Одржана изборна скупштина Удружења резервних војних старјешина и ветерана Српске Крајине у Србији
Препуштени смо сами себи
У Београду је 14. децембра 2018. године одржана Изборна скупштина Удружења резервних војних старјешина и ветерана Српске Крајине у Србији (УРВСВ СКС). У присуству великог броја делегата и гостију истакнути су остварени резултати, анализирани проблеми, потешкоће и пропусти у раду, договорени су наредни циљеви и задаци.
Гости скупштине су били Миодраг Линта, народни посланик у Скупштини Републике Србије и предсједник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону, Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске, Душан Вукојевић Марс, потпредсједник Удружења мирнодопских и ратних војних инвалида Србије, представници пензионера, бораца и других крајишких удружења.
Први задатак Скупштине је био да се изабере ново руководство Удружења – предсједник је др Коста Новаковић, некадашњи помоћник команданта Српске војске Крајине за информисање, вјерска питања, правне послове и односе са међународним организацијама, потпредсједник је Мирко Латиновић, а предсједник Надзорног одбора Срећко Рашковић. У Главном одбору од 17 чланова су бивши официри и подофицири ЈНА и Српске војске Крајине, полицијске старјешине, цивилна лица, војници и полицајци из свих регија Српске Крајине.
Донијета је одлука да се досадашњи назив Удружења прошири одредницом ветерани, ради могућности већег укључивањa бораца.
Истакнута је потреба заштите статуса, права и интереса чланова Удружења која им по закону припадају, при чему се подразумијевају старјешине (војне и полицијске), цивилна лица и војници–полицајци и добровољци, који су учествовали у јединицама ОС СФР Југославије (ЈНА и Територијалне одбране) до 27. априла 1992. године и касније до 10. августа 1995. у Посебним јединицама милиције и Српске војске Крајине на подручју под заштитом Мировних снага УН (УНПРОФОР) сходно Резолуцији Савјета безбједности УН 743 од 21. фебруара 1992. године (Венсов план).
Посебно је наглашена потреба заштите статуса чланова Удружења (старjешина, војника, полицајаца и добровољаца) који се налазе на јавним и тајним листама хрватског правосуђа и који се хапсе без правних аргумената.
Присутни гости на скупштини, а посебно народни посланик Миодраг Линта, подржали су све наведене приједлоге за заштиту права и интереса чланова Удружења, а посебно захтјеве за ангажовање државних органа у заштити од неселективног хапшења, прогона и процесуирања Срба Крајишника без икаквог повода и доказане кривице, осим по принципу националне и вјерске припадности.
– Сви пратимо активности нашег земљака Саве Штрбца који врло професионално биљежи хапшења наших људи на основу хрватских потјерница. Од 2000. године када је отворена канцеларија Интерпола у Загребу до данас, ухапшено је преко 180 Срба. Држава Србија у претходном периоду готово ништа није учинила на заштити тих људи, препуштени су сами себи – рекао је Миодраг Линта и напоменуо колико је то тешка борба јер је кроз разговоре са надлежним институцијама (Тужилаштво за ратне злочине и Министарство правде) увидио да не постоји политичка воља да се тај проблем ријеши.
– Потребно је да држава оснује једну посебну институцију тј. Министарство за Србе у региону или барем Канцеларију која би се свакодневно бавила пружањем помоћи нашим људима који живе у региону, али и пружањем помоћи стотинама хиљада протјераних Срба који нису ријешили своја имовинска, стечена и статусна права. Исто тако потребно је да се оснује Канцеларија за ратне злочине при Министарству правде чији би циљ био да пружи правну и финансијску помоћ нашим људима које процесуира правосуђе Хрватске и БиХ – рекао је Линта.
Линта је истакао да Тужилаштво за ратне злочине мора коначно да почне да процесуира лица која су наредила и починила бројне ратне злочине над српским ратним заробљеницима и цивилима. Он је посебно нагласио да држава не смије да укине члан Закона о надлежности и организацији државних органа у поступку за ратне злочине којим се српском правосуђу даје право да процесуира ратне злочине на простору бивше Југославије.
Душан Вукојевић Марс потпредсједник Удружења мирнодопских и ратних војних инвалида Србије је скренуо пажњу на разједињеност Крајишника.
– Треба да се боље организујемо и кренемо са радом. Била је то наша РСК, била је држава, сплетом несрећних околности лоше вођених политика нашли смо се овдје у Србији. Немојте да нам други пишу истину. Страшно је што морамо да користимо хрватску архиву за доказивање неких података – рекао је Душан Вукојевић Марс и апеловао да сви судионици скупштине буду активни судионици часописа Војни инвалид.
Ријеч је затражио и Милојко Будимир који је на самом почетку свог излагања напоменуо да Удружење резервних војних старјешина и ветерана Српске Крајине у Србији на њега увијек може да рачуна.
– Грешка је што све што радимо и пишемо остаје међу нама. Нисмо успјели да нађемо начин да се дио тих зборника Грађански рат у Хрватској које издајемо, до сада их је било 14, преведе на неке од страних језика, да и други виде то о чему пишемо – рекао је Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске.
На скупштини је подржано организовање стручних расправа, округлих столова и научних скупова на тему из ближе прошлости, посебно из области српско-хрватских односа на просторима бивше југословенске републике – Хрватске. Затим, обиљежавање крсне славе (Огњена Марија – 30. јул), организација пригодних годишњих окупљања чланова Удружења, те остваривање сарадње са сродним организацијама, посебно са Асоцијацијом, Коалицијом, Удружењем Срба из региона, Удружењем Срба из Босанске Крајине, Удружењем пензионера и другим. Учесвовање у раду са Комесаријатом за избјеглице и Канцеларијом за дијаспору МСП, уз могућност кориштења средстава за конкретне пројекте.
Новинар Српског Кола
Драгана Бокун
