Окупили се земљаци из Биовичиног села, Модриног Села, Колашца, Нунића и Вукше

Некадашњи мјештани пет села општине Кистање, Биовичино Село, Модрино Село, Колашац,Нунић, и Вукше који су у завичају дијелили и добро и зло, а сада раштркани по цијелом свијету окупили су се у ресторану Џо у Батајници 19. јуна. Скуп је требало да се одржи 10. априла, али је одгођен због проглашења ванредног стања услијед епидемије корона вируса.

Једна од организатора Јагода Милијаш, која је већи дио вечери провела у нородној ношњи, нам је рекла да се идеја родила негдје у јануару, и одмах су почели са припремама. Нису очекивали толики одзив људи, какав је био, а да није короне било би их још више.

– Рачунали смо из сваког села око 50, и то би било око 250 људи. Међутим, у једном тренутку, прије короне, нисмо имали више карата. Било нас је 268. Моје село, Модрино Село,  је било најбројније, иако је најмање.

Некада су расли једни уз друге, а сада неке људе није видјела преко 20 година.

– Наша дјеца се не познају, а многи су рођаци. То нам је био циљ, да се скупимо, евоцирамо успомене, заједно провеселимо, а наша дјеца да се упознају.

Посебно су срећни што се није догодио ниједан инцидент, и што након више од двије недјеље нико није заражен корона вирусом.

– Пјевало се, плесало, наредних дана су нам се људи јављали пуни предивних утисака и изузетно сам срећна због тога.

Представили су књигу Андреане Дворнић, Људи од воде. Дворнићева је до сада издала три књиге, четврта је у припреми.

Госте су забављали Тромеђа No 1 и Марко Мацура – Мали Мрав.

 

Поред Јагоде Милијаш организатори су били и Рајко Шуша – Колашац, Горко Корлат, Србољуб Опачић – Биовичино Село, Жељко Марчинко – Нунић, Огњен Ћук је био задужен за младе.

Спонзори за вече били су  браћа Шуша Дарко и Радослав из Колашца, из Модриног Села Саша Ковачевић и Деспот Момчило.

Подијељено је и 40 томбола.

А за јагњеће и прасеће печење био је задужен Жељко Ковачевић.

На вечери су прикупљана средства за Цркву Петра и Павла која се налази Павла у Биовичином Селу, и изузетно је важна за Епархију далматинску. Саграђена је 1524. године, а обнављана је 1710. и 1881. године кад је и сазидан звоник. Уздужна је грађевина са звоником, кулом која је ситуирана уз западну фасаду. У унутрашњости има два масивна правоугаона пиластра који дијеле олтарни простор од брода цркве. Има иконостас који је комбинован од старијих и новијих икона, са познатим „Бусановићевим дверима“.

На плочи на звонику пише “Сазидан би овај звоник при архиреју Стефану, настојањем дусепопечитеља Јеромонаха Јустина трошком парохијана Петрове Цркве”. Код Цркве је Поп Петар Јагодић Куридџа покренуо “Буковачку буну” 1704. године, познату у народу као Куриџина буна.

За цркву су прву уплату дали породица Ђурић из Великог Зворника, а Ненад Шуша из Колашца је донирао највећи износ, донирали су и зетови Мирка Шуше.

– У наредном периоду треба да се договоримо са нашим свштеником Немањом Благојевићем шта је најважније да се обнови са средствима која смо прикупили.

Мјештани ових села, које окупља Црква Светог Петра и Павла се сваке године окупљају за Петровдан на литургији у цркви.

–  Вече прије Петровдана смо у Биовичином  Селу на фешти. И на Бадње вече се окупљамо у дворишту цркве, када се пали Бадњак – рекла нам је Милијашева.

Ко жели да помоге у обнови цркве може да се јави Јагоди Милијаш на број телефона 064 164 8040 или мејл jagoda.milijas@gmail.com

Новинар Српског кола

Драгана Бокун

Нема коментара

Напишите коментар