Одржано књижевно вече посвећено пуковнику и књижевнику Миленку Аврамовићу

Књижевно вече посвећено стваралаштву Миленка Аврамовића одржано је 1. фебруара 2018. године, у великој сали општине Нови Београд, у организацији Завичајног удружења Бирач-Дрина, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији и општине Нови Београд.

У име домаћина присутне су поздравиле Весна Вуковић, секретар Завичајног удружења Бирач-Дрина, и Тања Јанковић, кћерка Миленка Аврамовића.

Пред више стотина окупљених поштовалаца лика и дјела изненада преминулог Аврамовића, пуковника Војске Републике Српске и аутора више књига о страдању Срба у Републици Српској, говорили су Дарко Младић, син генерала Ратка Младића, пјесникиња Ранка Срдић-Милић, Мићо Грубор, генерал Војске Републике Српске у пензији, и књижевница Љиљана Булатовић.

Скуп је отворен пјесмом „Дрино водо“ и животним мотом Аврамовића „Све величине овог свијета не вриједе колико један прави пријатељ“, а како је поносно нагласила кћерка  истакнутог књижевника, „ове вечери у сали окупило се много правих пријатеља њеног оца“, којима се захвалила што су увеличали скуп.



На самом почетку направљен је биографски увод у живот и дјело Миленка Аврамовића који је рођен 1959. године у селу Вуковићи, општина Милићи (РС), а изненада преминуо у марту 2016.године у Београду.

„Био је борац за истину и правду, а његова дијела су остала да живе и послије његове смрти. Човјек, који је иза себе оставио дубок траг у књижевном стваралаштву као и раду на очувању традиције „прекодринских“ Срба, описао је у својим романима значај ријеке Дрине у повезаности између двије српске земље. Аврамовић је био један од оснивача и дугогодишњи предсједник Завичајног удружења Бирач Дрина. Био је активни учесник рата у БиХ од 1992. до 1995. године. Иза себе је оставио супругу Смиљану, кћерку Тању и унуке Ану и Николу. Круна његовог књижевног стваралаштва је одликовање „Заслуга за народ“ које му је 2016.године уручио лично председник Републике Српске Милорад Додик. Аутор је шест романа: Одложено вјенчање Први и Други дио, Љубав у загрљају смрти, Стијена љубави, Мајка и Бићу дио тебе. Најзапаженији, роман „Мајка“ представља једно од најпотреснијих свједочења о херојској борби Срба у БиХ и стварању Републике Српске, испричано кроз исповијести мајки са три или више синова које су у стварању Републике Српске дале највише што су могле – своју дјецу. Тамо гдје су многи застали, скинувши са себе ратничке униформе, закопали или сложили у ормаре бојно оружје, пуковник Миленко Аврамовић је са новом муницијом – својим романима, искорачио високо подигнутог чела и широког срца да његује бригу и исконско поштовање и понос српског народа“, речено је на промоцији.

Генерал Мићо Грубор, говорио је о Аврамовићу као ратном другу сјећајући се „са колико је радости и енергије доживљавао успјехе, а са колико је болних емоција доживљавао неуспјехе или жртве својих бораца, што је ријеткост за старјешине његове животне доби у то вријеме“.

„Развијао се Миленко и,захваљујући успјесима у многим борбеним задацима током чеворогодишњег ратовања, доспио је и до чина најмлађег пуковника Војске Републике Српске. Није ме изненадио када је једног дана двадесетак година после рата, затражио да прочитам рукопис његовог романа “Мајка“ и да дам своје мишљење о  истом. Са задовољством сам предлог прихватио и после тога путовао сам са Миленком и екипом промотера по многим градовима Србије и Српске и тамо говорио о његовим романима“, испричао је Грубор.

„Миленкова породица и његови пријатељи из младости памтиће га на свој начин, литерате и удружења књижевника вредноваће и третирати његово списатељско дјело на њихов начин, а нама, његовим ратним друговима на челу са генералом Ратком Младићем преостаје да гајимо успомену на витешки лик ратника, племенитог, моралног, интелигентног и високо образованог човјека и да му будемо захвални за све што је учинио у рату као одговорни старјешина и после рата као веома плодан и успјешан писац“, закључио је Грубор.

Љиљана Булатовић, књижевница и Аврамовићева колегиница по перу, рекла је да је Аврамовић направио јуначко дјело за српски народ писајући о мајкама и окупивши толики број мајки у своја дијела.

