Округли сто о злочиначкој акцији Олуја: Срби у Хрватској били су препуштени сами себи

У организацији Културне заједнице Крајине (КЗК)  у просторијама УРВМИ на Савском тргу  3. aвгуста одржан је округли сто под називом Могло је бити и другачије гдје се раправљало о паду Крајине.

 

ЛИЧИНА: Опструисано формирање Комисије за равноправност народа


Ратко Личина предсједник Владе РСК у изгнанству подсјетио је да су се хрватске странке основале већ 1989. године, док су Срби по том питању каснили.

– 30. маја 1990. године конституисани су сви одбори, али једино није изабрана Комисија за равноправност народа и народности. Срби у Хрватској су до новог устава били конститутиван народ. Није постојао посебан клуб Срба, али је постојала Комисија за равноправност и сваки акт који је улазио у саборску процедуру морао је добити потврду Комисије  – рекао је Личина.

Он је објаснио да је полиција добила нове симболе који подсјећају на усташке.

– У Србу се 25. јула формира Српско национално вијеће, а пет мјесеци касније, 25. децембра проглашен је Устав по коме Срби нису више народ већ национална мањина. Хрватска тражи иступање из СФРЈ, док се народ на подручју новоформиране САО Крајине одлучује за останак у СФРЈ. Недуго затим се формира и Републике Српска Крајина. Тражи се мировно рјешење, обје стране прихватају Венсов план након чега долазе мировне стране – рекао је Личина.

Венсов план је био тако осмишљен да спроведе прекид ватре дозвољавајући повратак избјеглица и стварајући повољне услове за преговоре о сталном политичком рјешењу сукоба који је настао услијед распада Југославије.

– Обавеза мировне заједнице је била да реагује на било какво кршење Венсовог плана што она није чинила. До потписивања Венсовог плана Хрватска је била пред поразом. Након тога креће српска дефанзива. Хрвати понешто заузму, за кршење споразума не буду кажњени и долази до постепеног губитка територија. То је био јасан сигнал Хрватима да не морају да поштују Венсов план. Тако су се догодили у јануару 1993. Масленица, послије тога Медачки џеп, Бљесак, Западна Славонија и на крају Олуја – закључио је Личина.

 

ЛИНТА: Туђман амнестирао усташке злочине


Миодраг Линта предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије наводи да је српски народ  имао легитимно право да се политички организује, али је то урадио касно.

– Стратешки циљ ХДЗ-а и Фрање Туђмана дефинисан је на Сабору ХДЗ фебруара 1990, два мјесеца уочи првих вишестраначких избора. Тада је  Туђман рекао да НДХ није била само квислишка творевина  и фашистички злочин, већ и израз историјских тежњи хрватског народа за својом државом . Туђман је тако амнестирао геноцид над  српским народом у  НДХ и поручио Србима да ће им се дешавати исте или сличне ствари као и за вријеме Другог свјетског рата – рекао је Линта.

Он је нагласио да се у јавности мора  непрестано демантовати безочна лаж хрватских политичара и хрватских интелектуалаца која је дефинисана Декларацијом о Домовинском рату из 2000. године да су Србија и ЈНА и Крајишки Срби извршили агресију на Хрватску, а да је Хрватска тобоже била жртва агресије и водила ослободилачки рат.  Права истина је да је проусташки режим Фрање Туђмана  извршио агресију на крајишке Србе с циљем стварања етнички чисте хрватске државе.

– Српски народ је доживио катастрофу 1995. и режим Слободана Милошевића није учинио оно што је могао и морао, а то је  да се активније политички и дипломатски, ако треба и војно, бори за свој народ – рекао је Линта.

– Поред недовољне подршке власти Слободана Милошевића мора се у виду имати и чињеница да су западне силе, слично као и данас, водиле политику двоструких стандарда по којима су Срби злочиначка страна, а Хрвати, Албанци и Бошњаци жртве – закључио је Линта.

 

НОВАКОВИЋ: Вод и одјељење нису фукционисали, а то је основ сваке војске


Пуковник у пензији др Коста Новаковић, некадашњи помоћник команданта Српске војске Крајине за информисање, вјерска питања, правна питања и односе са јавношћу  рекао је да се Хрватска 1991. године вратила 50 година уназад.

– Створен је исти амбијент као 1941. године, страх да се не понови геноцид из НДХ приморао је Србе да се супротставе и организују – рекао је Новаковић. Он је био члан 9. Книнског корпуса, па је објаснио и начин како је стварана војска РСК.

