Одржана редовна Сједница Скупштине Удружења војних бескућника Војске Републике Србије
У ГО Нови Београд 10.12. 2019. одржана редова Сједница Скупштине Удружења војних бескућника Републике Србије.
Војни бескућници већ 28 година не могу да остваре своје право на рјешење стамбеног питања. У питању су припадници ЈНА који су се часно и поштено борили, професионално и одговорно су извршавали све своје војне задатке.
Предсједник Удружења Владо Ђукић је изложио Извјештај о раду за период 2018–2019.
Чланови Удружења се налазе у седмој, осмој и деветој деценији живота, али и даље су обесправљени јер немају свој дом.
– Све што смо урадили је заборављено, па и то да се Војска Србије наоружала техником коју смо ми извукли. Обесправили су нас јер су нам одузета стечена права и тако од нас направили војне бескућнике, а као ветеране рата гурнули на маргину живота.
Ђукић је нагласио да они упорно истичу да им је важећим Правилником из 2014. године укинуто стечено право, које су стекли на основу предаје стана, премјештаја у току предислокације јединица и на крају на основу УТС.
– Задњих 10 година број војних бескућника се уопште не смањује. И даље нас је око 2.500 без стана зато што станове дијели Министарство одбране на основу члана 111а Закона о одбрани. Листе су спорне, јер се по правилу на првим мјестима увијек нађу људи који се нису налазили на листама. Листе нису транспарентне тако да ми не знамо ко су ти људи и одакле су дошли.
Ђукић наглашава да су активна војна лица у бољем положају од пензионисаних лица (при подјели станова војни бескућници спадају у групу пензионисаних лица). Такође, и државна станоградња јефтиних станова се показала као лош модел рјешавања стамбеног питања за војне бескућнике. По закону они имају право на такав вид стамбеног збрињавања, али га не могу остварити јер се кредит подиже преко банке Поштанске штедионице чија је пословна политика да се исти мора вратити до навршених 70 година живота.
– Ако се нешто драстично не промијени за нашег живота нећемо добити станове. Војни бескућници који имају службене станове такође се налазе у тешкој ситуацији јер не могу да их преименују у закуп на неодређено вријеме. У посебно тешкој ситуацији су војни бескућници у статусу подстанара, њих не разумије ни Министарство одбране, а ни станодавци.
У протеклих годину дана чланови Удружења су се највише бавили проблемима чланова из Хотела Бристол. О чему смо ми извјештавали у Српском колу. Станарима су искључивали струју, воду, гријање, лифт, имали су проблема са улаcком миграната у Хотел, па су уводили даноноћна дежурства.
– Од 30 наших чланова 10 је издржало једноипогодишње малтретирање и понижавање.
Ђукић се осврнуо и на проблем СРЦ Сурчин гдје постоји проблем са азбестом.
– У овом тренутку од карцинома у СРЦ Сурчин болује преко 10 лица. Инфраструктура насеља је у распаду, а нама не дозвољавају да било шта радимо.
Генерал Новак је нагласио да војни бескућници нису у СР Југославију дошли бјежећи као појединци спашавајући голи живот, него су у ову земљу увели системе ратне технике огромне вриједности.
– 350. рп ПВО послије 8 мјесеци од напуштања Словеније (имали смо око 196 старјешина и око 350 војника), пређених 850.000 километара у маршевским колонама са командом, 4 рд ПВО и ртд, 123 старјешине и 54 војника, комплетном ракетном и другом техником чија је вриједност преко 100 милиона долара, у априлу 1992 је ушао у састав ПВО Београд. Половину 250. ракетне бригаде ПВО одликоване Орденом народног хероја у одбрани од агресије НАТО чинили су дивизиони 350. рп ПВО. Доживјели смо – добро дошла технико, али шта ћете нам ви – рекао је генерал Новак и додао да ниједан војник за тих 8 мјесеци није рањен нити је погинуо.
