Одржано шесто годишње дружење становника Биљана Горњих у Батајници

Традиционално шесто годишње дружење некадашњих мјештана села Биљане Горње које се налази код Бенковца у Хрватској одржано је 29.септембра у ресторану “Džo” у Батајници. Више од 150 пријатеља, родбине и бивших комшија који су у ове крајеве дошли махом 90-их година, након протјеривања са својих огњишта самоиницијативно се окупљају од 2012.године, а дружењу претходи одржавање парастоса свим преминулим људима из овог села.

Како је рекао домаћин скупа, Марко Дукић који ту улогу има од првог оваквог дружења, ове године парастос је служен за 16 људи, па се тиме и број на дружењу смањио.

“Њихове уже породице и ближа родбина нису дошли на други дио скупа. Обично овдје се окупи око 200 људи гдје се видимо и дружимо уз наше игре и пјесме нашег краја- традиоционалне крајишке. Циљ нам је да младе привучемо, да се и они науче обичајима њихових родитеља. Много је наше дјеце рођено 90-их у егзодусу, па желимо да им пренесемо нашу традицију и културу својих предака”, нагласио је Дукић и додао да има жељу да се број придутних људи из године у годину повећава и искористио прилику и да позове земљаке који су или из Биљана Горњих или из околних мјеста да се у већем броју одазову следеће године. Говорећи о родном селу са носталгијом и сетом у гласу Дукић је објаснио да данас у Биљанама Горњим има тек четрдесетак старијих људи који су се вратили.

“Некада је ту било око 800 стсновника, 181 кућа. Сада само преко љета село оживи. Долазе из Србије, Европе, Америке, Канаде, Аустралије… највећа су окупљања у селу за Велику Госпојину и за Светог Илију. Такође село има велику предност што је обала карипског мора удаљена само 6 километара”, истакао је Дукић.

Биљане Горње је село у Равним котарима, између Задра и Бенковца, у сјеверној Далмацији у Хрватској. Село је кроз читаву историју било насељено искључиво српским становништвом, и до рата у Хрватској је важило за једно од богатијих и напреднијих села котарског региона. Биљане Горње је, као и сва бенковачка регија, прикључено Републици Српској Крајини 1991. године. Након етничког чишћења у операцији Олуја, село је опустјело.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић

Нема коментара

Напишите коментар