– Најприје смо били у саставу ЈНА. Паралелно смо стварали Територијалну одбрану. Поштујући Венсов план Територијална одбрана је вратила наоружање, да би потом била створена милиција – рекао је Новаковић указујући на апсурд 1992. године када РСК има војску, посебне јединице милиције, али нема наоружање.

– Повлачење ЈНА је било увод у крајишку трагедију. Након  страдања на Миљевачком платоу и Медачком џепу тек 16. октобра 1992. године доноси се одлука да се створи војска. Након напада на Масленицу војска се ствара 22. јануара 1993. године – рекао је Новаковић констатујући  да је српска војска Крајине читаво вријеме ратовања била у изградњи.

– Много је било проблема у организационој структури. Нисмо имали довољно људи. Вод и одјељење нису функционисали, а то је основ сваке војне организације  – закључио је Новаковић.

 

СЕКУЛИЋ: У Хагу сам видио транскрипте који потврђују да су Крајишници били отписани


Генерал Милисав Секулић сматра да Српска војска Крајине каква год да је била није могла ништа да уради 4. августа 1995. године када је извршен напад од вишеструко бројнијих снага.

– РСК се бранила са 26.000 војника, а према мојим сазнањима из Хага Туђман је наредио напад у коме је учествовало 215.000 хиљада хрватских војника – рекао је Секулић.

Он је објаснио да је као екесперт пет година провео у Хагу, а да му је за то вријеме кроз руке прошло око 8.000 докумената, међу њима су били и транскрипти разговора који су се одвијали између Милошевића и Перишића, затим Перишића и Черекетића.  Према његовим ријечима, управо ти документи свједоче да је постојао став да се Војска Југославије не ангажује и да Војска Крајине не смије да пружа отпор.

– Цијела Србија је требала да брани Крајину, јер тиме брани и свој образ, али од тога се одустало – рекао је Секулић.

 

ЏОН БОСНИЋ: Србима нема спаса док год постоји подјела на партизане и четнике


Као један од свједока дешавања у Крајини, и у Србији по доласку прогнаних из Олује на округом столу је говорио канадски новинар српског поријекла Џон Боснић.

– Више од 50 година комунистичке диктатуре довело је до губљења идентитета српског народа. Један од највећих комунистичких циљева је био да подијели Србе – рекао је Боснић.

Боснић сматра да власт у Србији треба активније да ради на пружању помоћи Крајишницима у виду повратка имовине у Хрватској.

– Питам се зашто српске власти и даље не траже активно од ЕУ реституцију и репарацију за излазак Срба из Крајине. Зашто наша Влада не тражи као први услов за било коју причу везану за улазак Србије у Европску унију да Хрвати врате Србима власништво над имовином, обезбједе да користе своја права и да се осјећају сигурно у РХ – запитао се Боснић.

Он сматра да Србија пред међународном јавношћу треба да се бори против негативне пропаганде.

– Битке између четника и комуниста су погубне за слогу српског народа. Потребно је да се уједине и љевичари и десничари и заједничким дјеловањем поправе међународни имиџ Србије и њеног народа – рекао је Боснић.

 

БАЊАЦ: Нема краја српским подјелама


Проф. др Душан Бањац је истакао да су Срби одувијек били прва брана ка Истоку и православљу и да је то био разлог због кога су многи непријатељи сматрали да Србе треба раселити.

Он се осврнуо и на данашњицу.

– Послије Хрватске и Босне на ред долази Косово, затима Санџак, Војводина. Наша грешка је што смо дозволили диобу Срба – рекао је Бањац.

 

ГРАОВАЦ: Нема разумијевања без међусобног суочавања


Докторант Економског факултета из Суботице Саша Граовац  рекао је да је најбитнија ствар за Србе и Хрвате да се међусобно суоче.

– Само тако можемо да градимо бољу заједничку будућност. Морамо да говоримо о ономе шта се десило, ономе шта се сада дешава јер ни данас Срби у Хрватској не живе ништа боље – навео је Граовац.

Домаћин овог скупа и први човјек КЗК Жељко Кукић изразио је жаљење што скуп није бројнији иако су организатори позив упутили на више од 250 адреса. Можда управо одавно већ уврежена српска инертност даје одговоре на многа питања.

На крају огруглог стола закључено је да се и трагедија Крајишника не смије заташкавати, већ да се морају расвијетлити догађаји који су довели до протјеривања Срба из Хрватске и непрестано понављати истина како пред домаћом тако и пред међународном јавношћу.

Текст и фото: Драгана Бокун

Нема коментара

Напишите коментар