„У данашње вријеме када је манипулација са мајком најстрашнија манипулација „Мајки Сребренице“, српске мајке се разликују. Ми смо Коло српских сестара, и у то коло примамо све добронамјерне и честите. Данас овде имамо Смиљану, Тањину мајку и Миленкову супругу којој је он оставио да настави и његује темеље породице, и сигурна сам да би био поносан да је са нама“, истакла је Љиљана, и овом приликом подијелила са присутнима да се лично заложила да Република Српска установи награду која ће се сваке године додјељивати за литературу писану на тему „Мајка из ратног времена“ нагласивши да нам као друштву „недостаје тога“.

Ранка Срдић Милић, пјесникиња и Аврамовићева дугогодишња пријатељица и сарадница изнијела је лична запажања о његовом литерарном домету базирајући се на два последња романа која погађају ратну и поратну тематику ближе прошлости, роман „Мајка“ и „Бићу део тебе“.

„Романи су пуни мотивских преплета и радњи, истовремено, на пример у роману „Мајка“ видимо судбине кроз шест различитих паралелних радњи, а које су вођене из једног извора у један увир, а центар свега је српска породица. Над свим написаним у његовим завештањима, надвија се слобода за којом и сам аутор чезне. Љубав је средиште у свим књигама, и ријетко који књижевни стваралац Миленку може прићи кад је емоција у питању“, рекла је Ранка.

Цитирајући Андрића који је рекао да покојници немају другог завичаја до нашег сјећања на њих, пјесникиња Ранка Срдић Милић истакла је да „Аврамовић има и даље свој Бирач и своју Дрину и све нас овдје, његове пријатеље“.



Дарко Младић, син генерала Ратка Младића, изразио је захвалност покојном Аврамовићу на томе што је учествујући у промоцијама његових романа, изашао из изолације у којој је једно вријеме био због породичне ситуације.

„Моја прва јавна обраћања су настала захваљујући њему. У разговорима у којима ми је испричао да генерала Младића доживљава као оца, нас двојица смо схватили да смо браћа, и тако сам и остале Раткове саборце почео да посматрам као браћу. Миленко је мог оца описао као симбол страдања српског официра у рату у коме је ваљало заштити народ да му се не понови геноцид из претходних ратова. Данас видимо да се жртве из Другог Свјетског рата, или из ратова деведесетих покушавају претворити и приказати као злочинци. Ја сам у његовим књигама видио један историјски процес који је приказао на умјетнички начин. Процес који и данас траје, и сви смо сједоци. Говорећи о стварним догађајима и описујући живот и судбине својих сабораца, пријатеља, своје земље и народа, он, скромно, као и сви припадници ВРС, никада није истицао своју жртву српског официра“, објаснио је Дарко нагласивши да је Аврамовић био велики књижевник, ратник, официр, отац, муж, пријатељ, али прије свега велики човјек.

На крају вечери Тања Јанковић, кћерка Миленка Аврамовића, позвала је све окупљене да и даље причају о Миленку и његовим књигама, да се не заборави.

„Јако сам поносна што је управо он мој отац. Миленко је био човјек који је ширио и даље шири љубав међу нама и зато бих његовим животним мотом жељела да завршим ову промоцију: Љубав надокнађује све, али ништа не може надокнадити љубав“, поручила је Тања.

Међу гостима на промоцији био је присутан велики број генерала и официра ВРС и Србије, породица, предсједник и потпредсједник Завичајног удружења Бирач Дрина, Драго Ашћерић и Цвијетин Ђукановић, као и остали чланови Управног и надзорног одбора Удружења, Борислав Максимовић из Представништва РС у Србији, Миодраг Линта, народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона, Снежана Вељо предсједница КУД-а Ћирило и Методије, Милан Томичевић Мунгос, један од јунака описаних у Аврамовићевим романима и бројни други пријатељи и поштоваоци лика и дјела Миленка Аврамовића.

Током вечери одломке из Аврамовићевих дјела казивали су чланови Културно-умјетничког друштва „Ћирило и Методије“ из Бусија, а својим рецитацијама програм су обогатили Гојко Шашић и Јелена Марковић.

Након програма приређен је пригодан коктел и дружење.

Информативна служба
Савеза Срба из региона

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)

Нема коментара

Напишите коментар