Сам ртд је сачувао и унио у Србију 350 ракета, вриједност сваке ракете је 80.000 долара, а са пратећом техником и опремом укупно 30 милиона долара. Предислоциране јединице и установе су из Загреба, Скопља, Бихаћа, Задра, Мостара, Тузле, Сплита са свим авионима и осталим техничким средствима, школе и академије из Загреба, Карловца, Пуле, Задра, Рајловца, Сплита, Сарајева…
– Данас одбрамбена способност Р Србије почива на тим системима ратне технике који нису купљени, него смо их ми ВОЈНИ БЕСКУЋНИЦИ очували и како сада ствари стоје донирали, поклонили СР Југославији. Станови у нашем власништву су вишедеценијски дуг државе. У сва три аспекта правном, економском и моралном.
Генерал Љубомир Бајић се сложио са генералом Новаком да је велики допринос војних бескућника за Србију, али и за Републику Српску Крајину и Републику Српску, и да ће он и даље да их подржава и да чини све што је у његовој моћи да ријеше своје стамбено питање.
Народни посланик Миодраг Линта је рекао да је заиста понижавајуће да 2500 породица толико дуго чека да ријеши основно људско право и да се поштују њихова стечена права као што је било договорено почетком деведестеих година.
– Крајње је вријеме да држава, прије свега МО подигне ово питање на највиши државни ниво, да се нађе конкретан начин рјешавања овог проблема у одређеном временском року и да коначно Удружење војних бескућника што је прије могуће престане да постоји. Чинићу све што је у мојој моћи – поручио је Линта.
Балша Божовић је рекао да се са случајем хотела Бристол покренуло питање проблема војних бескућника. Он наводи да је Бристол некада био хотел, а сада су само зидови без струје, гријања, лифта, без услова за живот достојних човјека у 21. вијеку.
– Успјели смо да то ставимо у жижу јавности, да заинтересујемо медије и грађане. Свакодневно сам се виђао са људима из хотела, тамо сам упознао и људе мојих генерација који су се родили тамо, проходали у Бристолу, на крају су се и оженили у том Бристолу без било каквих услова за живот.
– Ви имате право на стан, ви имате своје станове, ви не требате да добијате своје станове. Имате доказ да имате дугорочни или краткорочни закуп станова, али је у питању један систем који не функционише и закон који се не поштује. Био сам прије неколико дана у азбестном насељу. То је сљедећа тема коју ћемо покренути – рекао је Божовић.
– Сигуран сам да има више од 1000 станова који су празни. Знам тачно да у Београду има зграда по 10 или 15 војних станова који се чувају ко зна за кога.
Нада Павићевић је подсјетила да међу војним бескућницима има много удовица.
– Овдје је дијете које је рођено у касарни. Које никада није видјело каду, али је успјела да заврши правни факултет.
Цвијетин Иванчевић, предсједник Комисије за статутарна и правна питања представништва СУБНОР- а Србије, Драган Стојановић бивши војни бескућник, Драго Солдо.
И Драго Солдо се јавио за ријеч, он је један од првих становника СРЦ Сурчин, доселио се тамо октобра 1992. године.
– Ми живимо у азбесту, а у Министарству одбране оспоравају анализе Института Винча. Од када живимо тамо само у двије улице у отприлике 40 станова 10 лица је умрло од карцинома, 16 лица тренутно болује и лијечи се. У СРЦ живи 105 породица, остали станови су углавном празни осим 17 бесправно усељених. Спортски центар је постао двориште за околна мјеста гдје истресају фекалије из приватних септичких јама, довозе шут и отпад.
У Новом Саду има, како је рекао Мирко Латиновић, 252 пензионисана припадника војске МО без икаквог стана. Већина су војни бескућници, лица која су изгубила сву покретну и непикретну имовину.
– Већина њих је у војним објектима, а има оних који су у подстанарском статусу. Ти људи су се селили по 20 пута у различите подстанарске станове за ових 20 година – рекао је Латиновић и додао да су трошкови смјештаја изузетно високи.
Сједници су присуствовали и генерал Чедо Сладоје, представник Заштитника грађана Владимир Милошевић начелник одјељења за хитна поступања,представник СУБНОР-а Слијепчевић, представник Удружења пензионисаних поодофицира Србије Цвијетин Иванчевић, Вељко Мате и Васиљевић Драган (чланови).
За ријеч су се још јављали и Цвијетин Иванчевић, предсједник Комисије за статутарна и правна питања представништва СУБНОР- а Србије и Драган Стојановић бивши војни бескућник.
Текст и фото: Драгана Бокун
