АКТУЕЛНО:

ОСМО КАЛИНОВАЧКО СИЈЕЛО У БЕОГРАДУ: Вече сјећања на генерала Младића

Додајте ССР као преферирани извор и видите наше вести на врху Гугле претраге.

Додај

У београдском хотелу „Мајдан“ синоћ, 17. октобра 2026. године, одржано је осмо Калиновачко сијело у организацији Завичајног удружења Калиновик у Београду. Сабор који за Калиновчане и њихове пријатеље увијек има јубиларни карактер окупио је више од 150 земљака и драгих гостију из Београда, Бање Луке, Сарајева, Требиња, Вршца, Новог Сада, Суботице и других крајева. Сијело је протекло у духу саборности, поштовања традиције и сјећања на генерала Ратка Младића, а међу присутнима је била и породица преминулог генерала.

Сјећање на генерала

Програм је отворен благословом проте Милорада Остојића, дугогодишњег пароха у Калиновику који је 20 година службовао у овом крају. Уз молитву „Оче наш“, прота Остојић се обратио окупљенима, нагласивши своју моралну обавезу и дужност да подигне чашу за покој душе генерала Ратка Младића.

― Генерал Младић је, као некада Карађорђе у Србији, подигао народ у Босни и Херцеговини и носи огромне заслуге за стварање Републике Српске. По нашем старом српском и херцеговачком обичају, подигнимо чашу за рај и покој нашег брата Ратка, као да се налазимо у његовим Божановићима, на гробљу његових предака у Кутима у Калиновику. Вјечна му памјат, блажен му рај и покој, Бог му душу прости и помилује ― поручио је прота Остојић.

Након благослова, присутнима се обратио предсједник Завичајног удружења Калиновик у Београду, пензионисани пуковник пилот Спасоје Ђого. Изразио је дубоку захвалност свима који су дошли, а посебно гостима који су допутовали изван Београда – из Бање Луке, Сарајева, Требиња и Вршца. Посебан поздрав упутио је најмлађим учесницима поручивши им да гледају како старији чувају обичаје те да једнога дана наставе и унаприједе њихов рад.

Ђого је пренио поздраве из Калиновика, али је напоменуо да овога пута нису дошли гости из самог завичаја, укључујући и званичнике општине на челу са начелником Радомиром Сладојем.

Говорећи о генералу Младићу, Ђого је нагласио да се сијело први пут одржава без његовог јављања.

― Ово је прво сијело које обиљежавамо без нашег команданта, нашег хероја и вође. Није он ни досад сједио овдје с нама, али је увијек био присутан – бодрили смо ми њега, бодрио је он нас, слали смо му слике, а неколико пута се и директно укључивао. Тачно прије 51 дан генерал је отишао на небо. Он није умро, отишао је међу Лазара, Милоша, Обилиће, Синђелиће, Југовиће и Степу, међу 24.000 хероја који су дали живот за Републику Српску.

Подсјетио је и на чувену изреку „Херцеговина цио свијет насели, ал’ себе не расели“, истакавши да Калиновчана има свуда, али да су, гдје год се појаве, међу првима у науци, музици, спорту и перу. Подсјетио је и да се Калиновик одужио цијелом српству, те да је прије тачно 20 дана у Калиновику откривен споменик који је освјештао епископ захумско-херцеговачки Димитрије. На том споменику уписана су 473 имена погинулих бораца и жртава од Невесињске пушке, Првог и Другог свјетског рата, па до одбрамбено-отаџбинског рата. Споменик носи име „Споменик помирења, покајања и опроста“, јер страдалнике нису дијелили по идеологији.

Ријеч породице

У име породице обратио се генералов син Дарко Младић, признавши да су га организатори изненадили јер му нису рекли да ће говорити, али да му је част да се обрати окупљенима.

― Генерал нас је окупио још једном и из свих нас извукао оно најбоље и наш максимум. Присуствовали смо величанственом и достојанственом испраћају народа који нико није морао организовати, већ је дошао сам из љубави и поштовања. Према мјерењима, сахрану је гледало четири милиона људи, што јасно говори какву је пресуду донио наш народ, насупрот лажима наших непријатеља ― рекао је Младић.

Присјетио се и очеве дефиниције непријатеља из времена борби у Книну.

― Када су га питали ко је непријатељ, сажео је то у неколико ријечи: непријатељ је свако ко пуца на наш народ – било да пуца из ватреног, медијског или дипломатског оружја. Показали смо да знамо ко смо и шта бранимо, пруживши отпор притисцима НАТО пакта и задржавши их десет година умјесто планиране двије. Чувајмо то достојанство, желимо свима мир и напредак те да останемо достојни жртава које су дате за нашу слободу.

