Парастосом обиљежено 30 година од злочиначке акције Бљесак
Данас је парастосом у Цркви Светог Марка обиљежено 30. година од страдања Срба у злочиначкој акцији Бљесак. Парастос су организовали Удружење породица несталих и погинулих Суза, Удружење Завичај и Удружење ветерана Црвене беретке.
Злочиначка акција Бљесак почела је 1. маја у раним јутарњим часовима. Током ове злочиначке акције су, према саопштењу Веритаса, погинула и нестала 283 лица, од тога 114 (40%) цивила. Међу жртвама је 56 жена, осморо дјеце до 14 година и 75 лица преко 60 година старости. Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 174 лица. Међу несталима се води још 109 (39%) лица, а протјерано је најмање око 15.000 Срба. То је био завршетак етничког чишћења Срба из Славоније који је већим дијелом остварен током 1991. године.
Парастос су служили свештеници београдског намјесништва након чега се јереј Томислав Крчмар, родом из Загреба, обратио присутнима говорећи како саосјећа са њима јер је и сам доживио избјеглиштво.
– Сјећам се те 1995. године као тешке, јер сам био дијете у колони. Избјегао сам из свог села, са мајком и братом. Отац је био на ратишту. Нисмо имали превозно средство и кренули смо пјешке, али смо имали камионску цераду. Наше комшије су имале трактор, али нису имали цераду. И тако смо заједничким снагама преживјели ту голготу. Наравно, отац је у том тренутку био на ратишту. Много ми је тешко да причам о томе – рекао је отац Томислав и гледајући чланове породица погинулих и несталих напоменуо да схвата да је добро прошао јер за разлику од њих никог од својих ближњих није изгубио.
Отац Крчмар је позвао на заједништво и слогу, посебно у оваквим тешким тренуцима. Да се окупљају у светим храмовима, моле једни за друге и за душе својих страдалих сународника.
Након парастоса положени су вијенци на споменик у Ташмајданском парку.
Поменути споменик подигнут је захваљујући Координацији српских удружења породица погинулих и несталих лица са простора бивше Југославије, а Удружење породица „Суза“ као њена чланица, је и иницијатор за изградњу овог меморијала.
Код споменика се обратила предсједница Удружења Суза Драгана Ђукић и навела да је процес идентификација несталих лица и даље у застоју, данас, након три деценије, 109 породица и даље живе у болној неизвјесности.
– Хрватска је једина земља у региону која има регистроване, а неексхумиране гробнице. Нису ексхумиране само зато што су Срби у њима. Чињенице о страдању су познате и Хашком тужилаштву, који никада није отворило интензивну истрагу за злочине у тој акцији, као што ни Савет безбједности никада Хрватској није увео казнене санкције зато што је она, као чланица Уједињених нација, извршила агресију управо на заштићену зону организације којој је и сама припадала. Пресуде за починиоце и даље изостају. Нама остаје да његујемо сјећање на српске жртве, да чекамо правду која је спора, а надајмо се једног дана и достижна.
Ветеран Црвених беретки Предраг Његован, учесник Бљеска, каже да је његова ћерка била једна од најмлађих избјеглица из западне Славоније, само 17 дана стара.
– Ћерка, син и супруга су напустили Славонију 1. маја, ја сам остао да је браним до 2. маја. Кажу да је први напад авионом био на Петровачкој цести, али први напад је био у западној Славонији ујутро. Гађана је болница у Босанској Градишци промашили су је и убили двоје дјеце од 11 и 9 година, који су избјегли у Градишку из западне Славоније. Доживио сам тај покољ и видио сам колико је цивила настрадало у Новој Вароши и по Окучанима и околним селима. Нико није одговара, једино наши Срби који су остали опкољени у Пакрацу, осуђени су и малтретирани у хрватским логорима.
На крају се обратио предсједник Удружења Завичај Ненад Абрамовић и рекао да морамо поштовати сваку жртву нашег наорода.
– Српски народ је у својој историји много пута страдао, само зато што је слободарски и неће туђина за господара. Из тих страдања црпимо снагу да се поново дигнемо и одгајамо нове генерације које ће вољети слободу. Усташка кама из прошлости срушила се на наш народ деведесетих година прошлог вијека. Бранили смо колико смо могли. Отели су нам западну Славонију, Лику, Далмацију, док ми нисмо тамо наши гробови боре се са њима.
Парастосу је присуствовао и народни посланик Миодраг Линта који је у свом саопштењу поручио да је прошло 30 година од злочиначке акције Бљесак и 34 године од злочиначких акција Откос, Оркан и Папук 1991, а још нико није одговарао за масовне злочине против нашег народа.
– Тужилаштво за ратне злочине у Београду треба да покрене истраге и подигне оптужнице против припадника хрватских војних и полицијских снага који су починили масовне и бруталне злочине против ратних заробљеника и цивила српске националности. Србија има обавезу да оснује посебну државну институцију тј. Меморијални центар српских жртава на простору бивше Југославије и започне активну борбу за истину о масовном страдању српског народа током деведестих година прошлог вијека.
Вијенце су положили делегације: Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на челу са министарком Милицом Ђурђевић Стманековски; делегација Града Београда; Комесаријата за избјеглице и миграције и Комисије за нестала лица, Удружења несталих и погинулих лица Суза, ГО Гроцка, Удружења Завичај, Удружења ветерана Црвене беретке, Удружења Славонија у срцу, Удружења бораца Крајине у Републици Србији, Удружења студената и омладине, Удружења бораца 6. личке и 35. личке дивизије, Удружења за очување културне баштине Дах, Удружења Моје Косово, Удружење Славонаца Београд.
Текст и фото: Драгана Бокун
