута је иницијатива од стране бившег потпредсједника Владе Србије Јована Кркобабића и Комесаријата за избјеглице и миграције да ресорна министарства Србије и Хрватске именују чланове у експертску радну групу која ће радити на проблему рјешавања доспјелих неисплаћених пензија српских пензионера. Први састанак одржан је у Загребу априла 2011. године. Укупно је одржано десет радних састанaка, међу којима и једна експертска мисија, уз учешће два међународна експерта.

На десетом састанку одржаном 27.11.2013.године договорено је да се изврши измјена и допуна Споразума о социјалном осигурању између СРЈ/РС и РХ, и отклоне лимитирајуће одредбе које спречавају да се дође до рјешења.Тада је договорено да ће хрватска страна понудити рјешење tj.измјене и допуне Споразума и доставити српској радној групи најкасније до почетка фебруара 2014.године. Хрватска није испоштовала договор и радна група се састала тек у јулу 2015.године. Тада је хрватска страна понудила да се измијени формулација, и тамо гдје стоји СРЈ, да пише РС, што је status qvo – стање без промјене, а то је српска делегација одбила.

У свом дугогодишњем раду Удружење је уложилo много труда и рада, предузелo много активности тј. обраћалo се званичницима и институцијама ЕУ, Републике Србије и Републике Хрватске, писалo захтјеве, жалилo се и тражилo да се исплате заостале а неисплаћене пензије и врате одузета, радом стечена права. Резултати нису адекватни уложеном раду, прије свега јер у Хрватској постоји опструкција и помањкање политичке воље. По свим домаћим и међународним законима имовина је неотуђиво право сваког власника. Остварене пензије представљају власништво корисника, а не Хрватског завода за мировинско осигурање.

Удружења пензионера из Хрватске 3

Удружење пензионера одржало је међународни научни скуп – конференцију уз подршку избјегличких кровних удружења Асоцијације и Коалиције и помоћ Комесаријата за избјеглице и миграције Републике Србије 18.маја 2016.године под називом „Отворена питања примене Анекса „Г“ и „Е“ Споразума о сукцесији СФРЈ који се односе на приватну својину и стечена права. Са научног скупа штампан је Зборник са рефератима научних радника – учесника скупа. Зборник ћемо превести на енглески језик уколико добијемо финансијску помоћ, и упутити свим релевантним факторима надлежним за рјешавање ове проблематике од Републике Србије, Републике Хрватске, свим амбасадама до Страсбура.

Око припреме и одржавања научне конференције и приређивања Зборника помагали су, између осталих, проф. др Душко Димитријевић и докторант Радмила Никшић. Учесници научног скупа истакли су потребу покретања скупштинске расправе о примјени Споразума о питањима сукцесије СФРЈ, као и шире јавне расправе поводом регулисања отворених питања реституције и обештећења свих обесправљених физичких и правних лица у контексту приступања Републике Србије Европској Унији.

Претходна хрватска Влада у свом четворогодишњем програму за мандатно раздобље 2011 – 2015.година предвидјела је да ће свим грађанима који су редовно уплаћивали у мировински фонд, а једно вријеме нису примали мировине, размотрити начин обештећења, чиме је признала проблем доспјелих, неисплаћених пензија. Влада је отишла, а нова хрватска Влада у свом програму није поклонила пажњу неисплаћеним пензијама што је њена међународна правна обавеза.

Удружења пензионера из Хрватске 4

Удружење је упутило молбе за разговор и српским институцијама: Министру спољних послова, Предсједници Народне скупштине, Заштитнику грађана, Министру за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Делегацију Удружења примили су заштитник грађана Саша Јанковић са сарадницима, државни секретар министрства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Негoван Станковић, стални представник Владе Србије у мјешовитом комитету за провођење сукцесије проф. др Родољуб Етински, гђа Ружица Банда представица ОЕБС-а… Очекује се и разговор у кабинету премијера Вучића.

Удружење се обратило приговором Међународној организацији рада (МОР-у) у Женеви због кршења Конвенције 48 чији је потписник Хрватска, којом се штите права пензионера миграната. С обзиром да Удружење нема основ за подношење приговора међународним институцијама, то је учинило у њихово име Удружење синдиката пензионера Србије. Међународна организаицја рад је прослиједила приговор Хрватској на изјашњење која је покушала да оспори представку и разлоге изнесене у њој, али је МОР одбио њихово образложење и прихват приговор Удружења. Именована је трочлана комисија која ће предложити рјешење.

Удружења пензионера из Хрватске 5

Представници Удружења обавили су низ разговора са представницима за правну помоћ и ИРЛ ради даље сарадње; учествовали јавним трибинама, сарађивали са представницима Владе РС, Комесаријатом за избјегла и расељена лица; Фондом ПИО, представницима експертског тима, Покрајинским фондом за избјегла, прогнана и интерно расељена лица, Српским народним вијећем из Загреба, Удружењем Срба из Хрватске, Удружењем пензионера општине Стари град, Београд, Савезом пензионера Србије, представницима ЕУ у Београду, ОЕБС-ом, УНХЦР-ом, ХАЦИТ-ом, ВЕРИТАС-ом, СДФ-ом, ресорним министарством Владе, Удружењем пензионера Вуковар, Удружењем несталих и прогнаних лица, Управом за дијаспору и Србе у региону, Коалицијом и Асоцијацијом избјегличких удружења, избјегличким удружењима и др.

Удружење се активно укључило у обиљежавање годишњица страдања српског народа у грађанском рату у Хрватској у вријеме „Бљеска“ и „Олује“, пригодним парастосима и комеморацијама страдања српског народа у РСК, као и обиљежавању пригодних годишњица великих ратова. Чланови Удружења били су присутни у електронским и штампаним средствима јавног информисања, панел дискусијама, ТВ емисијама, научним скуповима..Удружење два пута годишње издаје Билтен којим информише избјегличку и пензионерску јавност о актуелним проблемима. Штампање билтена овиси искључиво о донацијама које донира Комесаријат за избјеглице и миграције. Чланови Удружења организују редовно дежурство радним данима у својим просторијама у ул. Дечанској 8, гдје примају странке и обављају редовну дјелатност.

Удружења пензионера из Хрватске 6

Удружење је одржало 19 сједница Главног одбора са 50 тачака дневног реда и 6 сједница Предсједништва. Приходи Удружења су донације и чланарина, о чему се води редовно и уредно књиговодство са финансијским извјештајима. Значајну пажњу Удружење је посветило излетима и екскурзијама и дружењима својих чланова у природи. Чланови Удружења су обишли значајна мјеста у Србији, културно – историјске споменике и духовна средишта: завичајне музеје, етно – села, галерије, задужбине, манастире, изложбе ликовних умјетника, археолошке локалитете и спомен – подручја, а све под мотом „Упознај Србију да би је више волио“. Удружење организује два пута годишње по 10 дана љетовање у Грчкој 10.6. и 10. 9. по повољним цијенама.

Удружење се искрено захваљује донаторима који су материјално помогли његов рад: Комесаријату за избјегла и расељена лица и миграције, Комерцијалној банци, ОЕБС-у, појединцима и установама, свима појединцима који су се својим учешћем укључили у рад Удружења.

Миле Рајчевић,проф.

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

[inpost_fancy thumb_width=“220″ thumb_height=“220″ post_id=“5027″ thumb_margin_left=“10″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“220″ album_cover_height=“220″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1483474243746″]