Oдржана трибина у Београду: Срби треба да се добро информишу о регистрацији имовине у Федерацији БиХ
Скривени потези Сарајева
Постоје скривени потези у Федерацији БиХ (Ф БиХ) како би се Бошњаци домогли српске имовине и то може бити изузетно опасно, али ево ова регистрација имовине је прилика да на најлакши начин решите ово питање, рекао је конзул Босне и Херцеговине у Београду Мирослав Којић на трибини на тему регистрације имовине у БиХ коју је уприличило Удружење Срба Босанске Крајине у Федерацији БиХ одржаној 1. фебруара у Београду.
-Главна књига имовине је у Бечу. У 1. и 2. Свjетском рату многе књиге су уништене, нешто је обновљено, али никада сто посто. Знамо да се у БиХ књиге воде кроз грунт и катастар и увијек је било да је главни земљо-књижни извадак , а катастар је доказ да нешто поседујете. Пoстоје неслагања о томе и сада се ради на обједињавању те две евиденције, рекао је Којић. Он је напоменуо да се регистрациа ради бесплатно. Према речима Којића, члан 64 закона каже која докумeнта требају из основног суда, али у ставу 12 тог члана каже се да су то уговори и наследни листови.
Народни послани и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Народној скупштини Републике Србије Миодраг Линта упозорио је да постоји дискриминација Срба у Ф БиХ што произилази из два начина на које се региструје имовина у БиХ. То је посљедица успjешне апелације, коју је Уставном суду БиХ упутио бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић послије које локалне власти у Републици Српској морају да проналазе и обавјештавају власнике имовине, гдје год били, док Срби у Ф БиХ морају да се уклопе у рокове које у јавним позивима за регистрацију постављају општински судови. Из тога произилази да Срби,„захваљујући“ инертности српског члана Предсједништва БиХ који је морао поступити као и Изетбеговић, морају да се добро информишу како када ће бити расписани јавни позви за њихове катастарске општине.
Линта, који је у више јавних наступа и саопштења на сајту Савеза Срба у региону информисао о регистрацији имовине, упозорава да особа која пропусти да у року, који се даје у јавном позиву, заврши овај посао, не губи право да то учини и послије задатог периода, али тада ће морати да плати око 600 КМ (око 300 евра трошкове тог поступка). Указао је да је врло различита ситуација у Ф БиХ од општине до општине пошто негдjе јавни позив неће бити расписан прије 2020. године (општине Дрвар, Грахово, Гламоч, Петровац, Ливно). Линта је одговарао на питања присутних грађана којима је подијељен по један примjерак најновијег броја „Српског кола“ у коме су објављене табеле из којих се види ситуација по општинама око регистрације имовине. Према тим подацима, од 1800 катастaрских општина катастaр некретнина је проглашен у око 340 и он се преузима у нову земљишну књигу.
-Тако,на примјер, неће бити јавног позива у већини катастарских општина у општини Сански Мост гдје ће се преузети катастар некретнина у нову земљишну књигу, а и у осталим општинама од тих 340 неће бити јавног позива него само провjера. Федерална управа за геодетскe и имовинскo-правне послове расписала је у претходном перидоу јавне позиве за 222 катастрске општине, за шта се процес завршава 2020. године. Од тада ће то започети процес јавних позива за осталих 1.400 катастарских општина што ће трајати пет и више година, рекао је Линта. Он је посебно нагласио да рјешење о насљеђиванју српских судова валидно и у општинама Ф БиХ, а упозорио је и на замке у Закону о државини које могу Србе коштати губитка имовине.
-Ако неко обрађује земљу Србина десет година и Србин зна за то и не буни се против тога, Бошњак може да дође са два свједока и земљу припише себи. Још чешће, ако ту земљу обрађује 20 година, а да Србин за то не зна и не појављује се на свом посједу, суд може да донесе одлуку да та земља припадне томе који је обрађује. Дакле, сваки Србин треба да тражи од суда да се Бошњак уклони са његовог посједа, а ако овај одбија , довољна је тужба општинском суду. Такође, према Закону о стварним правима, ако неко направи кућу на моме посједу, онда може тражити у суду да се изврши процјена и ако је кућа вреднија од земљишта односно плаца неки Бошњак или Хрват ми исплаћује вриједност земље која је била прије градње објекта, а то је обично нереално мала сума, објаснио је Линта.
Председник Удружења Срба босанске Крајине у Ф БиХ Драган Дивјак је за Српско коло изјавио да су дефинисани закључци трибине коју је организовало ово удружење гдjе је на првом мjесту проблематика регистрације имовине. О томе би према ријечима Дивјака требало организовати трибине по цијелој Србији јер свуда има оних којих се то тиче било лично или да имају некога у ближем или даљем сродству. Затим, ту је питање масовности, одзива на предстојеће изборе у БиХ и у оквиру тога питање заједничке листе како се српско гласачко тијело у Федерацији БиХ не би цијепало.
-Врло је битно да имао концентрацију свих опција, поготово тамо гдје су Срби мањина, нагласио је Дивјак.
Требало би, додаје предсједник удружења које окупља представнике девет крајишких општина у Ф БиХ, посебну пажњу поклонити побољшању путних комуникација. Дивјак је указао на једну проблематичну тачку.
-Вјерујем да би асфалтирање пута од Хашана, преко Мајкић Јапре до Лушци Паланке привукло један број повратника у тај крај, каже Дивјак који додаје да је један од проблема у погледу дjеловања Удружења непостојање неког простора, канцеларије из које би се планирале и коoрдинирале активности. Takoђе, из те канцеларије би дjеловао савjет састављен од најстручнијих лица гдје би заинтерeсовани земљаци могли добити информације за остваривање права и одакле би се пратило како се та права остварују односно у погледу српског језика или лијечења у Ф БиХ.
Д. Башовић
(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)
