Oдржана комеморација на Дјечјем гробљу у Сиску

У организацији Вијећа српске националне мањине Сиска 6.октобра на Дјечјем гробљу у Сиску одржана је комеморација и евоцирано сјећање на дјецу страдалу у усташком логору од августа 1942. до јануара 1943. године. Кроз логор у Сиску, који је носио званичан назив „Прихватилиште за дјецу избјеглица“ и налазио на неколико локација прошло је 6.693 српске дјеце са Козаре, Баније, Кордуна и из Славоније. Она су одвојена од родитеља који су завршили у Јасеновцу или на раду у Њемачкој и Славонији, а била су старости од неколико дана па до 15-ак година. Од болести, хладноће, неисхрањености је умрло или их је на разне начине убијено између 1152 и 1630.

Парастос је уз саслужење пензионисаног сисачког пароха Петра Олуића и актуелног Веселина Ристића служио Владика Славонски Јован.

Од како се одржавају комеморације уназад 15-ак година, данас су први пут присуствовали званични представници државних институција. Сабор је представљао заступник талијанске националне мањине Фурио Радин, а Владу министарка за демографију Нада Мурганић. Комеморацији је међу стотињак окупљених присуствовао конзул Републике Србије у Загребу Ненад Маричић.

„То је за нас значајна и охрабрујућа порука, а истовремено би требала бити и порука свима онима који оваква или слична мјеста настоје негирати, настоје заобилазити и настоје претворити у средство за сукобљавање“ – рекао је проф. др. Милорад Пуповац, саборски заступник и предсједник Српског народног вијећа. У спашавање дјеце из сисачког логора убрзо су се укључиле активисткиње Црвеног крижа те су малишане збрињавали, давали на удомљавање те их након рата спајали с преживјелим родитељима. “Овдје је био по броју жртава највећи и најзлогласнији дјечји логор у Независној Држави Хрватској. Кроз њега је прошло близу 7000 дјеце, а свако треће или четврто дијете у том је логору умрло и овдје је покопано. Ми смо дошли одати почаст тој дјеци, али и захвалност људима из Сиска, Загреба, цијеле Хрватске, активистима Црвеног крста, а прије свега хуманитарки Дијани Будисављевић, који су спашавали дјецу логораше од сигурне смрти, рекао је Пуповац.

Дјеца која су имала срећу да буду ишчупана из логора, смјештана су по загребачким и породицама у хрватском Загорју. Многима је промјењен идентитет. Дио њих се након рата пронашао са преживјелим браћом и сестрама, а дио је до краја живота остао под туђим именима и презименима не сазнавши своје право поријекло.

Боро Ркман