Посебан гост вечери био је књижевник и ратни репортер Мишо Вујовић, кога је до домаћина довео дугогодишњи пријатељ, славни пуковник Владо Пурковић, некадашњи командант Невесињске бригаде. Вујовић је говорио о својој новој књизи о генералу Младићу, која је у штампи и обухвата 250 страница.

— Са Калиновчанима сам се први пут дружио 1995. године у вили „Босанка”, као гост Ратка Младића. Упознао сам га и у тренуцима победа и у тренуцима његове личне боли. Ова књига је моја лична, аутентична импресија о њему, без утицаја политике и пропаганде. Ратко Младић није био светац, био је војник, командант и херој — а такав човјек не може бити злочинац. Описао сам наше сусрете од Лукавице, Горажда, Невесиња и Мостарског ратишта, до Калиновика, Бјелашнице и Дујмовића. Неке ратове смо можда изгубили, али историју не смијемо изгубити ― нагласио је Вујовић, уручивши први примјерак рукописа породици Младић.

Пензионисани генерал проф. др Митар Ковач говорио је о књизи „Злочини на Зеленгори 1945. године“, која документује страдање око 23.000 младића и цивила из Србије под комунистичким терором при крају Другог свјетског рата. Ковач је истакао заслуге истраживачког тима који су чинили историчар и пуковник Милоје Пршић (бивши начелник Војног архива и Војноисторијског института), Петар Рашовић те прота Милорад Остојић, који је драгоцјено биљежио свједочанства на подручју Фоче и Калиновика.

Најавио је и предстојећу изградњу спомен-храма на Зеленгори, на мјесту гдје је страдала Југословенска војска у отаџбини, као трајни залог истине и покајања.

Поздрави сaборцима, гостима и донаторима

Предсједник удружења Спасоје Ђого и организатори упутили су посебне поздраве и захвалност представницима Савеза Срба из региона, завичајним удружењима Херцеговаца из Бање Луке, Вршца, Новог Сада и Суботице, београдским удружењима Херцеговаца из Гацка, Невесиња, Требиња и Љубиња, те Удружењу Мостараца, које је упутило поздраве.

Посебно су поздрављени ветерани 1. гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске, те Ратко Булатовић, херој одбране Београда из 1999. године и тешки инвалид НАТО агресије.

Исказана је и велика захвалност свим донаторима који су помогли организацију ове вечери. То су Универзитетска болница Фоча на челу са директором и поново изабраним народним послаником проф. др Ненадом Лаловићем, који је присуствовао са породицом, затим Владимир Мандић, Анђелко Ристичевић, Бојан Боровчанин, Жељко Остојић, Драгомир Сладоје, Владимир Пурковић, Милорад Лакета, аутошкола „10+“, као и угоститељски објекти и ресторани „Плитвице“, „Узелац“ и „Царева ћуприја“.

Драмска умјетница Ивана Жигон  је због болести била спријеченa да дође, али је упутила срдачне поздраве свим присутнима.

Програм је надахнуто водила Мирјана Дангубић.

Пјесма, традиција и завичајно дружење

Епски дио програма обиљежио је наступ доајена српског гусларства Саше Лакетића.

Традиционалне народне здравице подигао је народни здравичар Раде Бањанин из Бање Луке, пожељевши свако добро српском роду и дому, уз стихове посвећене чувању вјере, обичаја, крсне славе и слободе.

Културно-умјетнички дио програма употпунили су Културно-умјетничко друштво „Корени“ из Београда, женска изворна пјевачка група „Наш осмијех“ из Сечња (почасни члан Гусларског друштва „Петар Перуновић Перун“ из Зрењанина) и изворна мушка пјевачка група из Фоче.

Посебан тренутак била је заједничка пјесма свих присутних уз гусле, која је изазвала снажне емоције у сали.

У наставку вечери присутне је забављао бенд Михаила Перовића из Смедерева, који се побринуо за одличну атмосферу.

Посебна заслуга и захвалност припадају секретару удружења Глигору Мандићу, који се неуморно бринуо да цијело сијело, а посебно традиционална, богата томбола са вриједним наградама, протекне у најбољем могућем реду.

Организатори су се с присутнима опростили у добром расположењу, уз поруку: „Видимо се догодине у ово исто вријеме!“

Текст и фото: Српско коло / Савез Срба из региона

Преузето са: Слободна Херцеговина

Нема коментара

Напишите коментар