Одржано 11. Банијско вече у Новом Саду

Банијско вече 11. по реду, традиционално је одржано прве суботе у децембру, односно ове године то је био 7. децембар. Овом приликом се у Ресторану Рибарац у Новом Саду окупило око 400 земљака поријеклом са Баније који су вече посветили дружењу, сјећањима на завичај, игри и пјесми. На самом улазу у ресторан госте су дочекивала дјеца у народним ношњама са хлебом, сољу и ракијом, како то обичаји налажу. На ово значајно вече дошли су земљаци поријеклом са Баније који сада живе у Новом Сад, Београду, Руми и низа других мјеста у Србији, али и земљаци из Глине и Петриње.

Од предсједника Завичајног удружења “Банија“ Милана Радојчића сазнали смо да су активности удружења усмјерене на очување традиције, обичаја и културе са Баније, али и преношење свега наведеног на омладину у чему имају све више успјеха. Удружење је било активно током читаве године, а као најзначајније активности Радојчић је издвојио учешће на Сајму завичаја, организовање путовања у Јасеновац и манастир Комоговину заједно са Завичајним удружењем “Банија“ из Суботице, као и окупљање на Стражилову гдје су се позиву одазвали привредници пореклом са Баније.
Милан Половина, предсједник Управног одбора удружења Банијаца Нови Сад објаснио нам је да је наведено удружење основано као пододбор Завичајног удружења пријатеља и потомака Баније из Београда:
– Пошто у Војводини нисмо могли функционисати у саставу удружења из Београда, морали смо да се исчланимо из тог удружења и да се овде региструјемо. Али смо између нашег удружења и удружења у Београду направили споразум о заједничкој сарадњи. Београдско удружење је основано 2007. године, а одбор у Новом Саду је основан 2008. године. Ми смо се пререгистровали 2017. године и од тада дјелујемо као самостално удружење.
Један од циљева удружења је да се традиција, обичаји и кулура преносе младим нараштајима што се све успјешније спроводи и удружење се полако подмлађује. Све више је омладине која је заинтересована и све активније се укључује у рад удружења, истакао је Милан Половина.

Сам почетак програма и дружења обиљежио је говор организатора вечери Милана Половине који је поздравио све пристуне земљаке и госте и позвао Предсједника Скупштине Града Новог Сада Здравка Јелушића да се обрати:
– Драге Банијке и Банијци морам да се захвалим свима вама што сте долазећи у овај град и доносећи своје обичаје и културу унапредили Нови Сад и довели га на тај ниво да је Нови Сад 2021. године Европска престоница културе. Вјерујте да сте својим обичајима и културом допринијели томе. Чувајте то што радите вечарас, чувајте своју културу, своје успомене на Банију и наставите да волите Банију.

На позив Милана Половине, присутнима се обратио директор Фонда за пружање помоћи избјеглим, прогнаним и расељеним лицима АП Војводине Душко Ћутило:
– Хвала вам на позиву, част ми је да вечерас будем са вама. Покрајински Фонд је у претходном периоду успоставио изузетну сарадњу са вашим удружењем, сарађивали смо у неколико заједничких пројеката. Ваше удружење се на прави начин презентовало на нашем првом Сајму завичаја, а вјерујем да ћете и 22.02.2020. године онако како ви то знате презентовати Банију.

Душко Ћутило је истакао да је значај одржавања оваквих скупова управо у томе да се људи окупе, да разговарају и покушају кроз дружење, пјесму и игру да сачувају успомене на свој завичај, културу и обичаје. Удружењу је пожелио много успјеха у даљем раду и додао да ће Фонд наставити да подржава њихове активности.
Након говора Душка Ћутила, услиједила је додјела Захвалнице за претходни опстанак и развој удружења коју је, према одлуци Управног одбора, Станку Љубичићу додјелио предсједник удружења Милан Радојчић.

Након обраћања домаћина и гостију, наступио је пјесник са Баније Мића Јелић – Грновић, као и Културно-умјетничко друштво Вила из Новог Сада.

Гости су се потом могли опустити и провеселити уз крајишку групу “Момо и Додир“. Прво су одсвирали коло које је знано свим Банијцима и играле су га све генерације. Одједном подијум за игру је био препун земљака који су се ухватили у коло. Овакве манифестације доприносе како очувању традиције, културе и обичаја, тако и његовању међусобних односа људи које повезује једна нит – завичај.