Одржана трећа сjедница Одбора за дијаспору и Србе у региону о жртвама геноцида и Холокаустa

Трећа сjедница Одбора за дијаспору и Србе у региону одржана је у Скупштини Србије у четвртак 6. октобра на тему „Заштита културе сjећања на српске жртве геноцида и жртве Холокауста“. На сједници су били присутни, између осталих, представници најзначајних државних институција; викарни епископ Арсеније у име патријарха Иринеја; представници дипломатског кора; научни и јавни радници из наше земље, Израела, САД, Норвешке и Кеније; представници српске академске дијаспоре, народни посланици и представници неколико десетина избјегличких и завичајних удружења и удружења која се баве истраживањем страдања српског народа. Сjедницу је отворио предсjедник Одбора мр Иван Костић који је истакао да та сjедница представља историјски дан за Дом Народне скупштине, јер ће се говорити о страдањима Срба који су током 20. века били предмет систематског уништавања. Присутне је поздравио потпредсjедник Народне скупштине Верољуб Арсић рекавши да је неопходно да сви дају свој допринос у спречавању прекрајања историјских чињеница о жртвама Другог свjетског рата, јер би то, како је истакао, представљало нови злочин. Арсић је поздравио иницијативу да се заштити култура сjећања на жртве геноцида и Холокауста.

У име Владе Републике Србије скупу се обратио Владимир Божовић, савjетник предсjедника Владе Србије за регионалну сарадњу и односе с верским заједницама. Он је нагласио да Влада активно учествује у заштити културе сjећања на жртве Холокауста и најавио отварање државног меморијалног комплекса, који би био мjесто на коме би, приликом посjета нашој земљи, страни државници полагали вијенце и одавали пошту свим жртвама палим за слободу отаџбине. Он је тако истакао важност усвајања приједлога Декларације о почињеним злочинима у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима. У уводном обраћању генерални секретар предсjедника Републике Србије Недељко Тeњовић рекао је да је предсjедник Томислав Николић својом посjетом Папи Фрањи у Ватикану спречио канонизацију Алојза Степинца и да сви који се боре против заборава жртвава геноцида и Холокауста имају пуну подршку предсjедника. Присутнима се обратио и генерални секретар Министарства спољних послова Србије Вељко Одаловић.

Замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта је, између осталог, рекао да је српски народ у 20. вијеку у неколико ослободилачких и обрамбених ратова претрпио огромне људске губитке. Нажалост, Србија је једина земља у Европи која је толико страдала а још нема Меморијални центар посвећен својим жртвама. Такође, Србија нема цјеловит попис својиих војних и цивилних жртава. Постоје спискови различитих државних комисија али они нису обједињени нити комплетни. Један од стратешких циљева Србије треба да буде да прикупи, систематизује и објави документацију са именима жртава нашег народа. Због тога је потребно да се оснује Меморијални центар српских жртава у 20. вијеку који би се састојао од три дијела: први, споменички комплекс којим би се одалаа почаст српским жртвама и његовала култура сјећања; други, научно-истраживачки центар са библиотеком и архивом гдје би се вршила истраживања, сакупљала грађа, литература и документација везана за страдање и организовали округли столови и научне конференције; трећи, едукативни центар који би имао задатак да кроз изложбене поставке и друге начине упознаје јавност и посјетиоце са страдањем нашег народа. Линта је посебно истакао геноцид који је српски народ доживио у злогласној НДХ. Због тога Србија има националну, цивилизацијску и моралну обавезу да се у Народној скупштини усвоји Декларација о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима. Декларацијом би се, између осталог, дефинисао Дан сјећања на жртве гоноцида; одржавање школског часа на Дан сјећања; захтјевала обнова порушених споменика и спомен плоча из времена Другог свјетског рата и обиљежавање свих мјеста страдања нашег народа.

Присутнима се обратио проф. др Гидеон Грајф, главни историчар Института за Холокауст-Шем Олам из Израела. Том приликом одржана је пројекција потресног филма „Истина о Јасеновцу“. Скупштински Одбор за дијаспору и Србе у региону предвидио је и излагања почасних гостију – историчара и експерата из свијета и српске дијаспоре: др Рабија Кригера, директора Института за Холокауст – Шем Олам из Тел Авива, Кнута Флувика Торесена, историчарa Института за историју из Осла, Норвешка, др Дариа Видојковића, историчара Универзитета у Регенсбургу, српска академска дијаспора Њемачке, Мирка Галаса, српска академска дијаспора Универзитет Удине, Италија, Стивена Ханингтона, оснивача и предсjедника Јединственог свjетског форума за мир, Најроби, Кенија и Драгана Станојевића, предсjедника Скупштине дијаспоре и Срба у региону у техничком мандату. Пристнима су се још обратило неколико народних посланика, бивших логораша и предсједник Удружења „Јадовно 1941“ из Бања Луке Душан Басташић.

На крају сједнице председник Одбора за дијаспору и Србе у региону мр Иван Костић је најавио да ће на једној од наредних сjедница бити размотрена питања која се односе на
оснивање Меморијалног центра, усвајање Декларацијe о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима, увођењe Дана сећања на страдање Срба и увођење симбола који ће подсјећати на страдање Срба.

Информативна служба
Савеза Срба из региона

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

[inpost_fancy thumb_width=“220″ thumb_height=“220″ post_id=“4049″ thumb_margin_left=“10″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“220″ album_cover_height=“220″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1475845697779″]