ПЈЕСНИКИЊА ТАТЈАНА ПУПОВАЦ: Бубамарин свет је пун љубави

Tатјана Пуповац је пјесникиња рођена у Вуковару. Дјетињство је провела у Винковцима, а данас је настањена у Новом Саду. Њена збирка поезије за дјецу Бубамарин свет постала је лектира коју су за себе одабрали најмлађи. Таленат за писану ријеч препознала је још у раној младости када су њени радови били објављивани у часописима за дјецу Радост и Модра ласта. Ипак, судбина је приморала да промјени средину. Ратни вихор је као тринаестогодишњу дјевојчицу отргнуо и одвео у непознато. Сјећања на Винковце нису изблиједила.

– Трудим се да у животу, колико могу, памтим оно лијепо што ми се дешавало. Тако је и са Винковцима. Имала сам веома лијепо дјетињство. С једне стране, живот ми је у Винковцима био испуњен активностима које сам вољела и којима сам се радовала. Моја прва љубав била је музика. Свирала сам гитару у нижој музичкој школи, ишла на пливање, модеран плес и још много других школских активности. С друге стране, своје слободно вријеме једва сам чекала да проведем код баке и дједа у селу Пачетин поред Вуковара, гдје сам проводила најљепше тренутке свога дјетињства, које је у потпуности било испуњено љепотом.

Да ли си имала свијест да из родног града одлазиш заувијек. Како си се привикла на нову средину?
– Ни сањала нисам да ће се све то промијенити у једном дану. Био је мај. Тога јутра, сјећам се, падала је киша. Моји другови из улице кретали су у школу, а ми смо (бар се тако чинило) одлазили на неколико дана код рођака док се „не смири ситуација”. Понијели смо једну кесу са стварима, толико да имамо за тих неколико дана. Никад се више нисмо вратили. Та кеса је постала сва наша имовина. Све друго је остало. Баш све. До тога дана имали смо све што се могло пожељети, од тога дана постали смо бескућници. А онда селидбе. Од Сомбора, Бачке Паланке, повратка у Крајину, па Сланкамена и коначно Новог Сада. Сад ми се чини да бих могла живјети свуда, јер постоји оно важно, гдје си рођен и постоји остатак свијета.

Колико је та велика животна промјена утицала на тебе?
– Тог дана када смо отишли из Винковаца, иако сам имала тринаест година, мислим да сам у трену одрасла. Све те године живота у туђим кућама, без струје, воде, основних људских потреба, прије којих сам живјела у изобиљу које су нам приуштили наши родитељи, научиле су ме најважнијој ствари у животу, а која ће заувијек бити моја водиља. То је да су љубав, вјера и породица оно што је истински важно, а све оно што „мишеви могу појести и лопови украсти” дође и прође. И хвала Богу па смо остали живи, здрави и једни уз друге.

Како је настао Бубамарин свет?
– Kао дијeте писала сам пjесме. Неке од њих су објављиване у Радости и Модрој ласти и вjероватно је након свих ових година ово баш право вријеме за моју збирку Бубамарин свет, коју сам посветила мами Марији, тати Стевану и сестри Биљани. Збирка садржи 38 пјесама и намијењена је дјеци свих узраста. Пјесме су о животињама, биљкама, дjечјим првим симпатијама и многим другим лијепим стварима које нас окружују. Сама бубамара је симбол среће, а Бубамарин свет је свијет љубави, љепоте и доброте. Прате их и дивне илустрације које је радила моја сестра Биљана Мрмош, а која је такође на овој збирци била лектор и коректор. На моју велику радост збирка је одлично прихваћена код дјеце, а такође и од стране књижевних критичара.

Како изгледа рад са данашњом дјецом? Колико тешко их је приближити писаној ријечи у којој се и у модерној технологији користе скраћенице.
– Многи кажу да су данашња дјеца окренута ка модерним технологијама и да их не занима много писана ријеч. Ја сматрам да њих треба само заинтересовати на прави начин. Моји сусрети са дјецом су доказ да ако их мотивишеш на прави начин и ако си искрен према њима из њих можеш да извучеш много лијепих ствари. Након сваког нашег дружења кажу како су мислили да је то нешто досадно, а „заправо је то нешто баш супер”.

Постоји ли нека манифестација коју би издвојила?
– Као пјесник учествовала сам на многим догађајима намијењеним дјеци, али посебна ми је радост учешће у пројекту Деца, песници рода свогa у Вуковару, који се залаже за очување ћирилице код нашег народа, што сматрам да је од изузетног значаја.

Одакле су твоји коријени?
– Моји су се шездесетих година прошлога вијека из Далмације доселили у Славонију. Ми из Славоније у Војводину. Ко зна гдје ће нас још вјетрови и разне прилике и неприлике одвести. Без обзира на којој адреси и на ком континенту да живимо, оно што не смијемо никад заборавити и што смо дужни на своје потомке пренијети су наши коријени, наша вјера, наш језик, наше писмо и наша традиција. Без обзира колико успјешни били у ономе што радимо, без тога смо нико и ништа.

Т. ЋОРОВИЋ

Рокери компонују уз Татјанине стихове
Поезија Татјане Пуповац може да се пронађе у електронским часописима Слова на струју и Етна, као и листу за дјецу Невен. Пјесме су јој заступљене у антологијама и зборницима. Учесник је многих фестивала намијењених дјеци, као што су: Дани Душка Трифуновића на Палама, Марковдански сусрети деце и песника у Панонији, Невенов фестивал деце песника у Савином Селу, Конференција беба у Прњавору, Завичајни дани у Суботици, Деца, песници рода свога у Вуковару, Театар на дар у Новом Саду, Манифестација образовања и културе деце Распустилиште, као члан жирија Невеновог литерарног конкурса у Бачкој Паланци, бројних дружења и радионица са дјецом у школама и вртићима и многих пјесничких сусрета, као и у организацији Акустичарског фестивала младих који је одржан у Новом Саду. Неке од њених пјесама су компоноване и изводе их дјечји хорови и рок бендови.

СОМ НА СУДУ

Славни суде, и порото часна,
ви што правду знате у танчине,
преклињем вас да овај мој случај
испитате до речне дубине.

Ја, Сом Речни, при памети здравој,
казујем вам како ствари стоје.
Неко ми је јуче док сам спавô,
одсекао дивне брке моје.

Можда вама ово чудно звучи,
за брк тражим суца и пороту.
Схватите ме, јер врло је важно
да сом има брке у животу .

У рекама, као и на копну,
Није битно ко је јачи, бржи,
ал` врло је пожељно и важно
да баш свако до поноса држи.

Зато молим цењену господу,
која овај случај мој сад прати,
да у реци пронађе се кривац
и да ми се част и понос врати.